U prošlu sredu sam poslala email školi i zamolila za kopije Statuta, Poslovnike o radu Saveta roditelja i Školskog odbora, kao i Pravilnika o javnim nabavkama male vrednosti. Smatrala sam da mi je to neophodna 'literatura' za pripremu rada u Savetu roditelja, s obzirom da on daje saglasnost na odluke o ekskurzijama, izletima i rekreativnim nastavama, a na osnovu javne nabavke, dok su interesi roditelja u Školskom odboru zastupljeni sa jednom trećinom članova (tri od devet), te samim tim Savet roditelja ima direktan interes da bude upoznat sa njihovim radom. Ili bar jednu trećinu interesa.

Odmah u četvrtak dobijem emailom kopiju Statuta, ali ne i ostalu dokumentaciju.

Ne poštuje starije; ne poštuje renome; igra neizgrađenim mangupsko-folirantskim stilom. 

Siledžijski udara lopticu, i namerno gađa ćoškiće. 

Ukratko - Majstor!

Autor: Rodoljub Šabić

U petak uveče, po isteku radnog vremena, na elektronsku adresu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Ministarstvo finansija dostavilo je Predlog rebalansa budžeta Republike Srbije za tekuću godinu. I sadržina tog akta i način njegove pripreme i način njegovog dostavljanja potvrdili su, nažalost, neshvatljivu već godinama upornu nespremnost kreatora budžeta da odustanu od stare, štetne, potpuno kotraproduktivne prakse.
Ovakav način pripreme Rebalansa budžeta dvostruko je kontraproduktivan.

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Listam novine,srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

U Beogradu je održana konferencija članica Pokreta nesvrstanih povodom pedeset godina od osnivanja Pokreta ...Mislim da smo posle ove konferencije svima pokazali, da mi ne tapkamo u mestu...već da se zalažemo za Pokret ...( ako je i od nas ...dosta je )

Zelena i plava boja teniskog terena, i crvena boja Djokovicevih patika dala je pun vizuelni spektrum ovoj servi. Bele sare po terenu i senka Noletovog tela u punoj brzini dosledno su prikazale energiju koju tenis zahteva.

Da li sam ja merodavan da dajem ocenu, odnosno ocenjujem kakva je koja i čija himna? Smatram da sam merodavan u smislu da o svakoj stvari u životu i bezmernom Kosmosu za koju znam, imam svoje sopstveno i lično mišljenje i stav. Zašto onda ne bih merodavno mogao izneti i svoje stavove glede himni?

  Međunarodni kamp Kroz lupu sećanja organizovali su Kulturklammer-centar za kulturne interakcije iz Beograda, evropski centar Robert Šuman iz Francuske i Volksbund Deutschland.
           U Berlinu smo proveli dve nedelje i ovaj kamp predstavlja skup studenata i učenika iz triju zemalja (Nemačke, Francuske, Srbije). Na kampu smo imali svakoga dana ujutru jezičke radionice, koje su nam pomogle da savladamo jezik naših drugara sa kampa. Potom smo prve nedelje obilazili sva mesta koja su značajna za istoriju Berlina. Naravno centar

Jedan te isti. No, deca, kao što isti crtani gledaju sedam dana zaredom, po tri puta dnevno, tako hoće da idu u isti cirkus.Valjda ih smiruje ideja da je bar nešto isto, u svetu koji se neoprostivo brzo menja pred njihovim malim očima.
Svake godine je šatra sve manja, i sve je manje cirkuzanata, i posetilaca...šteta...i olinjalih životinja...to baš nije šteta.
Karte su neoprostivo skupe (za nas posetioce) i neoprostivo jeftine za njih...prave umetnike. Ja bih uvek više platila cirkuskog artistu nego glumca u reklami za uloške. No, ja o parama inače nemam pojma, pa zaboravite.

Išli smo sinak i ja.

 

Novak Djokovic imao je svoju veliku premijeru pred Njujorskom publikom 2007. godine, i slicno mnogim dobrim predstavama na Broadway aveniji, Noletov šou je posle cetri godine i dalje vrlo popularan. Te 2007. godine je nasem teniseru bilo prvo Grand Slam finale, i kako to vec biva, imalo je dva cina. Prvi cin je bila drama, Nole je na pozornici Arthur Ashe stadiona dao sve od sebe protiv tadasnjeg prvog reketa sveta Roze Federera, koji ga je te veceri u tenisu nadmasio. Drugi cin, posle uobicajenog intermeca od 20 minuta, bila je komedija i odigrala se pred novinarima na konferenciji za stampu.

(Djokovica su veceras pratile razne zvezde: Heineken, Dusan Vemic, i muzicar P. Diddy)

 "Da pricamo malo o basketu, a?"

 Novak Djokovic je razgovor sa novinarima i veceras zapoceo na temu kosarke. Posle pet uzbudljivih i napetih setova, bilo je lako razumeti ga da mu se nije puno pricalo o tenisu. Bilo mu je medjutim svakako lakse nego Federeru, sedeo je na istoj stolici sa koje je Svajcarac do pre 15 minuta mukotrpno odgovarao na novinarska pitanja sa nekarakteristicno tihim glasom i bez direktnog pogleda u oci. Novaku je jedino bilo krivo da nece sutra stici da gleda okrsaj nasih i turskih kosarkasa u Litvaniji, ali osim toga bio je odlicnog raspolozenja.

Ovu rečenicu čuo sam nedavno na televiziji u prilogu o kadaveričnoj transplantaciji organa. Izgovorila ju je mlada osoba* kojoj je transplantiran organ sa osobe koja je doživela moždanu smrt. To „imao sam sreće" posle kraće pauze dobilo je nastavak: „... što je postojala podudarnost tkiva s donorom".

I to „imao-la sam sreće" (dakle nečija nesreća je sreća nekog drugog, već nesrećnog) je nešto što mi je odavno glavni kamen spoticanja kada razmišljam o transplantaciji s ljudi čiji je organizam živ, izuzev mozga. Pa i u slučaju da su „kompletno mrtvi". Ova

Čestitam svima koji su izdržali čitavih pet setova ispred tv-ekrana ! Onakvih pet setova! Skoro puna četiri sata.

Ova pobeda u polufinalu US Opena "teška" je skoro kao da je osvojen pehar u finalu ! 

Svaka čast Novaku na mentalnoj snazi, upornosti...

U tašni sam dugo nosila Frenka o'Haru. Knjižica je mala, i moja tašna je mala, i oni su se lepo našli. Vremenom, moram da priznam, Frenk mi je malo dosadio.

Politička korektnost. Uz ovaj oksimoron, kojim nas svakodnevno bombarduju, kao da zaboravljamo šta je obična, ljudska korektnost.