1978. godine, samo 28% Amerikanaca je verovalo da je brak zastarela društvena forma. Danas, to misli četvoro od deset Amerikanaca – njih 39%. Nova studija istraživačkog centra Pju, u saradnji sa nedeljnikom „Tajm“, pokazuje nove trendove u američkom društvu.

Objavljena u vreme dok se stanovnici SAD spremaju da proslave tradicionalni „porodični“ praznik – Dan zahvalnosti – ona pokazuje da skoro svako treće dete u Americi živi u porodici razvedenih ili rastavljenih roditelja, ili pak roditelja koji se nikada nisu formalno venčali.

Iako bi se moglo očekivati

    Šta da ti pričam brate?

    Plata mi je oko 30 000 ovih bednih dinara.I to samo zato što ja kao majstor imam prekovremeno u firmi.Ovi tehničari u režiji imaju do 25 soma.

Ma da, uzimam nešto i privatno, ali to ti se svelo na oko 5-6 hiljada i da budem srećan ako mi uopšte plate... Znaš ono’’brate kriza je u celom svetu, dođem ti kad budem imao, ako budem imao’’. Jebiga, šta ću , to je bar možda nekad i možda neka kinta.A da je bilo bolje pre tri godine kada sam tebi popravljao ono svetlo u zgradi – bilo je. Moglo se živi.

    Žena mi ne radi. Imamo  tri sina, tri jabuke. Jebem ti državu koja mi za pišljivih 500 dindži, koji su mi letos ušli u prosek zbog nekog remonta, oduzela dečji dodatak.Ej bre, tih šezdeset hiljada za GODINU dana nama bi značilo da deca mogu ponekad da pojedu  i nešto kvalitetno.

As if this were not enough proof that PR and positioning preparation were not of vital importance, I also proved to myself the old adage that the doctor is always his own worst patient. In my case, the spin-doctor.

Rebalans budžeta za 2010. godinu biće na dnevnom redu današnje sednice Vlaste, rečeno je danas na Telepu.

Deficit će u odnosu na prvobitno planirani, posle rebalansa, biti povećan za pitaj boga koliko, čime će manjak u budžetu dostići oko pitaj boga koliko dinara, oštećujući ovu, kao i svaku drugu porodicu, blog zna koliko dinara.

Kako je najavljeno, nakon usaglašavanja osnovnih stavki predloga budžeta za 2011.godinu, do kraja

Udruženje RODITELJ želi ovim putem kao nevladina organizacija, ali i u ime svojih članova da podrži program „Halo beba“ i pruži mu podršku.

Kao mladi roditelji, iskusili smo mnogo puta nerazumevanje, neinformisanost i probleme vezane za roditeljstvo.

1. Politička stranka "Nijedan od ponuđenih odgovora", sa sedištem u Beogradu, Bulevar oslobođenja broj 60, upisuje se u Registar političkih stranaka, na registarskom listu broj 74, kao politička stranka nacionalne manjine.

2. Kao zastupnik Političke stranke "Nijedan od ponuđenih odgovora" upisuje se Nikola Tulimirović iz Beograda.

3. Ovo rešenje objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Sl. Glasnik RS br 84/2010 

.............................

Možda nije po pravilima ovako nešto objaviti na blogu (liči na političku

Ali nije bas sve u buntovnistvu. Jedan od najvaznijih sastojaka odrastanja je i dozivljaj ljubavi - osecaj da volis i da si voljen - bilo da je

Sve se kanim ovih dana da sednem i napišem nešto i sama, al' ko velim, glupo da prekidam ovu sagu u sred glave...

Stoga, evo nastavka.

Kao i uvek komentari, osvrti i sugestije dobrodošli.

I svi imate pozdrav od mog gosta koji polako počinje da vas upoznaje i prepoznaje. 

