Mislim, znam da nije najpopularnije, al' ko velim - ako ne može danas, a kad može?

Dakle, svima rođenim u FNRJ i SFRJ srećan Dan republike.

Pevajte,  pišite, kačite slike i razglednice.

Da nije reč o bivšem ministru i današnjem profesoru Fakulteta političkih nauka, izjave Dragana Veselinova bile bi obična lakrdija. Ovako, reč je o pozivima na rasparčavanje zemlje, koje država ne samo da ne sankcioniše, nego i obilato plaća!

Nekadašnji ministar u vladi Zorana Đinđića i čovek koji obrazuje buduće politikologe na beogradskom Univerzitetu, pozvao je ovih dana, kao što znate, na dalje rasparčavanje Srbije, davanjem Vojvodini statusa republike - što će reći države (s pravom na otcepljenje). Prema njegovim rečima, Vojvodina i Srbija su dve zemlje. „Svaka zemlja treba da ima svoj naziv, a zajednički naziv za obe neka se izmisli.

још увек не знам за кога ћу гласати. сада сам само (готово) сигуран да ћу гласати. јер не видим разлога да не гласам.

прецизније.

не видим довољно разлога да не гласам.

прецизније.

не видим довољно логичних разлога да не гласам.

Krajem osamdesetih godina XX veka, uoči raspada Jugoslavije, učiteljica života je kao na tacni ponudila jednog čoveka, stručnjaka najhrvatskijeg imena i najsrpskijeg prezimena, rodjenog Bosanca. Ante Marković je rodjen u Konjicu, gradu odakle je potekla još jedna izuzetna ličnost jugoslovenskog duhovnog prostora, slikar i književnik Zulfikar Zuko Džumhur. Kao poslednji premijer SFRJ, Ante Marković je učinio i ponudio sve da ne dodje do gradjanskog rata. Čak naprotiv, da tadašnja Jugoslavija udje u Evropsku zajednicu, preteču sadašnje Evropske unije. Krajem 1989. godine pokrenuo je program ekonomskih reformi, koje se uključivale stabilizaciju dinara i vezivanje za austrijski šiling, kao i privatizaciju raspodelom akcija radnicima. Epilog: zauzdavanje visoke inflacije i povećanje životnog standarda.

Kao što je socijalizam doživeo potpun krah krajem osamdesetih godina prošlog veka, tako i koncept neregulisanog tržišta doživljava potpun kolaps pred našim očima. Njegov rezultat je bogaćenje malog broja ljudi na račun siromašenja ogromne većine. Društvo u kome većina siromaši je neodrživo.

 

Već neko vreme na tevejskim ekranima ide/pojavljuje se crno bela reklama za životno osiguranje. Da gledam i slušam koješta što se vrti na pomenutim spravama, primoran sam svako posle podne, koje provodim sa staricom majkom. Usamljenoj i imobilisanoj, televizor joj jedini glas koji čuje između odlaska mog brata i mog dolaska a onda ga po navici ostavi upaljenog.

Partizan dva, Prva (ako dozvolite -sedi) jedan, Crvena zvezda nula. To bi, ukratko, bio bilans našeg večitog fudbalskog derbija, retke stvari koja traje i izaziva, kakvu-takvu, emociju kod širokih narodnih masa. No, kako to biva sa institucijama u državi, koja je sve manje država, kvalitet fudbala konstantno izostaje, divljanje je postalo obrazac navijanja, a sportski maniri, onih, koji bi trebalo da nas uče tome, ostali su na kravatama skupih odela, sakrivenih ispod klupskih šinjela i pravoslavnim brojanicama besnih centarhalfova.  Uz medije, sportske novinare sa manirom svojih kolega iz političkih redakcija, koji su simulirali ratno stanje, brojali uhapšene, slomljene stolice i vreme za koje spetljani vatrogasci savladaju vatrenu stihiju i smeste je u koficu sa vodom, sve je poprimilo obrise potpunog debakla, možda malo manje za one, kojima je još uvek satisfakcija „silovanje komšija“, a letnje rane od irskih konobara, zaceljene...

malo me je nervirao večeras:))

mislim, moglo je i u dva seta

ali 70 pobeda u 100 finala

 

javiće nnn koliko pobeda uopšte:))

pomera granice i piše istoriju rodžer federer ,

baš.

fali nam olimpijada, to će uzmemo dogodine:))

 

 

 

Pa tako iskustvom bogat u hrišćanskom smislu predsednik SPS prihvati za slavu svoje partije Svetog Jovana Zlatoustog. E tu mi nešto nije jasno.

- marko ima 2 lopte i za rodjendan dobije jos 2. koliko lopti ima marko?

 Kada sam bio klinac jako teško mi je padalo buđenje za školu. Pogotovo što je moj ćale, nakon godina diskutabilnih pokušaja, otkrio izuzetno efikasnu metodu koja me je bez greške dizala iz kreveta ali me je ostavljala nervoznim par sati. Čoveku dosadila ona igra "još 5 minuta" pa je u vreme kad treba da ustanem, dok on sluša vesti radio Beograda, jednostavno odvrtao radio do daske. Mene je to izluđivalo, odmah sam se drao da utiša, ali on mene, jelte ne čuje od buke, jer je u susednoj sobi, pa sam morao da ustanem da iznesem svoje negodovanje. A kad ustanem - ustao sam.

Smatrate da Madona ima fantastične scenske nastupe? Možda više preferirate U2 performanse, ili su pak Muse live izvođači po vašem ukusu ... well, obratite pažnju na ovog "momka" i ovaj jedinstven spoj tehnologije i umjetnosti.

Vidim da se spremaju izbori i da se na sve strane priča i piše o tome, pa i ovde na blogu. Ja o izborima ne umem i neću, pa ću probati da napišem nešto o teškoćama preduzetništva i startup-ovima, nadajući se da i ova tema nekoga u Srbiji trenutno zanima.

Govoriću o visokotehnološkim startup firmama.
Kako napraviti uspešan startup u Srbiji ili generalno nekoj od zemalja ovog regiona ili trećeg sveta? Najkraći odgovor je: Vrlo teško. A zašto je to tako? Postoje brojni razlozi od kojih ću neke ovde nabrojati.

Za neke priče nije potrebno da prođe vreme. Poseta Prištini je jedan od tih. Od 1996. do 1999. godine , a naročito 1998., Proveo sam dosta vremena, u mesecima, na Kosovu (i Metohiji, ako je nekome značajno). Stracioniran uglavnom u Prištini. 2002. i 2003. sam tamo išao često. Bar jednom u dve nedelje...Od 2003. do četvrtka ni jednom. Informacije sam dobijao iz medija. Tačnije,  pojma nisam imao.