Imam nekoliko teza koje bi izneo u ovom referatu i tako podelio sa delegatima, ali u crticama, neka ne zameri cenjeno predsednistvo!

Crtica 1: Realno nije prepreka!

Predivnom smatram cinjenicu da je srpsko drustvo sposobno da povede jednosmerni dijalog (nas specijalitet) oko knjige koja jos nije izasla, i to na osnovu abera. Dakle, kod nas je sasvim moguce imati misljenje o stvari koja jos ne postoji, da ne kazem o knjizi koju niko nije citao, jer nije mogao jer jos nije izlasla.

I ne samo to. Takve vesti dobijaju naslovnice, uzbudjuju "strucnu" javnost

Posle priličnog lutanja, Srbija se prošle godine konačno nametnula kao ozbiljan partner međunarodnoj zajednici  postavljajući problem Kosova pred Međunarodni sud pravde.

Srbija dosledno i principijelno zastupa stav u svim međunarodnim kontaktima i forumima da ne priznaje niti će priznati nezavisnost  Kosova.

I ne treba Srbija da prizna nezavisno Kosovo, niti se to od nje traži,ali mora sama sebi da prizna da popstoje mnogi problemi koje treba  i koji se mogu rešavati nevezano za to.

Sve je to u redu ali Srbi na Kosovu i građani Kosova moraju da žive i rade,da regulišu osnovne životne probleme koji ne mogu da stoje i čekaju odluke međunarodnog suda pravde.

E u tom pogledu izgleda i vlada najveća konfuzija. Dovoljno je pomenuti samo stavove oko učešća na lokalnim izborima, oko izlaska pa ponovnog ulaska Srba u KPS, oko plaćanja i neplaćanja pa onda plaćanja i dobijanje struje.

Sve u svemu, utisak je da se glavna briga oko Kosova svodi na to koliko će se moći eksploatisati na unutrašnjem političkom planu.

Dakle, sve ovo liči na poznatu taktika kreni-stani ,na konfuziju u kojoj  se sve manje zna šta je patriotsko a šta ne,ko su patriote a ko izdajnici ili da se može biti malo jedno i malo drugo u isto vreme. Evo prosto. Prošle godine su rekli izađite iz KPS,

prvo ... himna.

ne znam koliko ljudi zna da bez pomagala u vidu semafora na jugu marakane otpeva danasnju himnu srbije, a koliko njih moze u pola noci da otpeva bar prvu strofu "hej sloveni" pa makar nikada nisu stajali na pobednickom postolju. ovo je prica o momku koji moze sve gore pobrojano. i da place uz "boze pravde" i da se popne na pobednicko postolje (ono predvidjeno za svetske sampione) i da otpeva "hej sloveni" punog srca. ovo je prica o ivanu lendjeru i poslednjem "intoniranju" himne uz koju sam ja odrastao.

Подсетник за исповест у женском роду ''Пакибитија'' 

365. Радила сам добре ствари без помисли на Бога.
366. Дозвољавала сам себи олакшања и утехе земаљске.
367. Имала сам греховно настројење духа.
368. Издавала сам туђе тајне.
369. Била сам затворена и нису ме могли ништа питати.
370. Угађала сам другима због надокнаде, а не због духовне користи и спасења.
371. Била сам везана за друге без користи за душу.
372. Много говорим без размишљања.
373. Злопамтила сам и пребацивала ствари из прошлости.
374. Видећи грешне људе нисам их жалила него сам им се ругала.
375. Људе сам посматрала попреко.
376. Када су ме нападали нисам се окривљивала него бранила.

Evo nadjoh malo vrema da ti se javim i da ti kažem da smo dobro što i vama od sveg srca želimo

Pišete li? Mislim: da li stvarno pišete pisma?

Tih osamdesetih bili smo klinci u odrastanju. Između ostalog slušali smo, mada slabo razumjeli, "Don't cry tonight"; čekali petak radi "Zakon u LA", "Miami vice", "Grizley Adams" bio nam poznat od ranije, pili prehladnu coca colu ne bismo li zvučali kao Željko Bebek. Kelija znam odkad znam za sebe. Išao je u prvo Be skupa sa mnom. I njegovog starog su zvali, i dan danas zovu po nadimku Keli zbog, priča kaže, nekog lika iz nekog američkog filma. Majice sa natpisom USA, ili sa nekim slikama u bojama crveno bijelih pruga te bijelih zvjezdica na plavoj podlozi, dal' na leđima

ĐAVOLJA VAROŠ

Đavolja varoš - vest B92- izvor

Danas je poslednji dan glasanja na internetu za 7 prirodnih svetskih čuda.

Glasajte za čudo prirode, a u Srbiji, kod Kuršumlije.

Stvarno je čudesno...

Nama nije dovoljno što BiH Ustav građane ne tretira kao ljude, nego ćemo ga primjeniti i na životinje pa ćemo i pse podijeliti nacionalno.
Ali ako već nesrećne pse niko ne pita gdje i kako mogu da žive, mi taj izbor imamo...

