19. februar

Postavila sam video o trekinzima u Nacionalnom parku Los glaciares u Patagoniji.

Takođe, postavila sam i galerije sa najboljim fotkama sa ovih trekinga.

Prvi deo je ovde.

Drugi

 Spiridon je dan proveo u harmoniji (ja malim ispadom jednog od njegovih tinejdzera u vezi sa online learning-gom).

Terasa stana okrenuta je ka parku. Park kao i svaki park: Drvored… travnjak… staze… ukrasno žbunje… drvene klupe ofarbane u zeleno... Sunčano je popodne prve sedmice prinudne samoizolacije… Sedim na terasi i pijem kafu. Na obližnjoj klupi i oko nje je grupa mlađih tinejdžerki. Nisam ih brojao, ali čini se da ih ima više od 5 (pet). Škole im ne rade, pa su valjda zbog toga tako lepo raspoložene i vesele. Ili možda samo zato što su mlade. Stazom pored njih sporim i teškim korakom, oslanjajući se na drvenu štaku, prolazi stariji čovek. Očigledno - znatno iznad  65 godina.

Нема ништа важно да се каже, него ми фали блог који може да прима различите нове и старе информације, увиде, недоумице, идеја -- а све у вези са овом погибељи која нас је задесила. Мислим, не брините се, бићемо ми ОК, али је питање колико ће ствар трајати -- ја сам оптимистички мислио да ћемо за 4-6 недеља изаћи из проблема, но више нисам

Neću se praviti da razumem kako funkcionišu i šire se virusi. Vidim šta prave. Dovoljno mi je. Neću ni da se pravim da znam kakve mere je potrebno preduzeti da se virusi ne bi širili u društvu ili makar da se njihovo širenje smanji. Iskustvo drugih pokazuje kako mere rade. I poštujem te mere. Da li su mere dobre dovoljne, dobre, pravovremene drugo je pitanje i neću da se pravim da znam kakve bi bile idealne.

Ulazim u samoposlugu. Sa maskom. Prezam. Dohvatam plastičnu korpu. Gledam levo-desno. Čuvam se od svakoga. Svakoga čuvam od sebe. Tek nekolicina ljudi, jer onamo, na vratima stoji bezbednjak i pušta samo određen broj njih. Zamišljam kako me drška korpe ne dodiruje, nego lebdi unutar kružno oblikovanog položaja šake, onog položaja šake koji se obično zauzima kad se stvarno drži korpa. I dalje vežbam disanje, kao da po prvi put nosim masku. Razgledam, kalkulišem, raspet između cena, minimalnog broja potrepština i težnje da što pre završim i šmugnem odatle, tako povećavajući šanse da zaštitim druge od sebe i sebe od drugih.

Juče sam pričala sa drugom koji je lekar, i reče mi jednu stvar o kojoj razmišljam danima vezanoj za izolacije, #ostanikodkuce i svim preporukama koje su date, a tiče se starijih ljudi i onih koji imaju neku hroničnu ili imunološku

Ja bih voleo da neko objasni narodu da :

- Testiranje ne leci korona virus kao sto merenje temperature ne leci kijavicu

- Ljudi koji se mnogo vise od  mene razumeju u matematiku bi rekli da verovatno integral curve je u najmanju ruku isti ili manji od integrala flatened curve.

- Sto znaci da nije toliko vazan totalni broj obolelih koliko broj obolelih

Dosta sam toga, kao i velika većina ljudi mojih godina, prošao u životu, ali nažalost nisam bio u zatvoru. Kažem nažalost, jer bi mi to iskustvo, u narednim danima, sedmicama i ne dao Bog mesecima, prinudne samoizolacije itekako koristilo.  Dobro, malo nas ima takva iskustva, ali ga zato imaju mnogi u Kini i Italiji. Ne mislim na iskustva iz zatvora, već iz karantina.

Još jedan blog o virusu - kad je bal nek je bal.

Nešto ne štima u priči kad je nivo panike u pitanju. Počinju da se glasnije javljaju i prvi ljudi na ovu temu. Raste broj slučajeva u Evropi, i Evropa je sad lider u regionu, US se bori za zlato, ali moćna reč "ali" uskače u zupčanike:

- Simples, prošle godine je u US oko 74,000 ljudi umrlo od gripa. Kinezi su ovaj virus već stavili pod kakvu-takvu kontrolu a sa: 3,200 mrtvih, samo 13 od juče, a ima ih, the Kineza, brat-bratu, 4-5 puta više nego Amera.

Objavljen je dataset za COVID-19, koji se stalno dopunjava i takođe izazov pod nazivom CORD-19:

Za jedino izvesno pamćenje koje ima, ubeđuju ga kako nikad nije postojalo. Zemlja koju voli nezaustavljivo se raspada, uz „teorije" kako nikad nije ni trebalo da bude stvorena. Dezintegrisane, slike jednog sveta koji sve manje postoji jutros su ga vratile u Rijeku - grad koji je zbog njegovih građevina, mirisa i vetrova oduvek voleo. U vreme održavanja Jugoslovenskog bijenala mladih, sa Alanom i Artom Loverom, tamo je redovno