У среском месту Н. Било је толико берберских радњи и погребних завода да је изгледало као да се становници града рађају само да би се обријали, потшишали, освежили главу лосионом и сместа умрли.

Овим ингениозим пасусом почиње роман Дванаест столица

U zadnje vreme je akteulizovana diskusija o ulozi i uticaju medija u Srbiji na dogadjaje u mracnim 90-im. Pa je cak i tuzilastvo suda za ratne zlocine pocelo da se bavi istrazivanjem da li i koliko ima mesta pokretanju postpuka protiv novinara koji su svojim radom doprineli raspirivanju ratnih sukoba...
A nedavno se i RTS izvinila gradjanima zbog pristrasnog i neobjektivnog izvestavanja tokom tih godina. Ja nisam u to vreme ziveo u Srbiji, internet jos nije bio dovoljno razvijen pa nisam imao prilike da te pojave stalno pratim. Nego samo kad povremeno dodjem u Srbiju. Onoliko koliko sam

Pre tačno 20 godina, u junu mesecu, moja klasa upisala je FDU. Na prvoj godini ne radi se lik, već samo situacija. Za te vežbe veoma su pogodne drame sa nizom apsurdnih radnji koje se ogledaju u ponavljanju besmislenih dijaloga ili postupaka. Mi smo prvo radili "Godoa". Svi smo bili Vladimir ili Estragon, ali smo izgovarali različite rečenice. Ja sam bila Estragon i moj deo scene glasio je:

Estragon: On bi trebalo da je ovde.      

Vladimir: Nije rekao da će sigurno doći.

Estragon: A ako ne dođe?                   

Vladimir: Vratićemo se sutra.

Estragon: A onda prekosutra.            

Vladimir: Mogućno.

Estragon: I tako redom.

Međutim,  priča o Godou koji se čeka, ne znamo zašto a ni da li postoji, niti šta će biti kada i ako uopšte dođe, te sva poređenja s tim u vezi su odavno kliše. Ali kod Ežena Jones.... 

- Profesore, dobar dan. 

- Dobar dan. 

- Plavuša ima glupo pitanje. Pišem nešto pa... 

- Kažite.

1. Mladen Dražetin

2. Predrag Perišić

3. Siniša Isakov

4. Dragan Guzijan i

5. Jovan Jovanović

Red je da upoznam blogere sa kandidatima.

Mladen Dražetin, ekonomista, poslednjih deset godina radi kao

The zombie reference is metaphorical. He's afraid that he'll become a "zombie" in life.

The verses (and a lot of the album) describes these really mundane, everyday rituals of family life and moving on into middle age. The narrator is just going with the flow: doing what is expected of him, not disappointing anyone, reading the script of his movie, keeping his shitty thoughts to himself and only telling his wife about them after she's asleep. It's making him turn into a "zombie" though... he's becoming less enthused about life, he's unable to express himself, going through

Još mi je u sećanju, posle ovolikih godina, uzdrhtali glas mog strica, kao da govori preko velike knedle u grlu, glas kakvim se nagoveštavaju duboki dramski zapleti  ili sudbonosna otkrića.  Zvučalo je kao da je rukom zaklonio mikrofon telefona, da tajnost bude kompletna.

“Dodji odmah ovamo, kod tetka-Mice, brzo”!

Onda su mi se klikeri u glavi vrteli mnogo brže nego danas pa mi je odmah bilo jasno da me ne zove sa parcele 11, konačnog smeštaja moje baba-tetke, nego iz njenog doskorašnjeg, ovosvetskog stana.

“Šta je tako hitno”

Moj sin nema jednu baku. Nikada je nije vidio. Ubila ju je vojska Ratka Mladica. Sjedila zena ispred svoje kuce u Sarajevu kada je ispaljeno jedno pet-sest projektila iz visecjevnog bacaca raketa. Ne sjecam se tacnog broja jer sam se od kuce zene koju volim udaljio mozda tek tri minute hoda i cuvsi zvukove ispaljenja strasno sam se bio prepao te panicno potrcao prema zaklonu. Mozda su

Danas je 16. juni, Bloomsday, sada već širom sveta poznati praznik Džojsovih fanova. Nosi ime po Mr. Leopoldu Bloom-u čije aktivnosti su opisane u Uliksu, na dan 16.juna 1904.godine. Odani poštovaoci Džojsa širom sveta prave razne vrste komemoracija na današnji dan, koji je već crveno slovo u kalendaru u zemljama engleskog govornog područja. Oni najodaniji poklonici potežu čak do Dablina, e da bi pošli onom rutom koja je opisana u Uliksu. Svraćanje u pabove, inkludid!

