U svetlu ponovo raspaljene "debate" pro&contra NATO osećam nekako potrebu da "preštampam" jedan moj stari tekst, prvi put pripušten u sajber prostor, pre nego što sam dospeo na blog b92, na mom, sada nepostojećem, privatnom blogu, pa onda objavljenom ovde u doba "potpalublja" (septembra 2008.).

***

Šta je zajedničko sledećim naizgled nepovezanim događajima: vojni puč u Grčkoj 1967, otmica i ubistvo Alda Mora 1978, masakr na železničkoj stanici u Bolonji 1980, masakr na Oktoberfestu u Minhenu 1980, neuspešni atentat na papa Vojtilu 1981, potapanje Grinpisovog broda Rainbow Warior 1985. na Pacifiku?

Pa, "samo" to da su sva ta (ne)dela izvršili ili iza njih stoje ljudi povezani u network pod komandom CIA, MI6, DIA (Defence Inteligence Agency), Pentagona i NATO-a (najčešće tim redosledom). Što, da razjasnim, ne znači da su to uradile ta konkretna (ne)dela na zahtev ili pod komandom tih respektabilnih institucija, mada, s druge strane, ni to nije isključeno. Spisak (ne)dela je, naravno, mnogo duži i uključuje razne vrste aktivnosti od manipulacija izborima, vojnih pučeva, terorističkih akcija, kidnapovanja, politčkih ubistava, trgovine drogom do torture. Geografski su se (ne)dela dešavala po onome što se (samo)proglašavalo "slobodnim svetom", a vremenski tokom nekih 40 (+) godina -- od Drugog svetskog rata pa do 1990.

Teorija zavere? Na žalost, ne.

Pre tačno godinu dana formirani su Ujedinjeni regioni Srbije, nevladina organizacija koju predvode funkcioneri Vlade.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja u svom parlamentu ima značajan broj predstavnika civilnog sektora i koji, pri tom, učestvuju u vlasti!

Na današnji dan, 14. juna prošle godine Ujedinjeni regioni Srbije upisani su u Registar udruženja građana APR.

Za tako kratko vreme ova nevladina organizacija uspela je da uradi stvari na kojima im treba odati priznanje. Sakupili su preko pola miliona potpisa za decentralizaciju, predali čak 5 predloga zakona, održali veliku konvenciju u Beogradu, formirali poslanički klub u Skupštini Srbije. I, sve to za manje od godinu dana.

razumem želju da se uđe u parlament

cenim energiju koja se ulaže u kreiranje praznih priča

(cenim je možda prejaka reč) 

i u principu mi se gade oni koji se bez mozga lepe na demagogiju

(gade je veoma prejaka reč) 

ali,,,

centralisti!

izmisliti sasvim novu podelu i upirati prstom u... centraliste

opasan mali taj dinkić

Reka tokom leta

To je već sušna sezona. Doduše, još se tu i tamo nazire pomalo zeleniša, ali Kalahari se pretvara u ono što smo učili u školi - drugu najveću pustinju na svetu. Pesak, palme i tako to.

Naravno, kad se preselite u novi grad, neumitno sledi upoznavanje s istim. Pronalaženje prodavnica, doktora i, razume se, upis dece u novu školu.

„Nema problema", rekao je moj šef, JH, „Možeš da ih upišeš u istu školu u kojoj je moja ćerka. To ti je tu, s druge strane reke."

Na ovom mestu, je li, dolazimo do onog čuvenog nesporazumevanja koje se uvek pojavi kad se negde doselite i komunicirate sa „domorocima", t.j. osobama koje tu već neko vreme žive.

„Tu, blizu", obično se nalazi kojih par do desetinu kilometara od tačke na kojoj ste u tom trenutku, a toponimi, koji su poznavaocima potpuno uobičajeni, za vas su, naravno, totalna nepoznanica.

Kao što je, u ovom slučaju, bila gorepomenuta reka.

Atomska bomba, kolonjska voda „guči" , rebrasti prezervativi, vijesti na CNN, letovi na Mars - sva ta šarena čuda nisu ni dotakla onu vagu na kojoj se mjeri suština svijeta.

