Maja Uzelac će najverovatnije biti osuđena na deset godina zatvora jer je u aprilu mesecu pretila vlasniku kluba „Apartman" u kome se održavaju gej žurke.

Reč je o tvitu u kome je pisalo „Ida Prester prenosi svoje impresije iz noćnog života velegrada. Zaključak: ljude koji drže 'Apartman' treba tući jako i dugo. Dobrovoljci na DM."

Problem je ispao zato što je Presterovoj bilo isplaćeno samo pola od dogovorenog honorara za gostovanje u Apartmanu.

I u ovom blog uopšte ne želim da se bavim Majom Uzelac, Idom Prester ni vlasnikom kluba „Apartman", već licemerjem države i državnih organa.

Autor: Rodoljub Šabić

Državni organi su kod nas vrlo prisutni u medijima. To, razume se, nije nikakav problem, naprotiv, kad pažnju medija privlače svojim aktivnostima. Ali, svakako može da bude odnosno jeste problem kad tu pažnju privlače javnim novcem, kad za nju plaćaju.

Nedovoljno jasna, maglovita, ali ipak izvesna predstava o tome da za svoje prisustvo u medijima mnogi organi vlasti troše velike svote javnog novca, otvara bar nekoliko interesantnih pitanja. Ima li je i kakva je svrha oglašavanja državnih organa u medijima, na komercijalnoj osnovi? Šta su stvarni efekti te potrošnje? Koliko se zapravo novca troši?

Dublje i duže su reči koje se često čuju u društvu ronilaca na dah. Ako ih pitate većina će Vam rado objasniti kako da zaronite dublje i ostanete duže pod vodom da bi produžili uživanje u čarobnom podvodnom svetu.

uspeo sam da se ne pojavim na kljucnim ratistima

U nekim trenucima svete dokolice ovog leta (svima se događa da budemo dokoni tokom leta, zar ne?), palo mi je na pamet da napišem blog o izuzetnom Vukovom prevodu Novog zaveta.

A toga sam se setio s jednim dobrim razlogom. Naime, video sam da se ove godine u svetu engleskog govornog područja proslavlja značajan jubilej - četiri veka (1611-2011) od engleskog prevoda Biblije pod nazivom „Verzija kralja Džejmsa" (King James Version). Lepa godišnjica, rekao sam u sebi.

Carpatii Orientali

Septembar

Kotrljajući se po Istočnim ili Orijentalnim Karptima kao da prolazimo kroz vremeplov. Konji upregnuti u zaprege klackaju se putevima lagano, ne narušavajući dremež putnika koji se voze u njima, na nestvarno zelenim pašnjacima pastiri lenjo, podlakćeni u debeloj hladovini, nadgledaju stada ovaca i krava, a sela sa ljupkim drvenim kućama, sa čijih se terasa i balkona šareni cveće, spokojno

( ili kako sam trajno iščašio oba uva )

Možete zamislit kako je nekom ko je bio potpuno nevičan noćnom životu do svoje 20-te, i čiji su dani bili uglavnom ispunjeni treninzima i druženjem sa knjigama, školskim i onim drugim, izgledao silazak u autentični beogradski andergraund - u samo grotlo tamošnje hardkor scene.

Dobro se sjećam tog svog prvog odlaska na hc svirku. Bio je to neki dnevni ivent, grupna svirka, na pristaništu ispod Brankovog mosta,

Снове сам одавно почео да бележим, први 19. Новембра 1982 године:

U poslednjih 15 meseci bilo je više dobrih šansi da se napetost između Izraela i Turske spuva. No, kako uglavnom unutrašnja politika diktira spoljašnju to se nije dogodilo.

