Moj drug Samuel živi u Belom Blatu
bogatom multietničkom selu u Banatu
(poznatom po čudnom ptičjem rezervatu
roda, čaplji i pataka u neviđenom jatu)
posvećen kompjuterskom zanatu
i mada bi mogao da ide u zlatu
on nikad ne nosi čak ni kravatu
mada je, ruku na srce, prvi gazda seoski
uh, uspeh mu je bio stvarno meteorski.
Ako ga baš zagledaš sa svake strane
moraš da priznaš da nije bez mane:
kad mu dune ume bogu da krade dane
ponekad hoće i ko baklja da plane
ili se ponaša ko da je sišo sa grane
pa baca oko na

BRANIMIR GLAVAŠ je proglašen krivim po prve dvije točke optužnice za slučajeve "selotejp" i "garaža" te je nepravomoćno osuđen na jedinstvenu zatvorsku kaznu od 10 godina zatvora. Po prvoj točki optužnice, koja se odnosi na slučaj "garaža" i u kojoj se opisuje mučenje i ubojstvo Čedomira Vučkovića, natjeranog da popije kiselinu iz akumulatora te zlostavljanje Nikole Vasića, Glavaš je osuđen na pet godina zatvora, jer je "propustio spriječiti mučenja i ubojstva".

Po drugoj točki optužnice, koja se odnosi na slučaj "selotejp", Glavaša se tereti da je naredio uhićenja,

Ambasador Rusije u Beogradu, NJ.E. Aleksandar Konuzin napisao je, povodom Dana pobede nad fašizmom, autorski članak u Danas-u, pod naslovom “Podigli su glavu oni koji su pucali u leđa”(koincidencija sa nama je slučajna?).

Toplo preporučujem taj tekst, koji bi mogao biti korisna literatura našoj državi, vojsci, istoričarima, prosveti i svima, kao lekcija o dostojanstvu, nacionalnom ponosu i civilizacijskim vrednostima, bez ideološke ostrašćenosti. Rusija se davno pre Srbije odrekla  komunizma ali ne i nacionalnog dostojanstva i svoje istorije, ona se ponosi antifašističkom borbom i bez ideološke ostrašćenosti odaje dužno poštovanje “Crvenoj armiji».

 

Evo samo nekoliko citata kako ambasador Konuzin civilizacijski, državnički i patriotski govori o pobedi nad fašizmom i svojoj zemlji:

Svi elementi dobre italijanske opere su i danas prisutni, od mita i stogodišnje tradicije, preko elegancije, skandala, tragedije, spletki, čestih obrta, žala za propuštenim prilikama, velike unutrašnje borbe i veličanstvene kulminacije - trijumfa.

Giro d Italia ima sve ono što svaki biciklista voli, zaplet i dramu, šansu za izlazak iz senke i veliku javnu pozornicu koja se proteže kroz najlepše predele Italije. Najveći junak Gira svih vremena je Fausto Coppi legenda koja živi, a koji je ugradio sebe u ovu veličanstvenu trku...

 - tekst posvećen različitim perspektivama koje (ako želimo) može da nam da 9.Maj, tekst podsećanja na prošlogodišnju atmosferu DANA EVROPE i malo o predrasudama, zabludama i tlapnjama kad su evropske integracije u pitanju i sasvim malo i najmanje o pojmarošima koji se, ponosni na sopstveno neznanje, ponekad bave Evropom -

- tekst je i pokušaj dokaza da u Srbiji ne postoje ni politički ni institucionalni ni idejni ni strateški protivnici evropskih integracija, dočim onih koji sami sebe takvima smatraju - ima na pretek, oni govore o razlozima svog protivljenja Evropi, ali oni ne rade ništa (niti mogu raditi) što bi protivljenje ikada realizovalo, ali je dobra vest da svi ti "kobajagi" euro-skeptici, euro-demagozi, euro-anti-globalisti, euro-pojmaroši i ini mogu sasvim lako pridružiti svakom dijalogu o Evropi i njenom Danu, samo ako malo "uzmu knjige u šake", jer već odavno ne postoji nikakav razlog da njihovo sopstveno neznanje o bilo čemu bude "omen" atmosfere u Srbiji - 

- i malo ponovo o nedostatku "kulture samopoštovanja" koju skoro pa i ne treba - dokazivati, od nedostatka putokaza na putevima do mesta na koje smo (kao) ponosni, preko neznanja o procenama šta, koliko i gde, koliko sporo i s kolikim greškama se menja po pravilima evropskih integracija, sve do bacanja đubreta gde god to stignemo, sve "busajući se u grudi" patriotske i slobodarske, a ne uviđajući da je svaki nemar prema okolini sopstvene lokalne zajednice neporeciv dokaz prezira prema svojoj zemlji i prema sebi samom - 

Autor: Rodoljub Šabić

Posao koji radim često me dovodi u priliku da srećem ljude koji su spremni da ustanu u zaštitu javnog interesa, da se suprotstave zloupotrebama, korupciji, kriminalu, da se radi toga sukobe sa formalnim ili neformalnim „pravilima" o čuvanju raznoraznih tajni, - insajdere ili „duvače u pištaljku".
A to da ti ljudi u tim sukobima nedopustivo često doživljavaju vrlo ružne stvari, izaziva prirodnu potrebu da im se pomogne. Pomoć je bez sumnje potrebna. Da bih to ilustrovao, često javno upotrebljavam „spisak" koji ironično zovem „pet lakih

Pošto sam ustao u vrlo necivilizovanih 3.45h, u sam cik zore sedim u kolima pored pašnjaka sa tekunicama. Još je hladno. Ni tekunica nema - i one čekaju prve zrake sunca. Ja, doduše, ne čekam tekunice, već orla krstaša, da dođe na doručak. A krstašu je brojnost u Srbiji toliko opala, da se gnezda na prste jedne ruke mogu izbrojati - i da vam nekoliko prstiju ostane višak. Ali, ni od njega ni traga.