Viktor Peljevin , " Sveta knjiga vukodlaka"

Znate ono kad je frka na poslu, rokovi ističu, a još tol'ko toga treba da se završi, i onda neko kaže - dajte ljudi, da vidimo šta nam je prioritet u ovom trenutku.
- pa sve je prioritet!
Ok, znači - prioriteta nema

E, tako i ja, zadnjih dana, ima

U sredu će žrebom biti određene grupe Evropskog prvenstva za rukometaše, koje će se od 15. do 29. januara 2012. godine održati u Srbiji. I pristrasno, iz ugla novinara koji godinama prati i živi samo rukomet, i nepristrasno, iz ugla ljubitelja sporta, mogu da tvrdim da će to biti jedan od najboljih sportskih „iventova“ , koje je Srbija organizovala, a po broju stranih navijača, verovatno i najposećeniji od svih takmičenja u timskim sportovima unazad decenijama

Umesto odgovaranja na pojedinačna pitanja jesam li sama skinula svoj tekst - odgovor na seriju pitanja  na nekom  blogu  " da li ti (A. R) smatraš Ratka Mladića zločincem" a na temu pojavljivanja Ljilje Bulatović na TV B92 (što je neko čudnim postupkom doveo u vezu sa mnom)  - napisaću  objašnjenje  (a vi ga izvolite skinuti)

Ne, nisam ga sama skinula, nestao je nekih pola sata nakon što se pojavio. 

Obrazloženja:

1. obrazloženje: rekla sam da je R. M. zločinac i samim tim žrtva (pokušaj da se pozovem na brojnu literaturu

Umetnici ne idu u penziju. Ne treba ovu rečenicu shvatiti bukvalno. Navrše i oni 65 godina života za muškarce, odnosno 60 godina života za žene i najmanje 15 godina staža osiguranja, ili najmanje 53 godine života i 40 godina staža osiguranja ako je u pitanju muškarac ili 35 ako se radi o ženi, ili 45 godina staža osiguranja. Pa im stigne ček ili uplata na račun il’ donese poštar… Ali umetnici ne prestaju da rade. Prisećam se samo nekih, onih koji uprkos poodmaklim godinama možda baš u ovom trenutku crtaju, slikaju, vajaju – Sava Sandić, Nikola Koka Janković… Saznadoh upravo da su Milan Besarabić i Mira Sandić umetnici koje sam ovde spomenuo, završili svoje živote. Posluži blog i da do mene stignu tužne vesti. Sve četvoro, Milana, Miru i Savu, i Koku sam upoznao, i o svakom tom za mene velikom događaju bi se mogla napisati priča lepša i zanimljivija od ove koja će uslediti. Ipak, biram da svoje literarne namere potisnem i iz ovog trenutka i sa ovog mesta, i obznanim vest koja, citiraću mog prvog domaćina ovdašnjeg: „iz sasvim posebnog ugla slika kako kod nas funkcionišu stvari”.

Ali, nisam samo to htela da vam kazem. Elem, kada sam odlucila da odvedem psa u Hrvatsku i prosla

Protestujem zbog insinuacija da su E Novine i Nova Srpska Politička Misao isti. Znam, reći ćete vi, da se na oba mesta okupljaju istomišljenici koji samo ispoljavaju svoju mržnju prema onima koji drugačije razmišljaju, kako je i jednima i drugima glavni krivac za sve probleme u zemlji RTV B92, sa posebnim akcentom na blog, kako se na oba portala puštaju samo komentari istomišljenika, kako je i jednima i drugima primitivizam glavno oružje.

Prethodna nedelja je bila veoma aktivna po pitanju britansko-srpskih trgovinskih odnosa.

Najbitniji događaj je svakako bila veoma uspešna poseta britanske trgovinske misije iz oblasti Black Country, West Midlends Beogradu. Ovo je bila prva takva poseta Srbiji posle više od godinu dana.

Danas u Beogradu počinje NATO samit, koliko god državna sekretarka Ministarstva odbrane Tanja Miščević pokušava da ga preimenuje u only vojni. Pitanje da li Srbija treba da bude članica alijanse je jedno od najbolnijih i to je sasvim razumljivo. Trenutno imamo situaciju da je javno mnjenje većinski protiv ulaska Srbije u NATO, a političari pokušavaju na sve načine da to promene i pronalaze načine kako da zaobiđu volju građana Srbije i učlane nas u alijansu. Ono što mnoge začuđuje jeste da sam veliki protivnik NATO alijanse i da Srbija bude deo iste. Moji razlozi su antimilitaristički, jer smatram da vojsku treba ukinuti.

Ovaj tekst napisao sam  pocetkom septembra 2010. Iako je od tada proslo gotovo devet mjeseci nazalost ostao je aktualan, pogotovo u svijetlu novih EU uslovljavanja   i odbijanja holandskog parlamenta da cak stavi na razmatranje ratifikaciju SSP iako je Ratko Mladic u Hagu.

12 septembar 2010 

Srbija je samo par dana uživala u ničim izazvanoj   evropskoj euforiji zbog istorijskog kompromisa kojeg je  srpska politička elita postigla sa svojom evropskom sabraćom u pogledu zajedničke kosovske rezolucije.

Nekom slučajnom putniku  namjerniku  koji