Za vreme Nikolicevog strajka gladju i zedju koji slabo vodu da je pio, Ivica Dacic je rekao kako bi on, da je na mjestu Tadicevom, raspisao te izbore.

Tako je radio njegov shef, nekadasnji predsednik SPS-a, Srbije i Jugoslavije, Slobodan Milosevic. Ispade taj Milosevic neki veci demokrata. Koji su nam persun dolazili raznorazni Gonzalesi i koji je klinac uopste demokrata Milosevic donosio taj famozni, ocigledno za Ivicu Dacica- zaboravljeni leks specijalis?

Onda je neki dan Ivica jos jednom pomenuo Milosevica kao uzor koga treba sljediti i od koga

Lider Otačastvenog pokreta „Obraz" potpisao je danas inicijativu za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratova na prostoru SFRJ (REKOM). On je tom prilikom izjavio da svi treba da podrže prikupljanje potpisa građana zemalja regiona za podršku osnivanja REKOM-a.

„Samo iskrenim odnosom prema zločinima iz prošlosti, možemo reći da smo posvećeni izgradnji budućnosti u kojoj se slične stvari neće ponoviti. Danas smo suočeni sa negiranjem sudski potvrđenih činjenica, zločinci se predstavljaju kao heroji, a prava žrtava su veoma često ignorisana," rekao je Obradović i dodao:

„Nama iz Obraza je stalo da se dođe do pune istine o žrtvama sukoba, a istovremeno inicijativa za osnivanje REKOM-a će otkriti i medijske manipulacije koje su u dobrom delu doprinele da do tih ratova dođe, a ratnom propagandom i ratnohuškačkim novinarstvom uvećan je broj žrtava tih sukoba", kazao je on.

U holivudskom filmu “Sobarica i senator” (Maid in Manhattan) skromna i vredna sobarica (Dženifer Lopez) pronalazi pravu ljubav sa zgodnim političarem (Rejf Fajns). U stvarnosti, kako nam pokazuju dva nova seksualna skandala, političari mogu biti skloni vezama sa služavakama, ali su te veze retko kada romantične i srećnog završetka. Najčešće su zataškavane, a ponekad se, izgleda, dese i bez pristanka same služavke. Ljubavna veza sa kućnom pomoćnicom bivšeg guvernera Kalifornije Arnolda Švarcenegera neće koštati političkog položaja, jer je čuvana u tajnosti dovoljno

            U poređenju s milioničićima kojima nema ni traga ni glasa (vidi Autsajder 1-3), 150.000,00 dinara su male pare, ali mene najviše bole. Za zamenu svetla u učionici škola nema para, ali zato škola ima para za podvodna svetla za fontane, i neonke za akvarijume. Da ribe vide da plivaju, kad već deca ne vide da pišu.

             Kao roditelj koji je dao 500,00 dinara za zamenu svetla u učionici, postavljam pitanja: Da li su školama neophodni akvarijumi, fontane i vodeni zidovi, ako su u situaciji da nemaju novca za svetlo u učionici, tečne sapune i ubruse? Postoje li škole zbog akvarijumskih ribica, ili zbog dece? Spolja gladac, a iznutra jadac. Da se roditelj totalno iznervira.

Kakvi su nam intelektualci, takva nam je i intelektualna zabava

Da nema fejsbuka verovatno, ma šta verovatno, sasvim sigurno bih propustio nedavno alkoholno isparenje koje je Svetislav Basara kondenzovao na stranicama Danasa. 

Aj' još nekako bih mogao progledati kroz prste priključivanje gomili koja medijski linčuje Monsieur Stros-Kana (naravno, to čini uz sve "ograde"),* ali primitivizam prelamanja priče o dotičnom kroz "srpsku prizmu" mi izaziva grčeve u stomaku i potrebu da bacim peglu, te ovo tipkam čisto terapijski. Jbte, zar je Srbistan zaista postao takva (crna) rupa u svetu da se ništa dalje od njenog sadržaja i zidova ne vidi? Jedina razlika između "intelektualca" Basare i turbopatriotskih mislilaca je da ovi drugi tu rupu vide kao pupak sveta.

.

Otvaram izložbu VAŠIH omiljenih omota muzičkih albuma.

NOTE: zamoljavamo vi da kao ilustracije  vaših najdražijih naslovnica nosača zvuka ( a ne naslovnica najdražih nosača zvuka ) kačite slike, a da se za dodatno podcrtavanje muzikom služite linkovima, kako blog ne bi ponovo zatrokirao kao onda sa basovi.

zafaljujemo 

Koliko psovki treba izreći da bi se opisali „osećaji" kojima nas oni koji se predstavljaju kao Srbija svakodnevno zasipaju? I to su ljudi koji promovišu optimizam. I to su ljudi koji nas ubeđuju da smo retardirani zbog toga što ne razumemo njihove vizije. To su ljudi koji nas ubeđuju da su u pravu..