Svaki govor Baraka Obame, Predsjednika SAD je neponovljiv i poseban,
Međutim, govor izrečen početkom juna u Kairu na Univerzitetu Al-Azhar ima posebnu snagu i važnost.
Obama je u govoru simbolično nazvanom Novi početak poručio:
„Dokle god se naš odnos definiše našim razlikama,

Nije se mnogo uzbuđivao oko odabranog datuma pukovnik vojske Kraljevine Srbije kada je Vasi i Gavrilu preneo naređenja i uputstva. Moguće da nije pratio rubriku sportskih vesti u novinama, i da nije znao da početak le Tour de France pada na isti dan. Možda je mislio da ta novotarija koja je počela 1903 godine, baš u vreme kada je naporno radio na razvrgavanju tajnog sporazuma, i neće zaživeti. Bavio se on tada važnijim državnim poslovima na neki svoj kreativan način, a bez većeg udubljivanja u šire i dugoročnije posledice.

Krajem ove sedmice, 9. i 10. jula, se u Sava Centru održava Internacionalna konferencija mladih lidera iz dijaspore 2009. Ne volim ni reč lider ni reč dijaspora. Ali volim reči preduzetnik i preduzimljiv, kao i činjenicu da ima mnogo mladih ljudi koji su mnogo što šta naučili u raznim mestima van Srbije i koji žele da Srbija bude deo njihove budućnosti. Zbog toga podržavam i ovu i svaku drugu inicijativu koja pomaže u spajanju Srbije sa svim tim mladim ljudima.

Smrt deluje prilicno konacno kad je ovako pogledate izbliza, ali nije, ja verujem da postoje ljudi koji mogu da savladaju i smrt, nije da su oni veci ili jaci od smrti, jednostavno smrt nije nadlezna za takve ljude, ona naravno uzme svoj deo, ali oni nikad ne odu sa njom, jednostavno oni njoj ne pripadaju, oni su mrtvi ali i dalje nisu njeni, tako da ce ovo biti tekst o jednom besmrtnom coveku, o besmrtnim i prokletim ako bas hocete.

Cisto za moju dusu, za ono sto je ostalo od nje, ako je ima ili ako je uopste ikad bilo, da malo podsetim smrt da ne zalazi u ove moje besmrtnike, ona ionako ima dovoljno svojih, ovi su moji.

Aко би неко хтео нама Србима да с наруга, сада би био добар тренутак. Могао би да каже овако: Срби су оптужили Албанце да су им украли историјску личност која никада није постојала.

Извесна Ана ди Лељо, која је школе завршила у Приштини па јој академске референце не изгледају баш бриљантно, написала је књигу о месту

© Szabolcs Kokay www.kokay.hu

Samo u Beogradu, bez prigradskih područja, zabeleženo je oko 120 vrsta ptica. Jedan korak dalje, plavni šumarci

Toplo nedeljno popodne možda i nije najbolje vreme za metafizičke i filozosko teološke refleksije, ipak, za one koje ga žele provesti u svojem malom ali klimatizovanom delu svemira, eto nekoliko reči od mene...

Pesimizam poimanja ljudske egzistencije dobija svoju kategoričnu formulaciju i osnovu u filosofiji egzistencijalizma. Filosofi poput Edmunda Huserla, Martina Hajdegera, Karla Jaspersa i Sartra definisali su njegov filosofski okvir. Ako se zagledamo u ambis egzistencijalizma, postaje jasno da što naš pogled dublje dopire, sve više nestaje svetlosti i ostajemo nemi pred tamom neizvesnosti koja nas dole čeka. Ljudska egzistencija posmatrana unutar metafizike egzistencijalizma, nalazi se u istoj situaciji. Ona je tu, niko ne može poreći njeno postojanje, ali se ne može sa sigurnošću znati zašto je tu. Na smisao ljudske egzistencije, egzistencijalizam ne može dati adekvatan odgovor jer i sam nemo posmatra u tamu ambisa sopstvenog redukcionizma i materijalizma, ne ostaje mu mnogo prostora za pronalaženje odgovora na pitanje smisla. Zaključak koji je primoran da donese, ostaje tragičan kao i put kojim je došao do njega. Čovek ostaje usamljen, jedini svestan sopstvenog besmisla, nastavljajući da proživljava apsurd sopstvene egzistencije.

S jedne strane prema Kafki gajim neku vrstu strahopoštovanja, što zbog njegovog zaista nemerljivog uticaja na savremenu književnost, što zbog uticaja koji su njegova dela izvršila na mene. Sa druge strane, čini mi se da bi moj život bio makar malo srećniji, da nikada nisam čitao njegove knjige.

Premda Kafku zamišljam kao nekog ko deluje čedno i potpuno aseksualno, to je daleko od istine. Kafka nije bio nikakav isposnik. Tokom studija u Pragu obilato je koristio usluge prostitutke, a bio je i čest gost raznih praških kupleraja, uglavnom onih gde su se žene manje kupale, a posteljina ređe menjala.