Upozoravam da ovo nije tema o četnicima i partizanima.

Vlada Srbije je o tome već uputila parlamentu  odgovarajući predlog izmene Zakona o državnim i drugim praznicima i uskoro će se naći pred poslanicima. Tako će Srbija dobiti još dva državna praznika -  Dan primirja u Prvom svetskom ratu i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu .

 

Smatram da bi Srbija konačno trebalo da među  državne  praznike  vrati i Dan istanka, a koji će to datum biti neka se dogovore istoričari i učesnici ali bez stranačkih i ideoloških pristrasnosti i utrkivanja za jeftine dnevno-političke poene. To nije dnevno-politički već trajna nacionala vrednost slobodarskog duha i tradicije srpskog naroda. Taj dan ne treba vezivati za bilo koje ideološke kalkulacije već naći dan kada su ustanici izveli prvu akciju ili još bolje zajedničku akciju protiv okupatora jer je činjenica da su oba pokreta te 1941.godine krenula u borbu protiv okupatora. 

Deo obrazloženja može naći i u govoru predsednika Tadića

http://www.boingboing.net/2007/06/13/jasmina_teanoviae_mi.html

vec cesljala kosu i pisala poeziju...i nece zato da se brine, kaze...Svojevremeno sam citala te dnevnike o kisi i drugim neznim osecanjima dok su skoprioni po nalogu njene porodice svercovali ubijali ... moje pitanje je, koliko je ova zena

Autor: Rodoljub Šabić

Jutros, kao i obično, započnem dan „šetnjom“ po Internetu da bih na brzinu pregledao vesti. I tako, uz ostalo, vidim u rubrici „Na današnji dan“ na veb sajtu B92 „vest“ da je „18.juna 1527. godine umro italijanski političar i pisac Nikolo Makijaveli, autor dela „Vladalac“ u kome je izneo shvatanje da vladalac ne treba da bira sredstva da bi postigao cilj iz čega je kasnije izveden pojam makijavelizam.“

E pa, nije umro. Zapravo, naravno da jeste umro, ali ne 18.juna već, mnogo verovatnije nekoliko dana kasnije, 21.juna 1527. Bar tako piše u svim njegovim biografijama koje sam uspeo da vidim, uključujući i Vikipediju.

veterinar, saobraćajac, ekonomista... Ma nema u šta se ne razumem.

 

 

bila sam već pomislila
da TISA nije izdržala pritiske
i teškoće...

Gost autor:  Wukadin

Dugo sam se kanio pisati o ovome, ideju držao u glavi (a gde bih inače) pa sam se najzad odlučio kada sam video šta o tome misli bloger Saša Radulović – sa kojim se oko nečega slažem, oko mnogo čega ne slažem, jer nisam veliki pristalica ekonomskog liberalizma. U svakom slučaju zanimljiva mi je kritika pravljenja feuda po Srbiji baš sa tih pozicija, što je već iskazao kada je bilo reči o Statutu. Tako, dozvoliću si da otpočnem sa citatom:
„Da bismo dobili šansu da preživimo partokratiju, moramo se decentralizovati. Da

Evo sta kaze nestali Novinar Stefan Cvetković predstavnik grupe patoloskih lazova grupe albanskih i srpskih nezavisnih novinara.

 

Sramota. Sram ga bilo. Verovatno je sam iscenirao svoj nestanak.

Uostalom koga jos boli qurac za ovakve luzere ... jel tako braco Srbi? 

Takav je bio i onaj Oliver Ivanovic. Jel ga se secate?

I nemoj ovo slucajno da pogledate! Budite iznad situacije.

Beleska van margine:

"U detinjstvu me otac tukao, vređao i ponižavao. Izvukao bi me iz kuće i bacio preko praga. Rekao bi mi da sam smeće. To nije bio prolazni gubitak kontrole ili povremeni šamar po licu, već rutina sadističkog zlostavljanja. Moj zločin bila sam ja sama, tako da kazni nije bilo kraja. Morao je biti siguran da ću se slomiti."..

                               

Prvi koraci pregaoca koji su gradili staništa na prapočetku Arhitekture i model po kome je nastajala nije izbrisan netragom posle svih promena epoha koje su prohujale i tokom kojih je stvoreno bezbroj gradova i u njima zdanja sa namenom svih vrsta, malih i velikih za stanovanje plebsa i prinčeva, kasarni, katedrala, elitnih naselja, parkova i svega onog što zatekosmo a nastavlja se i dalje. Arhitektura je stvarana podnoseći i noseći se sa raznim ograničenjima, uvek i sasvim u skladu sa tekućim vremenom i tada važećim uzusima. Išla je svojim iznuđenim tokom, usmerena od početka da služi pre svega potrebama i volji vladalaca, kasnije i vlasnika kapitala, trajala je prihvatajući od njih nalog koji je podrazumevao ne samo ravila već i formu i lik. Bilo je povremeno usled povećanog dotoka adrenalina kod nekih graditelja događanja gde je delo skliznulo van uobičajenog klišea, arhitekta je tragajući za novim izrazom koji je zahtevan ili dopušten od naručioca činio neke korake u sasvim nove prostore projektujući putem novogovora formu do tada neviđenu i tako se stvarao arhitektonski događaj koji je beležio uglavnom početak koračanja novom stazom ili penjanje stepenicama, posle su kazali da su to bili trenutci uspona, rušenja barijera i prodora u nove prostore mišljenja i umetnosti građenja.

Sticajem neverovatnih okolnosti, gradjani Zagreba i Beograda ovih dana pokušavaju da odbrane ono malo dostojanstva i smisla društvenog života. Gradjanski pokreti otpora u Zagrebu, povodom plana preuredjenja Varšavske ulice, i u Beogradu, povodom pokušaja seče platana u Bulevaru, na simboličan način iskazuju nemirenje uvredjenih i poniženih

 

Ako ste mislili  da je Blog o sarmi, prevara. Ponekad volim da  maznem jednu do dve, pa moca...Nisam uspeo da odem do Futoga na Kupusijadu, kad su vredne zene Futoske zavile 6.555 komada i tako usle u Ginisovu knjigu rekorda.Mora da je bilo carobno, ali o blogove o jelu i recepte  ostavljam drugu Spajicu.

Ali ono sto sarmu izdvaja od svih drugih jela, i ne samo jela  je PRAVILO: Uvek je bolja drugog-treceg dana. Sindrom :The day after.

I tu prestaje prica o sarmi.

Tema je: Vise su mi preko glave reciklaze starih TV emisija. Postenije je izvuci  ih iz arhive i prikazati.

U srpskim i hrvatskim medijima se mnogo toga prećutkuje, ali pravi muk vlada kada