У време .... рата... код многих наших људи, племенска свест била је јаче развијена него национална, а национална свест јаче него државна. То је била обична ствар, да се интереси појединих делова Српства стављају изнад интереса српске државе, или да се интереси Словенства стављају изнад интереса Српства. Тражило се на пр. да ми ради Босне водимо једну политику која је могла узроковати аустријску окупацију Србије, или се тражило да ми идемо са Русима и онда, када су они радили за Бугаре а не за нас.

Čudan smo mi svet. Svako misli da se najviše razume u ono što drugi rade, a za politiku i državne poslove svi smo samozvani eksperti i analitičari.Tako se ovih dana mnogo  raspreda o našoj spoljnoj politici , uz pežorativnu interpretaciju poojmova kao što su strateško partnerstvo, stubovi spoljne politike i prioriteti. U spoljnoj politici se radi isključivo o iznalaženju najboljih načina da se ostvare i zaštite nacionalni interesi i to predsednik Tadić upravoi radi, te su kritike na njegov račun neutemeljene, mada ima prostora da se potenciraju odnosi sa susedima. Naravno, lepo je imati dobre odnose sa svima , ali je mnogo loše ne imati sa susedima.

Ne ulazeći u medijske promocije pa i glorifikaciju postignutog, način prezentacije prioriteta, stubova i strateškog partnersva i mešanja pojmova za domaće potrebe, nesporno je da  je cilj spoljne politike svake zemlje da ima dobre odnose sa što više država,po mogućnosti da ima sa svima, što bi Kinezi rekli, normalne odnose.Nesporno je da to Srbija radi, mada su ponekad motivi nespretno formulisani jer nije to samo zbog Kosova, već interesa cele države i naroda.

Čujem jutros na radiju, dok sam vozio kola, englesku frazu „Well I'll be a monkey's uncle!" (kojom se izražava potpuno iznenađenje, neverica) koja mi je brzo prouzrokovala sinaptičku oluju u glavi pošto sam joj znao značenje, ali ne i etimologiju, a google još nisam instalirao u kola.

U planu je google, samo šta bi drugo, do tad, radio dokoni IT vozač, pa tako polu-pismen po definiciji, nego pokušao da ukrsti logiku i etimologiju (samog sebe retko pokušavam da ubijem samokritikom i još mi nije jasna ova potreba za disclaimerima na blogu i maltretiranjem blogera koji su dovoljno pametni da stave stvari na prava mesta - verovatno neka vrsta nervoze).

Direktan prevod fraze, besmislen, naravno, svima osim „logičarima" znači, otprilike „Neka budem majmunov ujak/stric..."  (Englezi su sa zakašnjenjem otkrili ne samo escajg, nego i rodbinske odnose pa za ujaka i strica imaju samo jednu reč).

Kažem, ako sam ja ujak ko je majmun? Na sreću vožnja je kratka i uguglovao sam se pre nego što su mi hemingvejska zvona pala na pamet.

Naslov ovog posta namerno je ovako dug. Jer, kako kaže autor teksta koji vam prenosim, "predavati bosanski, hrvatski, srpski jezik i književnost u osnovnoj školi znači, između ostalog, predavati predmet s najdužim nazivom".

Ovaj tekst čini okosnicu bloga koji sam htela da napišem o bosanskom jeziku. No, pošto sam u stisci s vremenom i pošto je tekst poduži, a izuzetno ilustrativan (mnogo toga bih prepisivala ili tek parafrazirala), pročitajte iz prve ruke o nastavnim iskustvima Namira Ibrahimovića.

Dodaću samo - ne verujem da je problem naziva i nastave jezika moguće rešiti samo na nivou Bosne i Hercegovine, iako se on tamo pokazuje u najgorem i najapsurdnijem obliku. Ovo je regionalni problem, a srž mu je političke i nacionalne, a NE jezičke prirode, ma koliko se neki renomirani lingvisti upirali da nas ubede u suprotno. Dobro regionalno rešenje dobićemo tek kada lingvisti (pre svih oni u Hrvatskoj i Srbiji) okrenu list i, kako naučno, tako i politički založe svoje znanje i svoje sposobnosti za praktičnu umesto nacionalne opcije. (Ne bih spekulisala mogućnošću da to bude uskoro.)

Ibrahimović upozorava na ono o čemu ovde na blogu najčešće govori Milan Ćirković: obrazovanje nam je katastrofalno. Pismenost takođe, naravno. A to je tako između ostalog zato što se u beskraj svađamo oko "prelaza" ili "prijelaza", "nakon" ili "posle", "djeda" ili "đeda" - pa u tim svađama zaboravljamo da se ni na jednom od BCMS-jezika ne kaže "mi bi" nego "mi bismo" i ne piše "rećiću" nego "reći ću". A da ne govorim o dubioznim sporovima na temu "čiji je Andrić" tj. "čiji je Njegoš"...

