Prvi put sam to osetio kad je umro Drug Edvard Kardelj. Bilo je to 10. februara 1979. godine. Ko bi rekao da je otoič prošlo već 30 godina! Proglašena je bila trodnevna žalost. Kao što dolikuje, u datom trenutku svi radio i oba televizijska programa ispoštovali su situaciju i tri dana emitovali prigodnu muziku. Tada sam se prvi put naslušao divne, fine, osećajne muzike. Prva dva dana bila je to samo ozbiljna a onda, valjda kada je ponestalo klasike i dežurnim recenzentima opala pažnja, krenuli su instrumentali. Koliko god bio mlad, lud i roker, uživao sam. Nisam gasio radio!

Iako sam ovo napisala  pre deset godina , iako nisam futuristkinja, iako nisam pesimistkinja, nisam ocekivala ovakav rasplet dogadjaja: da posle ovoliko vremena, ovakvog iskustva, istorija na zalost ne napreduje krupnim koracima, kako se nadao Djindjic...govorim pre svega o nama i nasoj zemlji zato sto me ta istorija kosta vec dvadeset godina prezivljavanja umesto zivota.

na srpskom

La vitta e bella

26. mart '99. 17 sati

Nadam se da ćemo svi preživeti ovaj rat. Srbi, Albanci, dobri i loši momci, oni koji su uzeli oružje, oni koji su dezertirali, kosovske

Poštovani/e,

Zbog štete koje su izazvale moje fotomontaže Dragana Markovića Palme organizaciji „Queeria centar" u kojoj sam bio aktivan, odlučio sam da iz iste istupim i svu odgovornost i krivicu preuzmem na sebe.

Iako su fotomontaže preuzete bez mog znanja i odobrenja sa mog privatnog facebook profila i objavljene na sajtu e-novine.com, koje su predstavljene kao delo cele organizacije, smatram potrebnim da u ovom trenutku kada se ne biraju sredstva da se blati gej-lezbijska populacija i Zakon protiv diskriminacije preuzmem krivicu na sebe, kako bi organizacija koja se bori za prava čitave gej-lezbijske populacije mogla da nesmetano nastavi dalje sa svojim radom.

Pre nego što detaljno i hronološki opišem atmosferu i sadržaj jučerašnjeg sastanka na Institutu Batut, na samom početku moram s vama podeliti ono što je za mene bio neka vrsta vrhunca tog sastanka. Naime, saznadoh da mera "izbora ginekologa" za 20.000 dinara ne da nije odobrena, nego nije ni predložena. Kako? Stvarno ne znam. Tu je radio neki gadni ćiribu-ćiriba. (Posle kažu ja vračara. Ko je ovu magiju izveo, ja mu nisam ni do kolena!)

Što se sastanka

(Dnevničke bilješke, 2. dio)

NATO snage su iz zraka, s podmornica, i sa brodova danas počele bombardiranje ciljeva u SR Jugoslaviji. Napad je počeo u 7 navečer, a prvi val bombardiranja trajao je dva sata. Pogođeno je oko 20 ciljeva: Policijska akademija u Novom Sadu, aerodromi u Batajnici i Danilovgradu (Crna Gora), nekoliko kasarni oko Prištine, te neke oko Niša, kao i pogoni Crvene zastave u Kragujevcu. Drugi je val počeo oko ponoći i još traje (sada je 00.45). Jugoslavija je proglasila ratno stanje. Prošle je noći uhapšen Veran Matić, i zatvoren B92. Sad

angie, dejan jovic, margos...

ok, prisecamo se tog perioda ali ja necu pisati cega se ja secam. ja imam da pitam.

sta reci onima koji se ne secaju zasto danas sviraju sirene? kako reci onima koji imaju 5 godina da treba cutati minut?

pitam jer treba danas nesto da zapisem na praznoj tabli a ne zelim da sazidam temelj iskrivljenog pogleda na svet.

volim norvesku ali ne na taj nacin. i nikako ne zelim da se danas uce bizarne pesmice

pomozite ako mozete. ozbiljno pitam

 edit:

a nisam jedini koji se pita.

.

 1999.

 Sedimo u redakciji, pijemo kafu, kao i obichno, zamor , telefoni, ualze izlaze saradnici- i niko ne veruje da ce se dogoditi.

A onda nas pushtaju ranije kuci, kao za svaki sluchaj. Padaju neke shale gorkog prizvuka, al odlazimo svi zurno.

 Uveche izlazim na moju prostranu i visoko ka nebu uperenu terasu i pushim. Ugledam neku neobichnu zvezdu, veliku i nekako blizu nakachenu. Nemam pojma otkud ona tu, jer je nikada nisam videla. Zovem ukucane da potvrde. Svi

Tokom svog prethodnog boravka u Biki, jednog kasnog popodneva, pred kraj utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu, primetio sam da domaćini u Izletničkom klubu Vai Tu pomeraju stolove, ukrašavaju salu i postavljaju ukusne stolnjake, escajg i keramičke krčage, šolje i pepeljare. Pomislih: sprema se neka proslava, šta li je. Prolazeći isto veče, kroz vrata primetih da je veselje u toku, pa ne svratih (da ne bude ono "ja sam sa mladine strane"). Tek sinoć, pokazujući grad grupi skauta iz nekoliko evropskih zemalja i kolegi iz Namibije, shvatio sam o čemu se u stvari radi.

Sutra će biti točno deset godina od početka napada NATO-a na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju - prije svega na Srbiju. Vjerojatno svatko od nas ima neke uspomene na te dane i događaje. Možda je ovo dobra prilika da čujemo te uspomene i/ili da s ove desetogodišnje udaljenosti pokušamo analizirati sam sukob, njegove razloge i posljedice.

Da bih potakao to iznošenje privatnih uspomena ili analiza, danas objavljujem izvatke iz svog privatnog dnevnika iz 1999. godine. Nisam još siguran da li će to biti samo "jednodnevni eksperiment" ili ću ga nastaviti u sljedećih nekoliko

састав на тему . . . омоима

миленко, ујак мој 1, не рођени, баш са женскама среће имо ние . . .

прекошуме однас, исвињског срема, малко је бијо ћорав јер га ритно коњ комалога, доксу га поткивали, а он се нашо ди није требо, па после, бијо столар, ко и дедаПрока му а и покојни татаСава тишљерму, јер је већ укући алата тог било, а и радијоница, немош каасти и муштерија покоја, па се дало живити, отог посла.

Znate kako kazu, kako nije vazno koliko imate godina, vazno je koliko ste ostarili?
E pa to je izgleda tacno.

Dan je poceo odlicno.
Mom komsiji su se kola pokvarila ili mu je sin najzad poginuo vozeci taj j***** hamer po njivama. Tako da me posle dugo vremena nista nije probudilo u pet sati ujtru.
Pored mene je lezala divna polu-gola (pesimista u meni, bi rekao polu obucena ali ne danas), najbolja devojka od svih (Kison).
Nisam se smrzavao, tako da moja pec iz doba Obrenovica jos nije prsla na moje veliko iznenadjenje.
U tom prvom jutarnjem trenutku je sve bilo savrseno.