Blizi se dan kada treba da se rodim. Jos malo i bice tacno vreme da pocnem da zivim pravim zivotom. U prethodnih devet meseci sam bio tek neka mala sitnica koja se koprca oko sebe trazeci razlog i smisao zasto i kuda plovim. Naslucujem svetlo na kraju tunela.

Poput svakog embriona razvijao sam se u fazama, i nisam nazadovao ni u jednom koraku. Bilo je uspona i padova ali svaki sledeci put sam ustao brze i udahnuo jos dublje. Malezija je moja okolina sada, ali osecam da se polako oslobadjam bremena stranca i pocinjem da se spremam za svet koji me ceka nakon presecanja pupcane vrpce.

 Da nisam upoznala Stevana Filipovića mislila bih "regrutacija" mladih fašista. Istina, proveli smo zajedno samo nekih sat vremena, koliko je trajala emisija Radio Beograda u kojoj smo oboje bili gosti, ali dovoljnih sat vremena da neko ko ima 300 godina kao ja shvati da je čovek imao i dobru nameru i talenat, bez obzira šta ko pričao o ovom filmu. Kad kažem "dobra namera" mislim prvenstveno na želju da opomene na fenomen popularnosti fašizma (ali baš fašizma, ne nacionalizma koji može - šta god mi sad rekli - da bude pozitivan) i da skrene pažnju ljudima da taj fašizam i te kako

Nije nepoznato da se u okviru predstojeće rekonstrukcije vlade planira ukidanje resora Ministarstva vera i njegovo premeštanje unutar Ministarstva za državnu i lokalnu samoupravu. Poznato je također da su predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica uputili pismo predsedniku i premijeru Srbije s molbom da se ne ukida resor Ministarstva vera.

Želeo bih ovom prilikom da ukažem na neke razloge zašto bi Vlada trebalo da odustane od ovakve eventualne odluke.

Pre svega, važno je napomenuti ulogu koju religija ima u društvu kao i doprinos koji može da ima u normalizaciji verskih i etničkih odnosa u zemlji i regionu. Crkve i verske zajednice su nezaobilazan faktor u ovim procesima i poseduju veliku odgovornost, prevashodno zbog svoga uticaja u društvu.

Ponovo imam gosta, ovaj put u pitanju je Đorđe Krivokapić, pravnik beogradski i bloger.  Ima reč:

 

U http://www.kvalifikuj.me/?p=67  tekstu (ukoliko već niste savetujem da ga pročitate pre nego što nastavite ovaj post: )  na osnovu šturih medijskih saopštenja i nekoliko pretpostavki pokušao sam ustanovim razloge za Goranovo hapšenje. Policija se u toku 3. marta oglasila saopštenjem čiji tekst prenosim u celosti:

 

 

Pripadnici

Ili: kako smo Rok Zvezda, Nataša Drakulić i ja završili u istoj hotelskoj sobi?

 

Pre tri zime moja prijateljica Nataša, koju bezrezervno obožavam, bila je nepokolebljivo zaljubljena u Rok Zvezdu. Slušale smo ga nekad davno u gimnazijskim danima. Dobro je prašio rock&roll. Ja sam već odavno slušala neku novu muziku ali sam te zime, podrazumeva se, znala napamet njegov novi album koji se iz Natašinih kola nije vadio i uvek se puštao do daske.

Nisam naročito bila očarana tom vezom sa puno prepreka, od kojih je najvažnija

Priča o tome da je Exit festival facebook stranica hakovana preplavila je domaće medije u ponedeljak uveče, a zatim i u utorak. Skoro u svim izveštajima izostala je informacija o tome da ovo definitivno nije usamljen slučaj i da se tokom prethodne dve nedelje ovo isto dogodilo stotinama, pa možda i hiljadama drugih institucija, organizacija, firmi, pojedinaca iz regiona... Nisu napadnute samo stranice na facebook.com nego i vebsajtovi. Blog Srećka Sekeljića jedan je od retkih gde su pomenuti i drugi napadi.

Situacija nam uopšte nije dobra, narod je sve više deprimiran, izneveren, iznerviran, a stranke im nude nove žvake i prodaju maglu. Za sve se ima izgovor i opravdanje, stalno su krivi oni pre, “teško nasleđeno stanje“ i “uticaj nepovoljnih svetskih tokova” pa i zavera.”Srpski Davos” već nekoliko godina postavlja dijagnoze ali bez terapije tako da mu to dođe otprilike kao fitoterapija pa kome pomogne dobro je, a kome ne ionako je to samo pomoćno sredstvo.

Istovremeno, vladajuća koalicija najavljuje rekonstrukciju vlade kao formulu spasa,  opozicija poseže za stiropolom, Voja poručuje iz Haga da  “Srbija mora da odluči da li će nastaviti putem koji vodi ka uništenju države i naroda ili će se okrenuti nacionalnim interesima i tradicionalnim prijateljima», a neki poznati pokreti najavljuju da će formirati stranke koje će konačno spasiti Srbiju i «izvući je iz kandži mrskog Zapada».(interesantno da se i u Hrvatskoj nešto slično glede desnice dešava).

Šta reći na sve ovo?

