imam komsiju. rusofila.

nije 2 knjige procitao u zivotu a ni ta jedna koju je procitao nije od dostojevskog (knjiga o milutinu inace)

istina, ana karenjina mu je poznat pojam (ima sina u srednjoj, ne ana nego on) i zna da se bacila pod voz. a i ispao je jako pametan kad je kumu rekao da je taj njen neki veliki grof koji je poginuo u srbiji braneci srbe od turaka. odmah uz karadjordja je poginuo... ko da ga gledam kako lezi, ovako...

o mrtvim dusama ne bi. on je covek pravoslavan, svakog badnjeg dana unosi badnjak a na petak onaj veliki posti... mrtve duse, boze me sacuvaj

klasicnu muziku prezire. onako na neslusanje. nikad nije slusao ali prezire.

cajkovski doesn't ring a bell. cak ni kad kazes 1812ta.

          Oduvek me je oduševljavalo to što reči imaju ponekad i beskrajno mnogo značenja. Zato je, pretpostavljam, prevođenje uvek bilo veliki izazov za mene: otkriti ta značenja, odlučiti se za jedno ili dva, jer se sve nijanse jedne reči nikada ne mogu prevesti.
          Odrastao sam na dva jezika. Postoje delovi moje familije koji na srpskom jeziku ne znaju da kažu ništa više od „Dobro jutro gospodine Popoviću" ili „lubenica"

Sa obnovom državnosti Srbija se, po prvi put u svojoj istoriji, susrela sa problemom ratnih zločina počinjenih u njeno ime tokom ratova devedesetih. Odnos državnih organa, političke, intelektualne i kulturne elite, a pogotovo šire javnosti, prema ratnim zločinima i njihovim počiocima je vrlo različit. Stavovi su neretko dijametralno suprotni - od negiranja i minimalizacije, preko glorifikacije počinilaca, pa do proglašavanja državne politike Srbije i Srba kao genocidnog naroda.

Pravda za žrtve – kazna za počinioce
Deset godina od zločina u Suvoj Reci i Podujevu
26./28. mart 1999 - 26./28. mart 2009.


Srpske oružane snage počinile su od 1989. do 1999. nebrojene zločine na Kosovu. Neki od njih su oni u Suvoj Reci (Suha Reke) 26. marta i Podujevu 28. marta 1999. godine.
Za samo nekoliko sati pripadnici MUP-a Srbije ubili su 48 osoba, od toga 46 članova porodice Beriša (Berisha). Najstarija osoba Hanumša (Hanumsha) imala je 100 godina, najmlađi je bio dečak Eron od godinu dana. Tri člana porodice Beriša preživeli su pogrom

     Pošto sam okupala i uspavala muža i decu, pristavih supicu za sutra i kao svaka prosečna srpska trudbenica i domaćica, reših da napišem blog, dušu da olakšam.

      Negde tu oko Nove godine upadoh u Zonu sumraka i nikako iz nje da se iščupam. Sve je počelo novogodišnjim bonusom koji smo rešili da uložimo u nekretnine: novi šporet, dvd plejer i fen. Obiđosmo silesiju prodavnica u potrazi za savršenstvom (čitaj - nešto što možemo da platimo, a čuli smo za proizvođača) i sve je izgledalo idilično. Dođosmo kući, kad u kutiji za dvd nema kabla. Eto, greške su moguće. Ne, ne možemo mi da vam donesemo novi, dođite  vi sutra. A, jeste, sutra je nedelja, vidimo se u ponedeljak! Šporet je bio sav ufalšovan u stiropor i celofan, ganc nov. Nisam pustila muža da izigrava električara, platila sam obučenog profesionalca da priključi kabl. Baš nam bilo toplo oko srca kad ga videsmo onako snežno belog, a o turbo rerni da ne pričam! Pristavih kaficu za majstora, a voda nikako da provri. Zato se druga ringla usijala. Iskusni majstor je postavio dijagnozu: pomešale se neke žičice, bolje da zovemo ovlašćenog servisera. Može, ali u ponedeljak. Do tada, kad uključiš donju desnu, radi gornja, ali to su samo finese. DVD smo im oteli već u ponedeljak, a za šporet smo malo popričekali, nedelju dana. Fen je besprekorno radio, sve neke jone skupljajući. Malo mi je sve to bilo sumnjivo, ali u duhu praznične velikodušnosti, reših da sve proglasim za nesrećan splet okolnosti.

Mit na neki način mistifikuje i transcendira indentitet naroda produbljujući njegovu ontološku dimenziju i doprinosi glorifikaciji i značaju uloge koju on ima unutar društveno - istorijskog konteksta u odnosu na druge narode i kulture. U odnosu na to, posebno je zanimljivo osvrnuti se na značaj i ulogu koju mit ima u našoj kulturi i percepciji naše društvene stvarnosti i stvaranju slike nacionalnog i duhovnog elitizma.

