A sećaš se toga, a? He, jesam, što da nisam, ne dam ja što je moje...

Ajde otpočetka, sve mora lepo od početka da se priča.

Gost autor: baka Evdokija

To ti je bilo, vako pedeset i neke... Znam da je i Dana već išla u školu, pa je bilo bar 54-te, ili 55-te. Mitar je tad prešao da radi na železnicu, dali ga za referenta tu u Beograd, a puno se gradilo pa je nekad išao i na teren,

Integritet, pravda, sabornost, moral, tradicija. Ovo nisu samo puke populističke fraze već reči koje moraju predstavljati budućnost srpskog političkog života i temeljne smernice svakog ko želi biti politički angažovan. Sasvim je jasno da je da je sadašnjom političkom scenom u Srbiji ovladao nemoral, korupcija, vlastiti interesi političkih elita i stranačkih oligarhija koji na plastičan način oslikavaju moralni i duhovni deficit onih koji su na sebe preuzeli odgovornost da upravljaju državom.

Poput neke dobro uigrane farse na našoj političkoj sceni već duže vreme se menjaju uloge i akteri ali scenario i epilog ostaju isti. Publika koja sve to posmatra iz atmosfere uzbuđenja i isčekivanja promena upada u stanje letargije, melanholije, ravnodušnosti, razočarenja i frustracije.

Političari u našoj zemlji često govore kao da su žrtve.
Predstavnici žrtava često govore kao da su političari.
Mrtvi su u njihovim obraćanjima javnosti neprocjenjivi kapital.
Kao u Tolkinovom romanu Gospodar Prstenova neprestano se mobilišu u bitkama koje očigledno nisu završene...

Sinoć je na televiziji prikazana Šindlerova lista.
Danas je u Jasenovcu održana komemoracija povodom 64 godine

Doćolski kej

 Snimljeno jutros, 1000 m nizvodno od mesta gde niču tribine za beogradski ATP turnir.

Ako niste glas u mojoj glavi najverovatnije necete shvatiti ovaj tekst...
Jel vam se desilo nekad da sve vase nesposobnosti, mane i gluposti spasu stvar, e meni jeste, dakle ovo je blog o samovelicanju.

Je l' ponoć? Šta kažeš? Ne čujem...A da ugasiš taj usisivač, samo što nisu stigli gosti...naduvavaj balone, mani čišćenje...Kakva bre ruska salata, nije Nova godina...pazi svećice, kud sedaš na svećice, otpadoše mi danas noge tražeći toliki naramak svećica. Kad pripalimo, ima da bude iluminacija širih razmera. Kako čime, pa šibicama...Kako nemamo šibice? Ni upaljač? A sučim ćemo onda da pripalimo ove sveće za romantiku i vatanje po ćoškovima? Nema vatanja? Zauzeti ćoškovi? Čime, svega ti? Stripovima sa tvojim slikama kad si bio mali? Pobogu Dilan dože, pa nećemo valjda goste da davimo arheologijom? Ko eksponat? Ja!? 24 godine i ja arheološki eksponat? A ti što si go u avataru, to ništa...manijače jedan, pazi na čaše, kud mlataraš tim rukama...

Dramski umetnik Čedomir Petrović vs RTS

Lčno se ne bih mešao u sukob narečenog dramskog umetnika i Javnog servisa. Međutim, moje razumevanje bloga, kao oblika internet komunikacije, podrazumeva i komentare.

Zato i samo zato, koristeći pravo autora na blogu b92, postavio sam ovaj post.

Daklem, komentatora radi.

Gost autor: baka Evdokija

Vrnem se nekako kući. Uđem u kapiju, mrkli mrak, tek sam popodne stigla u Jagodinu, pa po oni sneg peške kući. Priđem do kuće, čujem neki muški glas i smej. Strina Latinka mi umrla te jeseni, nismo se u kući ni skupljali ni veselili. Jos malko bliže i stade mi srce, ama stalo načisto pa se popelo u grlo, oće da me pokida. Moj Mitar!!! Uđem u kuću, Mitar me vidi, ne ustaje. Gleda me, Evdo moja... Ja padoh, na korak do njega, plačem, kažem, Mitre, oči moje, nema više Danila, saranila sam ti oca, Mitre moj. Malo se zaplaka i on,

Subota - 10. dan

Nismo doruckovale i zurimo ovog jutra da krenemo ranije, imamo ambiciozne planove. Kisa je stala i izgleda kao da ce danas biti najsuncaniji dan otkad smo pristigle. Prvo Marché des Batignolles u 17-om arondismanu, jedan od brojnih marketa u Parizu (ima ih 80). Uz piknik u pariskom parku, poseta pariskom marketu tj. pijaci je jedna od onih stvari koju nikako ne treba propustiti, pise svuda. Svaki ima nesto po cemu se razlikuje od ostalih, radno vreme i dane poslovanja, sa krovom ili na otvorenom, na ulici, pod uzdignutim tracnicama metroa...ali zajednicko im je da nijedan nije otvoren ponedeljkom. Zvuci kao da ponedeljkom ljudi odmore od drugih ljudi, articoka, zemlje, sunca, gravitacije

Proleće, kamile i cveće su me sve do sada ometali da napišem koju o turskoj političkoj stvarnosti. No, pokušaću ovim čaršavom da nadoknadim i da pretrčim preko najupečatljivijih događaja u poslednjih nekoliko meseci. Jes' čaršaf al' računam vikend je ima se vremena.

