Danas, deset godina posle svrgavanja Slobodana Miloševića sa vlasti, odnosi i pozicije u našem društvu nisu jasni ni definisani. Na sve strane su iznuđene okolnosti i tzv. politička realnost s kojom niko normalan ne može da se pomiri. Zajedno su i dželati i žrtve. Nisu neosnovane pomisli da bi Milošević, da je kojim slučajem živ, verovatno na neki način ponovo participirao u vlasti. Zbog takvog nelogičnog i zbunjujućeg stanja stvari, mnogo ljudi nezadovoljno živi, teško podnosi loše ekonomske prilike, gubi veru u pozitivne društvene promene i progresivno se razočarava u demokratiju za koju su se borili i koju simboliše 5. oktobar. Pri tome, demokratija u Srbiji se još uvek nije dovoljno „zapatila", vrlo je krhka i nestabilna.

Gost autor: Milja Jovanović

Telefon mi zvoni česće oko petog oktobra. Svake, u poslednjih deset godina: javljaju mi se novinari koji postavljaju istovetna pitanja, "propuštene prilike", "greške vlasti", "da li nam je bolje", "šta se promenilo". To što zovu nije nelogično: ljudi imaju potrebu da "svode račune", prave preseke i pretvaraju istorijski u narativni tok koji je lakše kontrolisati i "razumeti". Ipak, istovremeno, svih tih desetak dana, koliko to rezimiranje traje, ja imam osećaj da iza tog pokušaja uspostavljanja kontrole nad smislom poslednje decenije struji i nastojanje, jednako jako, da se zbog toga što "nam nije ništa bolje" i sam peti oktobar obesmisli i razori. Sličan stav naslućujem i među svojim prijateljima: pošto nismo dobili ono čemu smo se nadali, onda je bolje uništiti i sam uzrok te užasne nade.

( ...su nosili Zico, Maradona, Dejo, Pele,  Piksi, Zidane, Platini...)

...godina kasnije...

Zvanicno: na pet-sest godina od Evropske Unije; Evro je preko 100.00 dinara; najbolji medju nama vec sedam godina lezi na groblju u Ruzveltovoj, cekajuci da se sretne sa paradigmom onog radnika iz fabrike u kojoj sat na ulazu nije mogao nikako da se popravi; demokratska vlast je stabilna i determinisana ka reformama, progresu

Saopštenje za javnost  povodom šest godina od ubistva  gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića u  vojnom objektu Karaš

Zakoni se pišu tako da koliko-toliko drže vodu. Nisu dobri, ali, budući da ipak predstavljaju neki kompromis sa zakonodavstvom EU, nisu ni previše loši.

Takvi zakoni se usvoje, prašina se slegne, a onda se pišu podzakonski akti čiji je jedini cilj da potpuno razvodne slovo zakona i omoguće radnje raznorazne i provizije lepljive od znoja i masne od krvi.

Ili predvečerje.

Spavala sam prilično mirno.Tada. Mada... ja uvek spavam mirno.

Još je rano za kompletno sagledavanje 5. oktobra, jer je reč o mnogostruko složenom događaju o kome se ne zna sve, pošto akteri nisu mnogo rekli, neke tajne odneo je Đinđić, nesporni lider borbe protiv Miloševića, a druge će ugledati svetlost dana tek za mnogo godina, kada se otvore arhivi svih onih službi koje su delovale na ovom prostoru, koji je tih godina zaokupljao pažnju moćnika čitavog sveta.

Kada sam na prethodnom blogu napisao da je za jednu (anti-EU) grupu građana, upravo EU kriva za sve - od osamostaljivanja Kosova, do nezavisnosti Crne Gore, a nešto ranije i za raspad SFRJ, jedan od komentatora je napisao nešto što se svodi na „ko je Crnoj Gori branio/dozvolio da uvede nemačku marku dok je bila u zajednici sa Srbijom". Naivno sam verovao da smo makar ovu lekciju savladali i da nismo baš tako lako zaboravili otrovne strele ka Crnoj Gori, toliko česte u vreme Miloševića i Koštunice. Nadam se da će za pet godina, isti ovaj komentator napisati „A ko je gejevima ikada

jedan od razloga zasto relativno lako komuniciram sa masinama lezi u cinjenici da sam prihvatio da one uvek urade upravo ono sto im kazemo da urade. rezultat te komunikacije cesto nije onakav kakav bi mi zeleli ali krivica ne lezi na masinama. to sto sam ja zeleo da nastavim pravo po kolovozu nije ni u kakvoj korelaciji sa cinjenicom da sam sleteo sa puta. vise sa time sto sam okrenuo volan dok sam pokusavao da dohvatim telefon koji mi je pao ispod sedista. naravno, cesto ima "bagova" koji prouzrukuju greske u komunikaciji (kvarovi na sistemima) ali za potrebe ovog teksta pokusajmo da pojednostavimo pristup.

dakle cesto postoji razlika u onome sto je trazeno i onome sto se mislilo da se trazilo. sta hocu reci? pa na primer, odazivajuci se na ljubazni poziv onoga ciji se poziv ne odbija, da je 5. oktobra trazeno nesto sto se u principu i dobilo - bolji zivot.