Dragi blogeri,

bash bljutav neki osecaj imam ceo dan.

Neprijatnost i bespomocnost.

 Ponovo.

Juche smo se ovde na razne nachine secali tog nemilog proleca 1999. i nekako se slozili ipak oko jednog- da taj dan ne treba zaboraviti i da ga treba obelezavati.

A to shto se juche desilo u Beogradu, kao znak podsecanja na nashe stradanje, je u najmanju ruku bilo nedolichno.

Kakvu smo mi to poruku podelili medju sobom i kakvu poslali u svet?

Da li su razshmirane govorancije, sumnjivog sadrzaja, davno vec istroshenog i nedovoljno definisanog

Petak - 2. dan

Probudile smo se u prvo parisko jutro i pojele dinju koju smo kupile prethodnog dana. Francuske dinje su milostive prema nepcima i jeziku, i treba im dati medalju narandzastog srca. Proverila sam bila mapu prethodne veceri i Rue Montorgeuil, pesacka zona za sladokusce, je blizu; idemo da vidimo sta se moze naci. Proslo je 10 kad smo izasle. Ono sto je izgledalo juce da je posledica normalnog radnog vremena tj. zatvaranja, potvrdilo se izjutra kao ono sto svi, ali bukvalno svi kazu o Parizu: u avgustu je pola grada zatvoreno jer Parizani idu na zasluzeni odmor. Reci da smo bile razocarane je pogresno.

Autor: Rodoljub Šabić

Kao i svake godine, i ove je Poverenik za informacije od javnog značaja podneo Narodnoj skupštini Republike Srbije godišnji Izveštaj o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Onaj koga sadržina Izveštaja zanima može ga preuzeti sa linka http://www.escort.co.rs/poverenik/images/stories/dokumentacija-nova/izvestajiPoverenika/izvestaj-za-08.pdf.     

Za onog ko prvi put čita Izveštaj

. . . . Neko je odavno rekao da mnoge stvari neće ostati nikada zabeležene i niko ih neće upamtiti ako iz istorije ne pređu u umetnost. Tako je i danas. Niko ne može bolje od nas da poznaje vreme u kome živimo. Ko može bolje da poznaje pojedinosti o istorijskim događajima od nas koji smo svedoci, učesnici, a i žrtve, vremena u kojem živimo?

поштовани читаоци задовољство ми је данас претставити Вам на насловној страни блога Б92

poslednjih nedelja sam vise puta cuo kako se citira obama: "kriza je sansa koja se ne sme propustiti". istina, nisam bas siguran da je bas obama nesto slicno izgovorio ali nije i bitan on nego poruka.

kriza je period kada je ljudima/sistemima podignut nivo spremnosti da "stegnu kais".

svaka reforma podrazumeva menjanje stecenih navika, ukidanje postojecih prava... dakle, beli medvedi vise nisu beli medvedi. zastite vise nema. to je stresno stanje. i za sistem i za svaki njegov deo.

kada se reformise drustvo, ti delovi su ljudi. kada se reformise drzava, ti delovi su glasaci.

glasaci nisu sretni kada su "stresirani". logika politike nezameranja je jasna: u doba izbora ne cackaj mecku (narocito belu - zasticenu). a nikad nisi bas siguran kada ce izbori pa ne diraj nikog nikada.

e sad dolazimo do citirane obamine(?) izjave:

kriza je sansa koja se ne sme propustiti

(Dnevničke bilješke, 3. dio)

Drugi dan napada na SR Jugoslaviju. Jučer je poginulo deset, a ranjeno 36 ljudi. Zračne uzbune bile su i jutros, i popodne, i cijelu noć - a noćas su se napadi obnovili. Sinoć je gađano 40 ciljeva, a mnogi su i pogođeni. Slike iz Srbije pokazuju da je pogođena tvornica Crvena zastava u Kragujevcu, aerodromi Batajnica i Danilovgrad, pa milicijska akademija u Novom Sadu, tvornica plastike u Prištini i dr.

Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose sa SAD, Britanijom, Njemačkom i Francuskom. Vuk Drašković je izjavio za BBC da se odnosi

Poceo sam "ovo", da pisem dva minuta, pre Dvadeset Cetvrtog Marta.

Kad ovo zavrsim verovatno ce biti, dvadeset peti mart.

Jednog Dvadeset Cetvrtog Marta, dvadeset treceg da budem precizan (dva minuta pre Dvadeset Cetvrtog Marta) , pre desetak godina, shvatio sam da cu ja sa mojim drugarima ici u rat.

Ne znam o cemu je tacno, ovaj tekst. U principu, verovatno o tisini.

Verovatno.