Erd se izvukao iz lifta na trinaestom nivou, plašeći se zamke na vratima kada bude iz njega izlazio. Polako se došunjao do pokretnog stepeništa i, pošto je preskočio senzore, peške se spustio niz njih. Dospevši na niži nivo, on čučnu u zaklon i u uključi detektor. Nivo je bio prazan. Mežutim, Džil nije ništa rizikovao. Sačekao je još neko vreme, ne bi li se Asa neoprezno pomakla, ako je negde u zasedi, i tako otkrila svoj položaj. Kako se dugo ništa nije dogodilo, on shvati da se ponaša više kukavički nego li oprezno, pa se diže i uputi ka sredini hola. Tu, pravo naspram vrata lifta, bio je ulaz u Zabranjene prostorije broda. Nešto mu je govorilo kako ona nije mogla da ode nigde durgde. Ako je mislila da će se on zbog toga uplašiti i odustati, ljuto se varala. Šta god može da uradi kilavi Evelonac, dva puta bolje može snažni Džil. Pričvrstio je tragač kretanja na poseban ispust svoje višenamenske puške. Tako je lako mogao da okreće cev u pravcu nečega što se kreće a da to upošte ne mora ni da vidi.

Autor: Rodoljub Šabić

Juče me je generalni sekretar Narodne skupštine pismom obavestio da su tražiocu informacija o tome kada su postavljene skele na Narodnoj skupštini i koliko i kome se plaća za njihovo iznajmljivanje, dostavljene tražene informacije. I više od toga, obavestio me je da je Narodna skupština i svim drugim tražiocima informacija vezanih za izvođenje radova na fasadi objekta Doma Narodne skupštine, takođe dostavila tražene informacije.
Lepa vest, lep gest. I lep epilog za post koji sam objavio pre desetak dana - „Ugovor o fasaderskim radovima Über

  Djavole mali, neobuzdani, šta ti radiš u ljudskom kostimu?! Nasladjuješ se pohotno  čovekovim slabostima, zamenjuješ ga tamo gde on ne stigne ili od umora ne može da obavi svoje dužnosti. Ti se nadješ da uskočiš, ne odajući svoje lice i ime, toliko si se saživeo sa ulogom da niko ni ne primećuje da to ti vršljaš po ljudskom umu, lepoti,  strasti; ti održavaš krevet toplim, tanjir punim, put čistim; ti donosiš jutarnje novine i mirisnu kafu, razvlačiš osmeh na licu davno propalih sudbina.

 Djavolčiću, nijedan, zar ti nije dosadilo da kopaš po

 autor: monamia

 Prolazeci ulicama Beograda ovog ljeta cesto sam imao prilike sretati ljude  koji  prodaju razglednice  . Prihod od ovih  prodaje kako su cesto naglasavali ljudi koji su iste prodavali uvijek ide  za humanitarne svrhe.  Jednostavno je nemoguce kupiti svaku razglednicu   koliko god se ovakva kupovina, cesto simbolicna,  cinila humanim  gestom. 

Ta cinjenica da  nismo u stanju  da pomognemo bas svakoj osobi nacini  covjeka  prilicno  bespomocnim.

Kod mene se ova bespomocnost  preseli u stanje ogorcenosti kad procitam da srpski narodni poslanici ,

U sredu, 17. novembra, u 12 časova, u Beogradu, u prostorijama Srpskog književnog društva (Francuska 7), biće održana promocija časopisa za književnost i umetnost, »Tisa«, broja koji je posvećen pesniku, Vujici Rešin Tuciću.

Vujica je bio veliki pesnik. I još veći čovek. Spadao je među retke ljude koje, ako imate sreće, sretnete zato da bi ste videli da priroda ne može uvek da stisne sve što da u šaku tela.

ovo je tekst koji sam jednom postavila i držala ga na zidiću ovoga blogića vrlo kratko, jerbo sam tada bila na kosovu pa sam se malo uplašila onoga što sam napisala - jer  ja pišem pod svojim imenom, za razliku od anfaka koji mi je skidanje bloga spočitao, evo pola godine kasnije.

dakle (ovo je stvarno... nije imaginacija - za one koje zanima da li se nešto pisalo na osnovu ličnog iskustva ili se tipiziralo i turalo u kliše)

Neke slike

(prve  impresije, one o kojima nisam pisala dok sam još verovala da sam tu po