Nemam šesto čulo, intuicija mi nije jača strana. Opet, sinoć sam posle 90. minuta utakmice Čelzi - Barselona zastao da sačekam gol Barselone za prolazak u finale. Svakome ko se i malo razume u čaroliju zvanu fudbal je bilo jasno da će Barselona dati taj gol. Jer sve se poklopilo:

Udaraca na gol Čelzija: 0

Isključenih igrača: 1 - Barselona

Barselona igra sa 10 igrača

 

 

Mica Orlovic: "Dobro vece,dosli smo do rubrike pogodi ima li pilota u avionu. Imamo tri kandidata-Lice A,B i C

Izvolite:

LICE A:

SAMO što su nove mere Vlade Srbije u borbi protiv efekata krize usvojene, a već se u javnosti spekuliše da je "ovo samo početak stezanja kaiša".
- Verujem da će ovo biti dovoljno - kaže za "Novosti" Diana Dragutinović, ministarka finansija u Vladi Srbije. - Rezervni plan imamo i on je deo programa sa MMF. Ako bude potrebno, dodatno ćemo umanjiti rashode, ali i pokušati da poboljšamo naplatu poreza, posebno

Koliko se puta zaljubite u toku svog zivota ?
Ja negde oko sto tridesed sedam puta, dnevno, ukljucujuci i noc, posebno nocu, to do skoro nije bio problem, dok broj zrtava nije poceo da se suzava. Problem je nastao kad sam poceo da se zakucavam u istu osobu vise puta dnevno.

Grupica turtista je upravo sišla iz tramvaja. Osvrću se oko sebe. Nisu sigurni da li su na pravom mestu, da li su dobro brojali stanice i izašli gde je trebalo. Kuda sad? Levo ili desno? Uz ili niz padinu? Da li zaista tu, u nekom od ovih sokaka, u nekoj zadimljenoj krčmi, fado živi boemski život?

***

Ovo pred nama

 

Trešnje, prve, u krošnji, osunčane, raduju se ugledavši razbujali svet oko sebe...

 

Tokom prepodneva sam nekolicinu osoba iz bliskog vidokruga, pa i neke koje jedva poznajem, zatekao rečenicom: "Da ti pokažem nešto .." - istovremeno okrećući displej kamere i približavajući ga, kako bi moglo da se vidi ono što je na njemu. Skoro svi su reagovali na istovetan način. U prvom trenutku lljubopitljivost, uz onu obaveznu, malu dozu opreza, a onda bi usledila spontana, skoro dečja ozarenost:

"Hej..! Odakle ti..?!

Ja se već godinama osećam kao u filmu "Balkan expres". Znate onu scenu kad svi sede u podrumu, spremaju se za večeru a Bora Todorović kaže: Imam utisak da za nas dolaze neki bolji dani" I posle sekund dva pljusne bomba i ode sve...

 

 

Kako ne biti kada ih pogledaš

 

Moj dragi gost: Florian

  

Predrasude su sastavni deo naših života, pa je jedna na koju sam nedavno naišao dok sam objašnjavao uživanje u lepoti jedrenja dece i ta kako se može jedriti u zemlji koja nema more. Iskreno rečeno, nisam o tome razmišljao na taj način. Iz mladosti mi je ostao onaj fazon: Mađarska nema more, ali ima ratnu mornaricu, ali tek sam tada shvatio da većina ljudi jedrenje povezuje sa jedrenjakom na pučini sinjega mora. E, šta je tu je, Srbija je nakon raspada Jugoslavije postala država bez izlaza na more, Panonsko more se malo povuklo, ali je na nekom njegovom dnu ostalo Palićko jezero, kao najveće (po rečima zlobnika: najverovatnije najpliće) jezero u Srbiji. 

Palićko jezero kao morski recidiv, pored svih sukoba, poseduje jedan lokalnog tipa na relaciji dve obale. 

S jedne, naslonjen na Muški štrand prilegao je na samu obalu hangar veslača, a na drugoj strani, pored Vermešovog Bagujvara, a pre pecaroškog doma, nalazi se Jedriličarski klub Palić. Sukobi članova ovih klubova su po svim osnovama, počev od prebacivanja tipa: "Koji je to sport da se krećeš leđima unapred?" (kao da se i letvica u skoku u vis već odavno ne prelazi leđima) pa do "Ko te tero, da znaš da jedriš ne bi morao da veslaš."

Svako društvo ima problem sa sukobima i nasiljem, ali, samo u rijetkim društvima, kao što je to slučaj sa našim, nasilje je državotvorni koncept.

 

Još od vremena kada je naša zemlja prestala da svakodnevno isporučuje svjetskim agencijama ratne slike uzavrelog Balkana, vodeći svjetski politički magazini se nisu toliko bavili Bosnom i Hercegovinom kao ovih dana.
Komentatori stiču utisak da su aktuelni zahtjevi domaćih političkih elita suprotstavljeni do nemogućnosti bilo kakvog dogovora značajnog za budućnost države. U Evropi