Danas je ekonomista dr Zoran Popov, jedan od autora našeg penzionog sistema, gostovao na vestima B92 i izneo perpetuum mobile ocene dostojne svih najboljih teoretičara besplatnog ručka. Postoje ozbiljne šanse da broj penzionera dostigne broj zaposlenih. Trenutni rezultat je 1.650.000 penzionera prema 1.850.000 zaposlenih. A za pogoršanje ovog rezultata će nam biti kriv MMF. Jer traži da racionalizujemo državnu upravu, zdravstvo i školstvo, i da reformišemo penzioni sistem !!! Da je ovo rečeno od strane Đure samoupravljača, ja bih razumeo. Ovako je strašno.

састав на тему . . . . . . . издневниками Но. 090909

усумњу сумњамо понајвећма, размишљам сумњајући уто. слабо више верујемо у ишта, тјст неверујемо више баш ништа јер чега год да се такнемо да прочаракамо набасамо на слаба места. и ето сумњи основа. потом испровоцирани јурцамо наоколо за сазнањем небисмоли са било којег извора сумњу привели у разумне границе јер да је се у целости лишимо, теорије неима.

"Prethodnih dana mnogo se pričalo o 9.9.2009., danu kada 4 nacionalna tima Srbije i Novak Đoković igraju odlučujuće mečeve na takmičenjima na kojima učestvuju."

Sport - B92

Fudbal nije počeo skandalom.  Na fudbalskoj utakmici Srbija-Francuska predsednik Srbije Boris Tadić (sa njim u loži Dodik, premijer RS, Dačić, ministar unutrašnjih poslova Srbije ... puna loža ) .... penal dosudjen za Srbiju ... !!!! 

Friends of the Earth International je organizacija o kojoj sigurno znate bar po nešto. Neću da vas davim istorijom. Samo bi htela da vam kažem da dok sam ja letos šetala Evropom desilo se nešto bitno. O tome ću sad...

Ljudi iz Nigerije i Shell kompanija.

Juna meseca nakon 14 godina naftni gigant Royal Dutch Shell je bio primoran da plati 15.5 miliona dolara.

Zvaničan broj poginulih u sinoćnoj poplavi u Istanbulu je trenutno "više od 20", a deset lica se vodi kao nestalo. Nezvanično je cifra oko osamdeset. U toku noći na Istanbul je palo u proseku 90 kilograma kiše po kvadratnom metru. Najteže su pogođena predgrađa na evropskoj strani Ikiteli, Čataldža (370 kg po m² kiše za 48 sati), Silivri (150 kg kiše po m² za 48 sata), Bakirkoj i Jenibosna.

Da je Adolf Hitler bio masovni ubica i zlotvor kome je teško pronaći sličnog u dugoj istoriji ljudskog roda ne treba posebno dokazivati. Sida je, također, masovni ubica i bolest kojoj je teško pronaći sličnu.  Od te proste analogije pošla je i  nemačka marketinška agencija  Comitee u komercijalnom filmu AIDS je masovno ubistvo,  koji bi trebao biti prikazan 1.decembra ove godine u sklopu Svetskog dana protiv AIDS-a. Da zaključivanje analogijom ne mora uvek biti tačno pokazuje, čini se, i reklamni spot za navedeni film.U njemu počivši kancelar Trećeg rajha  žestoko kara, pretpostavljamo bez kondoma, veoma seksipilnu damu i to na  različite načine uključujući i odpozadi.

"Pa, ne znam sine. To niko ne zna." (Pa, odakle mu sad ovo pade na pamet? I to pred spavanje?? A nema ništa u Škorpiji. Doduše, vladar prve u osmoj...)

"A ja bih stvarno voleo da znam. Jaaaako me zanima!" ('Bem ti i onolike filozofe, silno vreme potrošili, a rašta? Nigde 'ready-made' odgovora kad ti treba, nego parola - majka, snađi se kako znaš i umeš!)

"Pa, mnoge zanima, ali niko tačno ne zna."

"A gde onda ideš?"

"Pa, ne zna se tačno. Neki ljudi misle da onda ideš kod Boga. Drugi ljudi misle da ne ideš nigde, da te jednostavno više nema. A u stvari

Јутрос сам пронашао времена да прелистам и новине. Блиц конкретно. Обично се уз јутарњу кафу ћутећи бавим климоглавом (изражавајући дужну пажњу темама које ме не интересују и људима који пажњу заслужују). Јутрос је некако разговор био успорен, Блиц (предмет прелиставања) на дохват руке ... и ето мени црва у глави који ме приморава да размишљам о стварима које ме не занимају.

Деспот Ђурађ Бранковић (1375-1456)

Мада историја смедеревског подручја досеже дубоко у прошлост, ореол славе ставиће му последњи значајни владар на српском средњовековном престолу, деспот Ђурађ Бранковић.
 
Ђурађ Бранковић потиче из угледне велможке српске породице Бранковића, чији су преци уживали висока

Kraj leta.

Depresivno doba..odkad znam za sebe.

I to ne u onom, na prvu loptu, smislu

još jedan prođe dan...ode život i tajrad...

Od danas u podne naša porodica ima jednog člana manje.