- Znash, uopshte nije jasno da li se sprdash sa idejom konceptualne umetnosti ili si pobornik.

- Ne mora da je jasno. Zashto mislish da ovo ima veze sa konceptualnom umetnoshcu?

- Pa ako produzhish josh malo da pishesh stvarno nece imati veze sa nichim. A zashto pishesh?

- Izvire mi.

- O, gde se zapushijesh? Da spasim malo hartije. 

- Zar mislish da je uloga umetnika da poduchava, da napada, ili brani?

- Oh, da necesh da kazhesh da uopshte imaju neku ulogu?

- Imaju.

- Na primer?

Možda se sećate, Maldive sam pomenuo još u leto 2006, dakle pre više od dve godine. E pa mogu zvanično da saopštim: diktator Mamun Abdul Gajum je konačno gotov, nakon trideset godina predsednikovanja. Sve čestitke Hindi, Dženi, Valezajni i ostalim prijateljima sa Maldiva! 

Kada sam pre pet godina u jednom od brojnih pokušaja samofinansiranja kulture, u postupku

Stari cenovnik

Kao neko ko poseduje natalnu kartu s velikim zemljanim trigonom dva svetla i velikog benefika (Sunce/Mesec/Jupiter), Ministar je bio upravo onakav kakav sam očekivala da će da bude: dobronameran, realan, praktičan i spreman na saradnju u cilju rešavanja problema. (Dobra vest je i da neko s takvom konfiguracijom MOŽE mnogo da učini, tj. ima kapacitet, volju i snagu.)

Prvo što nam je rekao je da bi on prvi potpisao Peticiju, da nije njemu upućena, što ga u istom, jel', onemogućava. U startu se složio sa svim tačkama i potvrdio da je svestan problema koji postoje. Čitao je

http://www.boingboing.net/2008/10/30/jasmina-tesanovic-ma.html

Razmišljam kako su mnogi zakoni u stvari prokletstva, neki fizički posebno. Na trenutke samo i možda bi tačnije moglo da se kaže kako su mnoga prokletstva horizontalnije kategorije pa su dobre šanse da će mnogi od nas prvo da ih primete u fizičkom svetu.

Ima mišljenja da nam uglavnom geometrija podupire intelektualnu srž i da posle nje dolaze derivati, abstraktni, lingvistički, numeriči i ostali. I pored toga što nam geometrija, i dovoljno je da se ograničim na nju, donosi i beskonačnost, ako rastegnemo maštu pa pokušamo da se pogledamo u nekoj veličini, npr, "sve" što nam Njutnovi zakoni kažu je da smo "poprilično" self-referencijalni, vrtimo se oko jednog te istog težišta dok nas neko ne pogura sa strane.

I kako strane širimo u jednom trenutku nemamo više nikog da nas pogura. Realm bez ikoga i ičega nam je stran. Mi, u stvari, u takav realm ne verujemo.

Pretpostavljam da će mnogi mlađi među nama doživeti da odu u svemir, na izlet, u najmanju ruku u bestežinsku orbitu oko zemlje. Bestežinstvo ima i jednu suroviju dimenziju, "svuda" prisutnu ali u bestežinskom očiglednu - zamišljam atronauta na pet metara od svemirskog broda. Brod miruje i astronaut miruje, u relativnom smislu se ne pomeraju. Ono što je prokleto u ovom performansu je da ne postoji autonomna akcija od strane astronatuka koja može da ga značajno približi ili udalji od svemirskog broda. Astronaut je yarobljen u vrlo ograničenom prostoru, a bez lanaca, lisica i ostalog, potpuno slobodan, a potpuno zarobljen.

Patrijarh Pavle

Ko će biti novi 45. po redu patrijarh stvar je SPC i njenih vernika.

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) i Zene u crnom vas pozivaju da prisustvujete javnoj tribini: Zene , mir, bezbednost, koja ce se odrzati u Centru za kulturnu dekontaminaciju, 30.10.2008. godine Bircaninova 21, sa pocetkom od 10.00h.

Na tribini ce, izmedju ostalog, biti prezentovana Rezolucija 1325 o neophodnosti ucesca zena u mirovnim mehanizmima, kao i tzv. Deklaracija UN o braniteljima/kama ljudskih prava.

U petak, 31.10.2008. godine, predstavnice Zena u crnom i YUCOM-a sastace se sa parlamentarkama Narodne skupstine RS i uputiti im zahteve da svoje

“When people look at you, they see what they want to be. When they look at me, they see what they are.”