Elem, 29. marta smo imali lokalne izbore. Čaure, što verbalne što one prave, su se dosta dugo skupljale. Petoro mrtvih i 95 ranjenih u nesuglasici oko izbora muhtara (muhtar je otprilike predsednik mesne zajednice), samo u jednom mestu, su jedan od usputnih rezultata tih izbora (to nije jedini slučaj, svi na jugoistoku zemlje). No, kako reče moj omiljeni demokrata gen. Perve(r)z Mušaraf – democracy have no set formula – (godinama je taj biser bio džingl na BBC-World-u).

Sudbina reformisti na balkanskim prostorima je da su završavali neslavno, bilo da su smenjeni, oterani, proglašeni izdajnicima, stranim plaćenicim, ili fizički likvidirani. Posle mnogo godina, dolaskom novih generacija obično im se, uz dužno poštovanje,  daje pravo mesto u istoriji.

Ante Marković je nesumnjivo reformator koji nije uspeo jer je hteo da ona SFRJ bude drugačija nego do tada, savremena , moderna, reformisana, ali su bili jači oni koji nisu hteli nikakvu Jugoslaviju. Bar to je, ako ništa drugo dokazao i besmisleni rat u kojem su skoro svi prošli gore zbog toga što su je rušili, umesto da su je civilizovano preuredili.

On je na vreme shvatio da Jugoslavija možda i nije bila najbolje, ali je svakako bila najmanje rđavo rešenje ali da je sistem  uveliko postao anahron, pokušavajući da ulepšavanjem neuspelog očuva privid savršenog. Umesto ulepšavanja, on se odlučio za odlučne i korenite reforme. Nije držao mnogo do ideologije, a izgleda mu je do bio veliki previd, jer je potcenio nacionalizam. Prevideo je da ideologija, čak i totalitarna, homogenizuje relativno, a samo nacionalizam- pogotovo uz pomoć religije- homogenizuje apsolitno.

Ipak, on je jedan odretkih na ovim prostorima koji je za života dočekao da s dužnim poštovanjem saslušaju, a može se od njega i naučiti.

Kao što smo i obećali, da upotpunimo priču o našim komšijama, evo i Mićinih slika. Prošli put kad smo ga sreli, ali nismo imali fotoaparat,

Stiže mi nedavno poruka od drugarice iz Novog Sada, sa subjektom „help!". Ćerka u sedmom razredu ima pismeni iz srpskog narednog dana, treba da se pripremi, a ne zna šta da napiše na temu "Na Gazimestanu", rodoljublje nekad i sad ili Jedna stranica iz mog dnevnika.

Na Gazimestanu? Nekad i sad - Kosovo, nekad i sad - rodoljublje? Rakić i - Milošević? Glavom proleće film. Moćni stihovi:

„Danas nama kažu, deci ovog veka,
Da smo nedostojni istorije naše,
Da nas zahvatila zapadnjačka reka,
I da nam se duše opasnosti plaše.

Dobra zemljo moja, lažu! (...)"

I hladan tuš na kraju pesme:

„I danas kad dođe do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem,
Ja ću dati život, otadžbino moja,
Znajući šta dajem i zašto ga dajem!"

Vid' ti nje! Kuva kavu u mrak, vuče to njeno sokoćalo, znam ja saće da sedne pa da pripitkuje... Ajde, šta sad oćeš da ti pričam? Oću, što da neću, za drugo više i nijesam...

Gost autor: baka Evdokija

Oktobar 44-te, ravno je četri godine kako sam kod oca. Rat je već na kraj, poneki se i vratili iz logori i zarobljeništvo, od mog Mitra mi stiže pismo da je u neki izbjeglički kamp i da ga čekam za koju nedjelju da mi dođe sa sanitetski voz. Javljaju da još gde gde ima četnika i bandi, ali već lakše se diše i malo se narod primirio, lakše

Dana 26. marta 1999. u Suvoj Reci, u piceriji Kalabrija, kao i na Reštanskom putu, pripadnici MUP-a Republike Srbije: Radoslav Mitrović, pukovnik i pomoćnik komandanta žandarmerije, Radojko Repanović, pomoćnik komandira stanice u Kruševcu, Nenad Jovanović, kriminalistički policajac iz Lazarevca, Slađan Čukarić, policajac iz Leskovca, Milorad Nišavić, trgovac, Miroslav Petković, radnik, Zoran Petković, saobraćajni tehničar, vozač, Ramiz Papić, policajac iz Sjenice, lišili su života ukupno 50 lica, i to: Abdulaha Eljšanija i Jašara Berišu i 48 lica, članova porodice Beriša.