Od malena sam zamisljao kako li izgleda da udjes u ogledalo i gledas svet sa one, suprotne strane? Da je umesto mraka dan? Da umesto sneznih pahulja sija sunce? Da umesto viljuske koristim kasiku? Ili kako je to da se vozi suprotnom stranom ulice? Nakon dvadesetak godina zamisljanja ispada da je sve sto je trebalo da uradim - dodjem u Maleziju i sve to dozivim. Sve gore nabrojano je ovde "normalno", a sve na sta sam ja navikao i kako sam ziveo je "drugacije". Kao da je neko uzeo i okrenuo svet za 180 stepeni a da mi niko nije najavio. Samo sto u ovom svetu nema carobno dugme za povratak na staro,

Leonid Sejka je davne 1950 dao jednu od najlepsih definicija umetnosti u njenoj punoj metafizickoj formi.

 „Mala moćna muzika“ naslov je druge epizode novog serijala Al Jazeerinog „Ritma Balkana“, koja istražuje urbanu muziku Prištine i Kosova.

Događa se širom države spontani građanski bunt protiv poskupljenja goriva, protest je građanski, bez opozicije, bez konkretnog vođe i organizatora, sami građani putem mreža se okupljaju i poručuju vlastodršcima da više tako ne može, da je režim na ivici da prekorači liniju podnošljivosti. Protest je izbio iznenada, dogodio se zbog jedne ne tako bitne stvari, poskupljenja goriva, protest je samo kulminacija raznih predhodno učinjenih bahatih poteza i činjenja režima kao što je kontinuirana laž a koja traje već treću godinu o povećanju penzija i plata, pa opet laganje o nekom ekonomskom napretku dok statistika govori o tome da je država među onim nisko pozicioniranim na svetskm listama koje se bave vrednovanjem kvaliteta života ljudi i građanskih sloboda. 

Iako je prošlo podosta vremena pamtim to kao da je bilo danas.... Tražim učionu 204. Znam da je tu negdje. Brojke na malim učionama ipak nisu toliko male, a moj nos ipak nije toliko velik, pa mogu dovoljno da se približim; aha evo room 204.
Žena srednjih godina sjedi za stolom koji je okupirao maltene cijelu učionicu, dok je sa lijeve strane dovoljno mjesta da se stoji ispred table koja je zauzela cijelu jednu stranu zida.
Hy! How are you?
Dobro, hvala.
Ti si zakazao da trebaš pomoć oko engleskog?, upita žena skidajući naočale i zatvarajući knjigu ispred sebe.
Da, imam neki papir da predam pa treba mi vaša pomoć oko gramatike.

 

Zahvaljujem se ministru zdravlja na izvinjenju koje je uputio žrtvama lekarskih grešaka. Hvala na pristojnosti.

Evo, vec svi znamo, protice prvi radni dan novog nam premijera, Davida Camerona. Britanski narod se umorio laburista (razumljivo), i dalje vecinski ne veruje konzervativcima (prirodno), a zbog prosto-vecinskog sistema glasanja ne glasa za liberale jer smatra da je to uglavnom bacen glas (mada ovog puta i nije, kako se pokazalo), tako da smo dobili "viseci parlament"... Britanija se prvi put budi sa koalicionom vladom posle nekih 60-tak godina. Liberali su ponovo deo vlade prvi put posle 70 godina i tako, celog jutra slusamo kako je ovo "nova" situacija, i tako dalje i tako blize.

Ja

Autor: Rodoljub Šabić

Nezavisno udruženje novinara Srbije i list „Republika" organizovali su danas u 12 časova u Medija centru okupljanje pod nazivom „Omaž Verici Barać".
Bio sam tamo i govorio. I u svoje ime i u ime kolege Saše Jankovića, zaštitnika građana koji me je za to zamolio, jer nije mogao da prisustvuje, zbog obaveza bio je van zemlje (Verica, Saša i ja smo zajedno proglašeni za počasne članove NUNS-a). Naravno, bio sam samo jedan od govornika, uz Vukašina Obradovića, predsednika NUNS-a, i Oliviju Rusovac i Zlatoja Martinova, novinarku i urednika „Republike". Posebno nadahnuto govorila je Olivija Rusovac.

Ipak sam sinoć otišao na promociju knjige Dobrice Ćosića „Bosanski rat" u beogradskom Domu omladine. Drage osobe dobronamerno su me upozorile da ne vičem, da ne protestujem, da ne činim gluposti. Poslušao sam ih. Samo sam jednom glasno uzviknuo „UA!" nakon neonacističkih nebuloza iz mržnjom otrovanih usta Dragoslava Bokana, nekadašnjeg vođe paravojske zvane „Beli orlovi".

Najneprijatnije iznenađenje večeri bili su naci govori dva mlada književnika, Vladimira Kecmanovića i Marka Krstića. Šta je ove dve talentovane i obrazovane osobe primoralo da budu takvi? Dok sam ih slušao, na ivici da dreknem i njima „UA", pitao sam se iz kog su oni veka došli?!

Pre nego što pokušam da objavim svoju zapanjenost, tj čime sam zapanjen, šta me je to zapanjilo, moram prvo da terminološki da ne kažem lingvističarski da se pozabavim samim izrazom. Mislim da to nije teško...nekom našem dalekom pra pretku ili pra pretkinji, što je čini mi se bliže istini, berući pečurke i šumske bobice raznih boja, usput ih grickajući, i posle izvesnog vremena osetivši mučninu u stomaku,

(posnosni_post- & -dobra_vest) 

Izašla je! Objavljena! Ukoričena i veoma lepa. Jelenina nova knjiga. Prva zbirka pesama pod naslovom "Mama tata Sunce sestra i ja".

Mnogo se radujem! Svemu što Jelena napiše, a naročito onom što objavi. Jer moja draga sestra poseduje blistav literarni talenat, mada se prema njemu odnosi krajnje opušteno. U našoj kući

 

 

 

Kada sam, prvi i poslednji put, na nagovor drugarice prosledila tu poruku simpatiji, imala sam nesreću da mu vidim lice. Zaustavio je dah, tek klimnuo glavom na desno - izgledalo je kao prvo buđenje urođenog tika - zgrčio usne i uzeo olovku. Grafitnu! Ja bih sasvim sigurno uzela marker! Znala sam da će zaokružiti DA, ali mi je već tada bilo potpuno svejedno.