 Lep jesenji dan pre osam godina. Sahabadin, preduzimljiv, poslovan I simpatičan šofer me pokupio na aerodromu u Damasku. Ulazimo u grad, deca se igraju   na ulici, žene pričaju ispred drevnih kapidžika, muškarci puše šišu I vode politiku u mnogobrojnim kafanama. Policajci regulišu saobraćaj, čistači metu ulice i sve teče mirno... A u susednom Iraku nakon više od pola godine rata, krvi već do kolena, škole zatvorene, policijski čas vlada, nasilja posvuda. A šta bi bilo, pomislih, ako bi se nešto slično desilo u Siriji? Jadna deca i izgubljene generacije.

 E

Jutros, uz prvu jutarnju, nađavola otvorim da čitam tekst na B92 o arheološkom nalazištu Vinča, nakon čije posete pre 15 meseci umal' nisam infarkt dobila kad sam videla na šta liči, pa sam o tome i ovde na blogu pisala. Mislila sam, nesrećnica, da se nešto u međuvremenu popravilo, pa se sad time hvale, s obzirom da na uvodnoj slici uz članak stoji nova tabla (kako je izgledala stara, možete pogledati ovde).

E, što se pređoh. Glava me zabolela, utroba mi se prevrnula, jedva živa ostadoh koliko mi se slošilo. Definitivno rizik po zdravlje. Ali, molim vas, budite hrabri, rizikujte i pročitajte: "Vinča koju su svi zaboravili".

Isplati se makar samo zbog sledeće izjave arheologa Nenada Tasića:

"2008. godine bila je stogodišnjica od prvih arheoloških istraživanja na Vinči. Ja sam tada predložio da se odužimo Vinči tako što ćemo novac utrošiti na sređivanje lokaliteta. To je odbijeno jer je država htela da da za izložbu. Organizovana je velika izložba 'Vinča, praistorijska metropola' na kojoj je bilo oko 55 hiljada ljudi. Na kraju se niko od političara nije pojavio na otvaranju izložbe. Za ostale ne znam, ali Tadić je morao na manifestaciju 'Zlatni opanak' u Valjevo. Neću ni da pominjem da te godine nismo dobili novac za iskopavanje sa obrazloženjem da su pare date za izložbu."

Autor: Rodoljub Šabić

Ombudsman je ugrozio zdravlje građana!! Ovu, čak i za naše prilike, neverovatnu „vest" je u poslednjih par dana prenelo nekoliko medija. „Vest" se odnosi na „akciju" ombudsmana koji je (pošto je utvrdio da se u Kliničkom centru Niš građanima Srbije, nezakonito i nepravilno, obavezna zdravstvena usluga većim delom pruža kroz tzv.„dopunski rad") preporučio Kliničkom centru da takvu praksu prekine.

Teza o „ugrožavanju zdravlja građana" je i „potkrepljena", i to vrlo „sugestivno" izjavom predstavnika Kliničkog centra da „otkako

Well behaved women do not make history

Različiti su putevi Gospodnji po kojima hodaju veliki umetnici. Pritom, neki od njih, u nastojanju da ne budu kao drugi, stalno traže i iznalaze nove načine izražavanja. Ta težnja ka novom i drukčijem u umetnosti vodi ka - izuzetnosti. S tim u vezi, danas govorim o jednoj izuzetnoj multimedijalnoj umetnici  -  Marini Abramović.

Marina je postigla najzapaženije svetske rezultate u umetnosti performansa. U njoj je priznata kao pionir i nesumnjivo

Vedrana Rudan piše otvoreno pismo papi Benediktu XVI: