Vidim da se spremaju izbori i da se na sve strane priča i piše o tome, pa i ovde na blogu. Ja o izborima ne umem i neću, pa ću probati da napišem nešto o teškoćama preduzetništva i startup-ovima, nadajući se da i ova tema nekoga u Srbiji trenutno zanima.

Govoriću o visokotehnološkim startup firmama.
Kako napraviti uspešan startup u Srbiji ili generalno nekoj od zemalja ovog regiona ili trećeg sveta? Najkraći odgovor je: Vrlo teško. A zašto je to tako? Postoje brojni razlozi od kojih ću neke ovde nabrojati.

 Budimir Ničić pokušava da na "Slobodno srpskom" razgovara s ovim... ajd', da kažem čovekom, mada je to teško reći, a i to Ničićevo strpljivo razgovaranje (ako pogledate uverićete se) zaista odaje utisak  nemogućeg pokušaja da se priča s tim... ne mogu da napišem

Gospodin  Bedžet Šalja - direktor Odbora za ljudska prava (nemam želudac da pišem o tome ko je i kako naložio ovog - jeste nekorektna sam - idiota,  koji je pri tome fašisoidan i beslovesan - bez ikakve ideje da ona priča o Žutoj kući ima neke veze s mozgom, drzak, 

Nekakva viša sila, očigledno, proizvodi distorziju vremensko prostornog kontinuuma čim tek tako, naprasno i preko noći, glavne ličnosti domaće političke scene postanu premijerov brat, predsednikova tašta, poslanikova žena... Kakva je Srbija demokratija, nameće se pitanje, i kakvo smo mi društvo ako šira i uža familija državnih čelnika postanu predmet debate u najvišem zakonodavnom telu zemlje?

Nema mnogo filozofije  - ovi momci i devojke rade sjajan i divan ''posao''. 

Ima ona stara - ko ne voli životinje, ne voli ni ljude. 

Oduvek sam više bio bliži životinjama. 

Sa psima se bolje razumem nego sa ljudima a i ljubav je veća, uzajamna. 

Ali nebitan sam ja, bitan je Levijatan. 

Spasili su  mnogo maltretiranih i napuštenih životinja širom Srbije i meni je,  kao čoveku koji živim uz pse ceo život  -hvala roditeljima koji su uvek pse tretirali kao najbolje prijatelje i što sam odrastao uvek uz 2 psa u stanu - Levijatan udruženje

Praveći se da nam nije ništa stvar ne popravljamo ni mi ni Vučić. A jeste nam, itekako. Samo što neki ćute jer su umorni, drugi zato što se boje, treći zato što se prave da nisu odavde. Četvrti su potkupljeni, i njima zaista nije ništa. Oni žive zlatno doba.

I njemu je nešto, da se razumemo. Samo što je on Sport Bili.

Svi ekonomski pokzatelji, ne računajući besmislice koje su Dačiću dali da pročita danas u Skupštini ili ono što SNS stranački dronovi poput veselog Babića ponavljaju, govore da smo srljali, srljali i skoro dosrljali. Jesenji ambis zjapi pred nama u svoj svojoj dubini i strahoti. Pet milijardi nečega koje bi, po rečima guvernerke Tabaković, arapska banka koja ulazi u Srbiju, trebalo da unese u naredne tri godine – svema je jasno – iste su pare kao onih sto milijardi koje čekaju na granici još od onomad, od izbora 2012. ili Bačevićevi trilioni.

Nor did he cure tuberculosis, invent the wheel, pave the Information Superhighway, or single-handedly create the heavens and the earth in six days. To my knowledge (and I could be wrong), Mr. Djokovic was not responsible for the breaking down of Apartheid, the lifting of the Iron Curtain, or the forging of lasting peace in the Middle East.

He may, of course, have assassinated Bin Laden. No one knows quite WHAT happened there...

                                                       Prvi čovek koji je devojci ponudio venac cveća prevazišao je životinju (Kakuzo Okakura)

Eh, ti naučnici...

            Taman sam bio poverovao da znam sve (dobro: skoro sve, jer kod nekoga taj prokleti uzrast "u kome se sve zna" duže traje) o muško-ženskim seksualnim osobenostima, naročito ono na šta se pale muškarci a na šta žene, kad se pojaviše nekakva «nova istraživanja» iz dalekog sveta, oko teme muškog

- Imate li vi još dece? - upitala nas je doktorka kod koje smo prvi put došli kada je naša ćerka napunila tri godine.
- Nemamo - odgovorili smo.
- Pa šta čekate, ko će da se brine o njoj kada vi umrete?
-------
Kada imate dete sa posebnim potrebama, nemoguće je ne razmišljati o tome. Šta će biti sa njim/njom posle nas? I vaša glavna preokupacija postaje osposobljavanje deteta za život.
Otac sam deteta kojem nisu davane velike šanse za samostalan život. Nikada nije imala formalnu dijagnozu, osim one "usporen psihomotorni razvoj". Iza nas su godine borbe, vežbi, rada, lekarskih pregleda, analiza. Radili smo gomilu analiza, od kojih je svaka bila biti ili ne biti.

Dok Buš i Putin sede na stadionu u Pekingu i posmatraju defilovanje sportista, rat počinje u Južnoj Osetiji, jednoj od dve gruzijske teritorije koje ne priznaju vladu u Tbilisiju (druga je Abhazija, bila je i treća, Adžarija, ali je ona vraćena pod gruzijsku kontrolu 2004). Postavlja se pitanje zašto baš sad, nakon petnaestak godina primirja?

Piše: Boban Stojanović  

(Povodom 9.novembra – Međunarodnog dana protiv fašizma i antisemitizma/ Dan sećanja na Kristalnu noć)

Lizalica je tvrdi slatki proizvod, čiju bazu čine šećer, kukuruzni sirup, veštačke boje i arome. Neke lizalice u sebi sadrže žvaku, neku vrstu meke bombone ili karamele. Recept za lizalice kakve danas nalazimo u prodavnicama, uz manje izmene, datira iz 1924.godine.

Jednu takvu lizalicu, htela je, u martu ove godine da kupi jedna devojčica. Romkinja. Imala je novca u džepu da tu istu lizalicu plati. Ali, pre nego što je uspela da to uradi, prodavac je ščepao za ruku, opalio šamar i izrazio sumnju da krade!

Nakon toga, fašizam nam se osladio mnogo više nego ranije...

Krstovdan iliti Vozviždanije časnog krsta (to mu je valjda zvaničan naziv)  pada 27. septembra. Iako je to praznik usko vezan uz post, u našoj pravoslavnoj papazjaniji i nelogičnostima kojima obiluje praktikovanje vere kod običnog sveta, povezan je sa vašarom, jednim zbitijem ispunjenim pečenim prasićima i drugim bravima, glasnom muzikom i penjanjem po astalima, pripitim teturanjem do vrteški i vrštanjem sa isith.

Asmir Kolašinac je osvajanjem zlata na dvoranskom evropskom prvenstvu ostvario najveći uspeh u istoriji srpske atletike!

Ipak, digla se prašina što je čovek, proslavljajući pobedu, stavio i zastavu Sandžaka oko struka!?

Kad se Mirko Kovač obrati ovdašnjoj javnosti ja načuljim uši. Ovaj stožernik morala i intelektualnog prepoštenja u Ninu (br. 3125) odgovarajući na pitanje zašto je po odlasku u Hrvatsku srpski jezik zamenio hrvatskim, kaže:

"Kada jedan čovjek isključuje sebe iz neke zajednice, bilo da nekamo odlazi ili bira ono što se naziva «unutrašnji egzil», onda je i jezik bitna stavka te osobne drame. Onaj srpski jezik negdje od druge polovine osamdesetih godina, više nije bio moj jezik. Jezik rata, mržnje, uvreda, huškanja na druge, izazivao je otpor u meni. Ja više

U ovom postu imam nameru da vam predstavim umetničke radove koje sam na poziv časopisa SPIKE (THE INTERNATIONAL ARTMAGAZINE FROM VIENNA ) izabrala da prikažem u jesenjem broju za 2007 god. u uvodnoj rubrici “Artist’s Favourites”. Koncept ove rubrike je da pozvani umetnik odabere i predstavi pet mladih umetnika i ukratko obrazložii svoj izbor.

– Ја бих хтела да наручим кифлице за сутра.
– Опростите, да ли бих ја могао пре тога да добијем питу пошто сам био пре Вас?