Bajina Bašta je grad od oko 28,000 stanovnika u dolini reke Drine i na dan kada sam ga posetio bio je okupan suncem. Tamo sam otišao da bih, u ime Britanske ambasade u Beogradu odao počast Evelini Haverfild, jednoj od hrabrih škotskih medicinskih sestara koje su radile, a zatim i umrle u Srbiji tokom ili nakon epidemije pegavog tifusa 1915. godine. Evelina Haverfild je jedna od samo tri Britanke koje su za svoj rad u Srbiji bile odlikovane najvišim srpskim odlikovanjem, ordenom Belog Orla.

Kada sam malopre čuo na vestima da je ukinuta prvostepena presuda napadačima na Teofila Pančića, prva misao mi je naravno bila da je presuda ukinuta zato što je sramotno mala. Međutim, sledi pojašnjenje suda:

По оцени Апелационог суда, првостепени суд није поуздано закључио да су окривљени Младеновић и Жужа знали да нападају новинара Теофила Панчића, као и да ли је мотив напада на оштећеног то што је новинар

Deo anonimne prijave o finansijskom poslovanju OŠ "Mladost" iz Novog Beograda, za koju budžetska inspekcija nema ni vremena, ni inspektora, ni osnova da je proveri, glasi:

"Izdavanje fiskulturne sale je poseban primer malverzacija. U ranim večernjim satima svi klubovi drže treninge i to je prikriveno i zabranjeno čuvaru da evidentira. Računovodstvo nikakav uvid nema o korišćenju prostora, a noćni čuvar kaže da mu je zabranjeno da o tome govori. Izdavanje sale je u rukama direktora, sekretara i nastavnika fizičkog."

            Izdavanje sala tokom 2008. godine ispitivale su dve inspekcije: prosvetna i budžetska. Da su međusobno razgovarale, možda bi još nešto suvislo i zaključile. Međutim, ne. Jedna je nadležna za papire, druga za finansije. Kada se gledaju zasebno, i papiri i finansije mogu (ali ne moraju) da izgledaju u redu. Kada se gledaju zajedno, matematika ne štima nikako.

            Evo šta u svom zapisniku konstatuje prosvetna (ali ne i budžetska) inspekcija:

Ime mesta za ovu priču, kao ni ime gorepomenutog hotela, nije važno. Hotel se nalazi negde a do tamo  se stiže nekim makadamima, oznaka nema, tako da je neminovno  (to kad prođe više od 5 dana) zapitati se da li mesto zaista postoji ili ste upali u neku daleko bilo dimenziju. Upali ste u daleko bilo dimenziju, shvatićete negde oko 6. dana - kako je i red jer 6 je brojka simbolična i sasvim prikladna za shvatiti te stvari oko daleko bilo dimenzije. Kad to shvatite - razloga za brigu više nema. 

Hotel je izvanredan, ne može da se kaže. Istina, ako vam se izvoljeva

Svi se dobro sećate, jer vas na to stalno podsećam, da sam prošle godine pio kafu sa predsednikom. To mi čak piše i na vizit karti: Predrag Azdejković - prošle godine pio kafu sa predsednikom. Lepo smo se slikali, rukovali, pričali, obećao je da će me posle toga zvati i ništa. Tako vam je to, svi su muškarci isti, bili oni zemljoradnici, radnici, ministri ili predsednici. Zato se nadam da će sa mojom novom drugaricom situacija biti drugačija.

Juče, na Međunarodni dan borbe protiv homofobije, delegacija LGBT aktivista, nakon što se družila sa naj-homofobom Draganom Đilasom, svratila je na kafu do Narodne skupštine. Ja sam za tu svečanu priliku spržio nekoliko kreditnih kartica i pazario crvene pantalone, kako bih se uskladio sa stranačkim bojama moje drugarice Slavke. Sastanak je ugovorio moj stari drug i prijatelj koga veoma cenim i poštujem, Boris Milićević, koji je kako ste sigurno čuli nedavno postao član Glavnog odbora SPS-a.

Ne znam kada se ideja o pedalanju oko sveta začela u mojoj glavi, ali sigurno nije starija od pet-šest godina, koliko ima otkako se družim sa pedalofilima. To su oni ljudi koji vikendom obavezno, a ostalim danima prema mogućnostima, voze bicikl jal po drumovima jal po šumama i gorama, i preznojavaju se desetinama, pojedini i stotinama kilometara radi čistog zadovoljstva, a ne zato što ih neko za to plaća ili na to prisiljava, iako posmatračima sa strane to najčešće tako izgleda. Psihološki profil tih ljudi postaje jasniji ako se zna da je njihov omiljeni citat jedna Ajnštajnova