-        Šta čekaju?

-        Mislim da odlučuju šta ih čeka!

-        Kada izađu?

-        Da. Šta su odlučili da iznesu, u šta da uđu, čega da se klone, čemu da se priklone..

.. o čemu da ovise..

.. šta da protkaju sobom..

.. šta da nagoveste..

Kada počneš svakog dana da ponavljaš stvari po, ko zna kad u tebi utvrđenom redosledu, ono, umiješ se, pojedeš nešto za doručak, popiješ lekove, skuvaš kafu, izađeš na terasu, pripališ i kao uživaš neko vreme, to znači da si u zamci rutine. Posle godina i godina, rutina počinje da te zamara, srce ti bubnja u grudima, vrti ti se u glavi, treba menjati stvari, pomisliš i zapališ novu cigaretu. Setiš se da uvek ideš istim putem, da ulicu prelaziš na istom mestu i još hiljadu stvari koje radiš na isti način, ne razmišljajući. Sami stvaramo rutinu! Godinama. Pijemo

Avgust im je prošao u ozbiljnom učenju. Ono što nisu položili u junskom morali su da počiste u septembarskom roku. Mali predah je došao pred kraj meseca a razlog su bile auto-moto trke, zakazane za 3. septembar, i imali su malu diskusiju tim povodom.

’’Ceo svet je poludeo zbog tih trka’’, govorila je Rada, ’’ avioni bacaju plakate, železnica daje popust... rat samo što nije počeo a ovom narodu važno da li je brži Mercedes ili Auto-Union.  Narod nema  ’leba da jede ali će da da 100 dinara da gleda kako se bogataši vrte pedeset puta oko Kalemegdana!’’

Možda i ne postoji drugi način. Usisani smo toliko precizno da kolege oko mene nisu svesne u kakvom kurčevom sistemu radimo. Valjda velike korporacije tako funkcionišu. Stvorene da od prvog časa uvuku polu poraženog čoveka, predstave svoje čiste etisone, velike prozore i stolove od po tri metra od kojih je jedan uvek tvoj i od drugog čoveka te deli zid u visini glave, obojen u zeleno radi navodnog odmaranja očiju, a ti jadnik pomisliš kako su fini uslovi rada. Na kraju si kao spermić, isturene glave i vrata. Neko te izdrka – prsneš, najradije bi izvršio ritualno ubistvo

U nekim slučajevima vidim sebe kako pripadam tipu koji gura da otvori vratana kojima piše „Povuci". I onda se upitam zašto se vrata ne otvaraju. Gurnem jače, a ipak su vrata i dalje zatvorena. Odmah pomislim da nešto nije u redu s vratima.

Kada stvari ne idu onako kako je zamišljeno, čovek se može upitati „Zašto?"

Zove me dok spavam. To mrzim.

Nikada mi neće biti jasno zašto svaki put ustanem i bez razmišljanja odem do njega. Otvaram oči i skačem sa kreveta, gegam se do kuhinje i pozdravljam ga klimanjem glave. Gazda ćuti. Sedam i doručkujem. Jedem brzo. Nisam siguran u čemu je štos. Zašto ćuti a pozvao me je. Maltene se prodrao da ustanem. Ipak - on je glavni. Izvukao me je sa ulice, dao mi da kuntam kod njega i hrani me. To mora da se poštuje. 

Progovorio je posle par minuta, rekao je - idemo. Jebiga, idemo - mislim se. Ne bih izlazio iz sobe ali idemo, jebiga. Spavao bih još dva dana sigurno. Spavao, jeo, pišao i srao. Samo to. Dva dana, minimum. Ali poslovi se moraju odrađivati i tog dela sam svestan. 

Organizacije za zaštitu ptica tražile obustavu letnjeg lova usled velikih vrućina i suše – država reagovala blagovremeno i pozitivno!

Prepelica Coturnix coturnix, foto (2) copyright © albicilla

      Kad sam već ispala najveći pervert kod Vladimira P. na blogu, ajde da iskopam još dublju rupu.

      Moja generacija je bila prilično samouka kad je seks u pitanju. Ili bar ja od roditelja ništa o cveću i pčelicama naučila nisam. Nit su se oni nešto trudili da me obrazuju (čitaj: započnu razgovor o tome) nit sam se ja raspitivala. Jesam jednom doduše, u četvrtom osnovne, onako uz ručak, pitala šta je to onanija (pročitala u nekom časopisu pismo čitalaca gde se neka zabrinuta majka žalila kako sin onaniše po ceo dan, pa da li je to normalno i

Pre nekih godinu dana opkladih se sa frijem ovde da izbora neće biti.

I nije bilo.

Sada po svemu sudeći neće opet biti izbora ali referendum se priprema. 

"Ukida se cenzus, za uspeh referenduma dovoljna samo većina

 Za uspeh referenduma u Srbiji više neće biti potrebna izlaznost veća od 50 odsto upisanih birača, već će se usvajati odluka većine izašlih glasača."

 https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=18&nav_category=11&nav_id=1619085

Referendum

Redak je slučaj da umre Čovek

Jer, najteže je  naći Čoveka.

Iliti, samo kratko - pošto mi noge otpadoše od dva sata skakanja.

Bila na Beer Festu na koncertu Simple Minds-a. Najkraće rečeno - ne pamtim kad sam poslednji put videla tako pošteno odrađen koncert.

Da ne pominjemo kad sam poslednji put na jednom mestu videla toliko okolopedestogodišnjaka da veselo skakuću dva sata...

 Ostatak izveštaja sutra, kad se probudim! 

Još jedan nestandardni rege standard

Akordi: A-D-E-D

120bpm

 tekst -  Why, Oh Why, We don't have wiFi?

Why No WiFi?