Could the organizers of Belgrade's gay parade be somehow related to Sisyphus? They have been trying to organize the parade since 2001, but its stone rolls downhill every time. The organizers, like Sisyphus, cannot give up so they return to the bottom of the hill and start rolling the stone back to the top, hoping to succeed every time. Unlike Sisyphus, who was punished by gods to roll it uphill, the gay parade's organizers chose the punishment willingly, and, believe me, organizing a gay parade in Serbia is a punishment indeed. Additionally, we can discuss whether the organizers could be also related to Leopold von Sacher-Masoch, but that's a completely different topic.

This year's gay parade is scheduled for October 10th, 2010, at 10 a.m. (10 minutes, 10 seconds and 10 milliseconds?!). The weather forecast calls for a sunny day, if weather forecasters are to be trusted. Much more reliable sources, e.g. astrologists, state that the date is not fitting for the parade since all of the planets will be in the constellation of Scorpio, a symbol of destruction and aggression, but the conjunction of Venus and Mars is offering everyone a possibility to improve their lives, while Jupiter in conjunction signifies a beginning of a much happier period. But, let's leave the experts for planets aside. What is really different from last year's events, when the parade was cancelled due to security issues and how certain are we that it will take place this year and that its participants will walk off with their heads intact?

U danima uoči 5. oktobra 2000. godine nekim našim sunarodnicima se činilo da su protiv Miloševića sva sredstva dozvoljena. Nasilju, verovali su, treba suprotstaviti nasilje. Na laž, bili su ubeđeni, valja odgovoriti lažima, na crnu propagandu treba ići crnom propagandom, na otimanje otimanjem.

Bilo je to idealno stanje za projektante haosa.

Naša revolucija - „druga oktobarska revolucija˝ , koja će takođe pojesti svoju decu, mogla se pretvoriti u masovno krvoproliće. Nije se to desilo zahvaljujući sposobnostima Zorana Đinđića i dovitljivostima nekih drugih lidera. Neko će, možda, reći: zahvaljujući sudbini. Neko će uzviknuti da je slučaj bio talentovani reditelj velikog spektakla.

Na sednici Glavnog odbora stranke  predsednik Tadić je rekao da će predložiti " da DS sebe osnaži kada je u pitanju socijalni dijalog, da pomeri političko težište ka levici".

Dobro je, bolje ikad nego nikad, samo da nije kasno.

Nema razloga da ne verujemo u odlučnost čoveka koji je to više puta pokazao počev od odnosa u regionu, odlaska u Srebrenicu do nedavne rezolucije u UN, i odlučnosti  u stavu da EU nema bolje alternative.

Izgleda da DS kao, još uvek,najbolja ponuda na političkoj sceni Srbije, shvata da narod više ne veruje da se nacionalizam „maže na hleba“ i da u velikoj i nacionalno čistoj Srbiji sa neba padaju pečene ševe i jaganjci, da rekama teče med i mleko, a potocima rakija i pivo, niti se, kao što reče gsn.Palma , patriotizam sipa u traktor. Ozbiljno je pitanje da li je bez većih unutarstranačkih potresa moguće pomeranje DS u levo ako je do sada sve što je levo omalovažavano, ali i zbog činjenice da je  DS  od obnavljanja bila i ostala stranka centra i desno od njega, oslonjena  mnogo više,( kao i skoro sve druge stranke),  na nacionalno-pravoslavno nego na socijalno i solidarno.

Pomeranja težišta ka levici znači otkolon od mnogo čega u DS što ne pripada levici,

Povodom 10 godina od 5. oktobra, TV B92 će emitovati emisije iz tog perioda, dok će na našem sajtu biti pokrenut specijal posvećen tom događaju.

Najava

Za ovu priliku, pozivamo sve autore, da ukoliko to žele, napišu blog, svoja razmišljanja i osvrt na 5. oktobar 2000. godine, iz današnje perspektive. Ovo ne isključuje i autentična sećanja na događaje 5. oktobra 2000.

Takođe, pozvali smo i učesnke 5. oktobra, koji nisu članovi B92 VIP Bloga, da kao gosti-autori napišu blog, odnosno, pošalju nam svoje tekstove koje ćemo objaviti, ali to nije uslovljeno prihvatanjem autorske opcije niti učešćem u komentarisanju.

Da vam pričam o njemu? A zašto baš ja.... uostalom, pristajem, ustvari neće mi biti teško. Pre dvadesetak dana sam bio na otvaranju njegove samostalne izložbe, pozvao me mobilnim i rekao da se pozivnica na kojoj sam svojom rukom napisao tvoje ime i prezime i adresu, nalepio prethodno je olizavši, marku, vratila sa oznakom nepoznat! Svratio sam u galeriju i pre podne dok je postavljao slike. Iskreno me obradovao njegov poziv. Znamo se skoro