.

Radnja ove priče počinje naglo.

Naglo će početi, iz čista mira.

Čitalac sedi, stavlja naočare za čitanje, polako uzima knjigu u ruke, podiže obrve i naglo se zadubljuje u nagli početak priče.

Znači, naglo ova priča počinje.

Pisac sedi za pisaćom mašinom, gleda u nekom neodređenom pravcu, razmišlja i naglo počinje

Šund, smog, mas-droga, slobodni radikali, masnoća, mediokritetizam, prostota ... - većina toga je u "potrošačkoj korpi" jednog srpskog podanika beznađa ...

Da li vredi govoriti? Da li vredi govoriti do koje mere je srednji prst one kreature triput prokuvane u venišu upućen ne srednjoškolcima zaječarskim, već populaciji konzumenata serbskih?!

ili ... imate li decu?  Ili bar poznajete nekog ko ima neku decu?

Na svom blogu "Osnovno ljudsko pravo na alkohol i Jelenu Karleušu"  zajecarski domacin Pedja me banovao i obrisao moj komentar, koji je glasio:

NASLOV: Shikana

TEKST KOMENTARA:

E bre mnogo teskih reci (slucaj, pravo, izbor, zabrana...itd) za obicnu shikanu pevaljke koja je tebi moz'biti sveta krava, al je drugima  samo krava.

lol

__________________________

 Hehehe, kad ga Freehand

U devedeset posto slučajeva fašističke izjave počinju sa „neću da moja deca...", a deset sa „nemam ja ništa protiv, ali..."

Ovih dana aktuelno je pitanje da li smemo da kupujemo alkohol posle 22h. Ustala kuka i motika da brani osnovno ljudsko pravo na alkoholisanje. Naravno da to meni izgleda debilno i kretenski, jer ti isti sede kod kuće kad im se krše sva ostala ljudska prava, ali čim se dirnulo u alkohol i zajebanciju, eto ti kritične mase da se prave demonstracije. Tu je nešto duboko bolesno, ali svako ima pravo da sam sebi određuje prioritete u životu. Mene taj scenario zabrane prodaje alkohola posle 22h mnogo podseća na beogradsku Paradu ponosa. Reći ćete da mene sve asocira na pederluk i u pravu ste, mene zaista sve, apsolutno sve asocira na pederluk. Elem, ako hoćete da se alkoholišete to možete da radite u svoja četiri zida, jer tamo neki roditelji neće da njihova deca bla bla bla. Slično je bilo i za paradu, neću da moja deca gledaju i neka se pederišu u četiri zida. Novi Sad je pokušao da uvede sličnu zabranu, koja je ocenjena kao protivustavna, ali naše vlasti nisu imale problem da protivustavnu odluku još jednom donesu. Ko još obraća pažnju na Ustav, koji je od preambule pa nadalje smešan.

svim baksuzima priznajem - ja sam ona što voli plavo nebo iznad Srbije.

Da se odmah razumemo, ja nisam objektivna, muči me dijaspora. Doduše, ta reč manje asocira na inostranstvo, a mnogo više na daljinske seksualne odnose mahovine ili paprati, mada ponekad mi zazvuči i kao kožna i boženedajisakloni venerična bolest. Još kad se dijaspori doda reč matica, tu već stižemo do scena iz prvih pokušaja filmovanja naučne fantastike. Onih u kojima se pojavljuju mravci i insekti uopšte, veliki k'o kuće, koji se ljuljaju svojim kartonskim sastavom i prete da pognjave gomilu statista koji u iskrenom strahu vrište u podnožju kadra.

Svaka revizija GDP (BDP-a) u Srbiji poslednjih skoro deceniju smanji njego rast i apsolutni nivo. Ovoga puta je to samo bilo malo mnogo da se javnost ne bi uskomešala. Naime, autori MAT-a su pre pet-šest dana saopštili da je sve ono što smo u toku 2009. (ali i 2008. i 2007. godine) stvorili znatno skromnije nego što se mislilo. Po njihovoj računici pad Bruto domaćeg proizvoda u 2009. iznosio je 6,2% (RZS stidljivo iznosi procenu o smanjenju od 3,9%, posle 3,5% i prvobitnih 3,1%). Istina, stvar ipak nije grom iz vedra neba, jer su ekonomisti sumnjali u procene Zavoda za statistiku. Npr.

   Nastavak priče o toksičnim medijima sa Stošketovog bloga.

Da li vam je poznato da tokom toplih letnjih dana, roditelji mogu svoje potomke da upisu u jedan od zanimljivih kampova kao sto su kamp za kosarku, kompijutersku grafiku, fotografiju, tenis ...

 Eto tako je porodica Milentijevic (Toma i Sanja) napravila kamp na Avali namenjen za decu uzrasta od 12 - 16 godina koji ih poducava "kako se pise blog". Kurs traje 7 dana.

poslednjih godina dominatne sile u besmislenom takmicenju pod nazivom "pesma evrovizije" jesu zemlje bivseg sovjetskog saveza i bivse socijalisticke federativne republike jugoslavije.

siguran sam da ima mnogih koji iskreno veruju da je to posledica kvaliteta muzike koja se stvara na ovim prostorima. toj grupi ne preporucujem dalje citanje ovog bloga, bojim se da celu pricu ne shvate preozibiljno pa da se ne stresiraju bez potrebe....

Napravili smo prilog iz Fermilaba. Sasa Zigic je priredio, ja sam pricala. Isecak je bio u jutarnjem programu, dok bi ceo trebalo da ide na satelitskom.

[url]http://www.youtube.com/watch?v=GAeaTgVrX34&feature=youtu.be [url]

Ne znam da stavim you tube :( 

Evo ga uz malu pomoc 

Gost autor: Marko Mäetamm (© Marko Mäetamm, 2007)

Imam ženu, šestogodišnju kćerku i dvogodišnjeg sina.
Umetnik sam i moji prihodi su neredovni,
pa sam pre nekoliko godina prihvatio
da postanem dekan Estonske akademije umetnosti.

Kad sam sa nepunih dvadeset godina, jednog nedeljnog prepodneva, skupio hrabrost i prvi put seo u baštu hotela Moskva, oko mene su sedela sve starija gospoda, u ono vreme drugovi. Sede, a pred njima kafe i vinjaci. Svi čitaju Politiku. Sednem i ja, čekam, ali kelner nikako da me primeti. Mislim, to je zato što ne čitam Politiku. Skoknem preko do kiska, a na stolu sam ostavio cigarete F57 i šibicu, kupim Politiku, raširim i tobože čitam, a sve gledam kad će kelner. Međutim, kelner me uporno ne primećuje. Džaba mi cigarete, džaba mi i Politika. Shvatim da mladićima mojih godina nije mesto u kafani i pokunjeno, ko popišan, napustim baštu.