Iako na prvi pogled izgleda  da je samo šala, ipak čini se da se  odgovor i rešenje mogu potražiti u tekstu nepoznatog autora koji obaveštava   da je Srbija  otkrila “Teslino tajno oružje”. Tekst sam dobio mejlom i u celini ga prenosim.

Evo tog teksta i te “ekskluzivne” vesti:

“Srbija došla u posed Tesline velike tajne za kojom se traga preko 50 godina!»

Žmu je otišao na poslovni sastanak. Obučen u elegantni burnus, majstorski improvizovan od nautički plavog čaršava. Na sitne tufnice. Posteljinske pripadnosti. Zbog spoljne zimske situacije, ogrnuli smo ga trendovskim jorganom sa prošivenim momentima. Golišavim, jer su nam presvlake usfalile odavno, zahvaljujući čemu je Žmu postigao potpuni igmanskomarševski stil. Mada, nešto se protivio golonožnim detaljima, probavši da se u predelu donjih ekstremiteta pokrije kuhinjskim krpama. To naravno nije dolazilo u obzir, jer je u njih morala da se zamota naša budućnost u liku i delu mladunaca. S obzirom na promičući sneg, dodatno su se zavili stoljnjacima za dvanaest osoba. Ja sam se odlučila da iz kuće ne izlazim dok mi se ne vrati smisao života. I tako nemam u šta da se obučem. Sav kontingent naših odevnih predmeta trenutno blokira prilaz kućnom mokrom čvorištu, u kom je nekada živelo i veselo zujalo najveće dostignuće ljudske civilizacije, smisao našeg postojanja – mašina za veš.

Nepristojno je ponoviti moju reakciju na prepodobnu izjavu uvažene NovoSrpkinje, Aleksandre Janković, pred Palatom pravde u Beogradu. „Ponosna sam“, reče istaknuta Veljina političarka, „vaspitanjem i verom vođe Obraza, Mladena Obradovića“. A taj fino vaspitani mladić reče na suđenju za izazivanje rata na beogradskim ulicama da je „pozivao na molitvu u obližnjoj crkvi, zvuk pojanja i miris tamjana“.

Što reče i napisa moj prijatelj, hapšeni i zabranjivani aforističar, Boban Miletić Bapsi: „Srbijo, majko, plači“!

Ali, treba oprostiti neobaveštenoj

“On meni tako da rekne! Pa on nema pojma ko smo mi (Srbi). Nema pojma 'de smo bili mi dok su njegovi preci jašili koze preko brda. Pa ja imam u bubrezima (belim) ono što on nosi u onem glavčetu ki lijavo lubenče...“

Dok pokušavam da dremnem u vozu konstantno mi ušnu školjku iritira galama nekog sunarodnika. Svašta sam čuo a i naučio ko smo i šta smo to mi. Onda sam došao na ideju da malo

Zaposleni u srpskoj redakciji BBC-a okupili su se u svojim prostorijama u centru Beograda prošlog petka uveče da bi obeležili zatvaranje tog servisa i da bi slušali poslednje emisije koje je BBC emitovao na srpskom. Mnogo uvaženih kolega, uključujući i one zaposlene na RTV B92, koja je njihov dugotrajni medijski partner, pridružilo im se u tom emotivnom trenutku. Od momenta kada je počeo da emituje program 1939. godine pa sve do poslednje emisije, BBC je uspostavljao najviše standarde novinarstva.

 

Odlučno rešim da jednom za uvek razmrsim tu oveštalu enigmu i omiljenu mediokritetsku pošalicu i obratim se lično i personalno jednoj prnprnđastoj gospođi kokoški. Ona za trenutak prekide nožno čeprkanje po bunjištu, malo nakrivi glavu, trepnu nekoliko puta da bi mi pokazala da se udubljuje u problem i na kraju mi odgovori: Ja sam se ispilila iz jajeta! Mudro, kažem, ali to jaje je snela vaša mama! Daaaaaa, zakokodaka

Zovem se Gordon. Visokog sam roda - Francuzi bi rekli da sam rodjen pod srećnom zvezdom („heureusement né"). Lep sam, čak veoma lep, ali sa - manom; ljudi oko mene olako prelaze preko te moje telesne mane (cinici čak idu tako daleko da kažu da ona uvećava moju sveukupnu seksualnu privlačnost kod žena, jer me mnogi smatraju 'za najvećeg ljubavnika svog vremena'), ali meni ta mana jako smeta. U dokolici, pišem pesme. To mi je nekako došlo kao prirodno uz moju ličnost,

...To whom it may concern...

  Ovaj tekst je nastao kao posledica nedostatka isprava jedne osobe koju necemo imenovati, i dok njen muz ne nadje pare za podmicivanje Egipatskih granicara, i dok se to ne sredi sleduje vam, jelte, zna se, zauzmi pozu, opusti misic...

  Dakle, tekst kao takav obilovace glupostima, psovkama, zajedljivim detinjastim zajebavanjem, vredjanjem Srpskog i svih ostalih naroda koji mi dodju pod ruku, i to bi bilo to...

  A da, odgovor na smisao zivota i sve, je na kraju teksta...