Film počinje od 2002. godine, u momentu kada Amerika kreće u ratove protiv tzv. Osovine zla.  Tokom filma Oliver Stoun koristi

Ustanem ja prekjuče, skuvam kahvu, pripalim si prvi jutarnji cigar duvana, učitam poštu, kad imam šta i da vidim...

Pisao Ministar.

Dobro, 'ajde sad, nije baš Ministar, nego sekretarica mu.

Ali, da ne cepidlačimo.

I, dobro, de, nije pisao baš meni nego Uredništvu B92, tražeći moje kontakt podatke.

Ali, da ne cepidlačimo.

Bilo

Sada, već dobar deo mog veša, da budem precizniji potkošulja iliti atlet majica, je došao u kuću u poslednje dve godine kao pozivnica za svadbu. Naime, ovdašnji običaj je da se poziv za istu dodeljuje u vidu atlet majice ili peškira. Dobar deo naših peškira, onih manjih za brisanje ruku, takođe potiče iz tog izvora.

(Nastavak priče „Burni socijalni život Marice Dačić, jedine cure u selu" #link#)

Mesecima je Marica Dačića zvana Bucka, poštena devojka iz Vladimirovaca kod Skupštinevca, živela u bludnoj vezi sa svim momcima iz sela (osim Čedoslava). Nakon što je fasovala stidne vaši odlučila je da promeni životni stil, da se smiri i primiri, jer više nije ni bila tako mlada. Odlučila je da se uda za najlepšeg, najzgodnijeg, najboljeg, najbogatijeg i najobdarenijeg, za Bokija Branta Juniora. Svadbu su zakazali za 18. oktobar 2008. godine. (Fall wedding, so romantic, prim. aut.)

Marica je još od malena maštala kako će izgledati njeno venčanje. Zato je zahtevala da venčanje bude baš onako kako je ona oduvek htela. Želela je seksi venčanicu sa dubokim dekolteom i dugim velom zakačenim za njenu kratku kosu, ukrašenu tiarom. Morala je nekoliko meseci da drži dijetu, kako bi uopšte ušla u venčanicu. Insistirala je da bude bela, iako su svi u selu znali da je nevinost odavno izgubila sa Draganom Žirafom. Boki je bio toliko zaljubljen da je pristao na sve njene hirove, čak mu nije smetalo što uzima polovnjaču, koja je imala burnu prošlost. Marica je insistirala da se na venčanje pozove celo selo, a da Boki povuče svoje veze u gradu kako bi ekipa emisije „24 sata svadba" došla da ih snimi. Za kuma su izabrali Čedoslava, pošto on mladu jedini nije opalio, a za starojka Babokrkića. Dever je bio Bokijev rođak Vučko, a nakonjče Mali Boža. Deveruša nije bilo, jer je Marica bila jedina cura u selu, a i patila je da uvek bude u centru pažnje. Gosti su celu noć igrali kako im je svirao „Delta city band".

Marica, snob kakav jeste, voli da tera modu i izvodi besne gliste, pa je insistirala da potpišu predbračni ugovor. Videla to sirotica u stranim filmovima, pa zapela hoće i ona to da potpisuje. Boki nije imao kud, pa je morao da pristane.

Ali šta u tom ugovoru piše?

причица иживота на тему:  . . . . .кадпомислим ја натебе,скљокамисе самоцебе

прц таленат незамисливих могућности , похотљива , док ме језичком методом уувоугрло мами у вирове страсти и тамне вилајете свое природе уме да се обрецне намоменат
- уопште незнам шта ме везуе устебе
- па Он , ваљда , одвалих прво на уму

...ili Songs That Saved Your Life Part 1....

Odavno nemam neku inspiraciju za blog. Posle leta, odmora, krenulo se u jesenju rutinu. Na ostrvu drma "kreditna kriza", berza pada, ali o tome stvarno nemam neku zelju da bilo sta stavim na papir.

Ali juce, tokom redovnog vecernjeg trcanja, na iPod-u u shuffle modu (160GB, skoro 27,000 pesama tako da sanse nisu bas velike), krene jedna pesma koju dugo nisam slusao, sa albuma koji odavno nisam pustio, a koji mi je, maltene, bio "sound of the times", tamo negde u Beogradu, 1995-96.

Zenski glas, pomalo egzotican, kristalan,