Do nedavno međusobno "diplomatsko" pljuvanje turskih i izraelskih političara nije pogađalo običan svet. Međutim, tuk na luk politika se nedavno spustila i do tog nivoa (hmm, nivoa). Desetine Izraelaca nadugačko ispitivano po sletanju u Tursku kaže prekjučerašnji naslov izraelskog dnevnika Haaretza. Ko pročita ceo članak videće da je maltretiranju i ponižavanju izraelskih turista u Turskoj prethodilo identično maltretiranje i ponižavanje turskih turista u Izraelu (s tim što će samo pažljivi čitalac ukapirati da su oni maltretirani u procesu izlaska iz Izraela). Zvaničnik ministarstva spoljnih poslova Izraela je požurio da objasni da je maltretiranje Turaka pri ulasku u Izrael rutinska, business as usual, stvar:

U lozi za igrace na drugom spratu Arthur Ashe stadiona, situacija podseca na scene sa tribina u ponedeljak -- ima vise posetilaca nego slobodnih mesta. US Open nema prekrivenih terena, ali je bar ova loza daleko od oblaka i kise. Tu igraci provode svoje slobodno vreme, kojeg je nazalost zbog kise sve vise i vise.

Već neko vreme razmišljam o ovom tekstu i svaki put odustanem, bojeći se dve stvari: da neću biti dovoljno jasna u onome što hoću da kažem (a ne jednom mi se desilo da ne ne procenim kako treba sagovornika i  da rasprava ode u pogrešnom pravcu) i da će priča postati previše lična jer o onome o čemu planiram da pišem skoro svako ima lično iskustvo.

Dakle, “Ručak kod princa od Srbije Republike Srbije”
"Danas  se srećemo u Srbiji da proslavimo 50. godišnjicu osnivačke skupštine nesvrstanih i istorijskog lidera Josipa Broza Tita i njegove kolege koji su osnovali Pokret".

 Da ne bude zabune, ovo nisu reči nikoga od zvaničnika Srbije,

Gost autor: St.Jepan

Vidim, i ovde će morati ONAJ početak.
To jest, ovaj početak:

Jednom davno, toliko davno da više nije pristojno toga se sećati, sedeo sam povazdan tamo „U Tomaša", i sedeo tamo „U Černeho Vola", pijuckao naizmence tamno i svetlo, čituckao naizmence Nerudu i Hrabala, i crtkao, žvrljuckao, šrafirao, najčešće crnom hemijskom, po kartonskim podmetačima za pivo.

Poklanjao sam te svoje praške tlapnje neznankama i neznancima koji su naše slučajno sedenje želeli da imaju za uvek. Rado sam poklanjao, znao sam da će tako i delić mene biti negde za uvek.

Stizale su krigle, stizale kobasice i pivni sir, govorili se jezici koje sam znao i jezici koje sam, gle, odjednom odnekud znao...

U Kuršumliji, najsiromašnijoj opštini u Srbiji se nedano desio "nezapamćen zločin". Ušao čovek u pekaru, repetirao kalašnjikov i pucao u radnicu. Ubio je na mestu. U pokušaju da sebi oduzme život ranio se u grudi i sada je u bolnici. Kako novine kažu ubijena Zorica Šajić je bivša žena ubice s kojim nije u braku već skoro godinu dana. Za to vreme nekoliko puta je prijavljivala kuršumlijskoj policiji da je maltretirana i da joj je pretio bivši muž da će da je ubije. Ne znam kako je reagovala policija. Fakat je da je majka dvoje maloletne dece Zorica Šejić mrtva i da je ubica izgovorio "Rekao sam ti da ću da te ubijem". Uzgred ubica je vojnik po ugovoru koji svakodnevno dolazi u posed oružja i bojeve municije.

U nedeljnom izdanju Politika je objavila tekst Dušana Stojićevića koji se bavi Anti-pirat akcijom Poreske uprave Republike Srbije, a o toj akciji smo pisali Goran Rakić i ja u ovom blogu ljubaznošću Dragana Pleskonjića. Ta Goranova i moja inicijativa se završila sledećim rezultatom - još je u proceduri... Naime Poreska je tražila mišljenje Ministarstva finansija, ono nije još odgovorilo, i tako u krug. Zauzvrat, Poreska uprava tvrdi da je obučila