Autor: Rodoljub Šabić

Prošle sedmice je u Narodnoj skupštini održan skup na temu - restitucija. Prisustvovali su predstavnici naše Vlade, EU, diplomatskog kora, veliki broj direktno ili indirektno zainteresovanih građana i, razume se, predstavnici medija.
Skup je, kažu, bio prilično buran, pored ostalog, ili pre svega zbog protesta ili rezolutnih zahteva prisutnih građana koji su insistirali na maksimalnoj transparentnosti procesa restitucije. Odgovarajući na te proteste i pokazujući (valjda) puno razumevanje za njih predstavnik Vlade, potpredsednik Đelić je rekao:

Piše: Rodoljub Šabić

Prošlo je tačno godinu dana otkako su katastrofalne poplave pogodile Srbiju. Možda je upravo na današnji dan 18.maja 2014. katastrofa imala kulminaciju, u vidu potpunog potapanja Obrenovca. Potpuno potopljen bio je i Krupanj, a veliku štetu doživelo je i niz drugih opština. Katastrofa je odnela desetine ljudskih života, hiljade građana je moralo biti evakuisano, hiljade kuća bile su potopljenje i teško oštećene ili sasvim upropašćene. Srušeno je mnogo mostova, uništeno mnogo puteva. Elektroenergetski sistem Srbije bio je na rubu devastacije. Na

Та неће се Христос на љубав разљутити!

Ф. М. Достојевски, Браћа Карамазови 

И Христос је био различит. Право на другост разуларена светина није разумела. Био је безгрешано различит од масе која је са крста спасила

Danasa sam sa adrese  NoviProjekti@novinepress.co.yu dobio porukusledećeg sadržaja:

Poštovane kolege i dragi prijatelji,

Press Publishing Group i autor Dani(j)el Simic pozivaju vas na glasno tihovanje o knjizi Intervju sa Radovanom Karadžicem, delu mladog i hrabrog novinara iz Republike Srpske, koje je uzburkalo duhove i pre objavljivanja.

Za senzacionalni

Prvi put posle više od dva meseca, oglasio se Sekretarijat za investicije, sa jasnim i konkretnim odgovorima.
Pored onog što sam navela u prethodnom postu, prethodne nedelje sam i Gradskoj upravi elektronski poslala pitanja u vezi sa grejanjem u Šekspirovoj 8 (doduše, ni njima ovo nije prvi put s moje strane, al eto).
Danas me iznenadio odgovor koji glasi:

Neposredno posle Margaretinog prvog rođendana, krajem marta 1999, pozovu Meri u Američku ambasadu. Otišla je vidno zabrinuta jer je svakim danom bivalo sve izvesnije da će nas bombardovati. Kad se vratila kao da joj  je laknulo.

Evo šta mi je ispričala. Rekli su joj: “Sutra polazi konvoj sa američkim građanima i službenicima ambasade za Budimpeštu. Vaš ostanak u Srbiji nije bezbedan. Mi smo obavezni da zaštitimo sve naše građane, i zato Vi, vaš sin Zekeri i vaša ćerka Margareta, budite sutra ujutru ovde.Idete sa nama u Mađarsku“.

Meri je rekla:“ Ne.Moj muž ostaje ovde i ja ostajem ovde, a vi bombardujte“.

Imam prsten. Okrugao pa, na ćoše. Četvrtasta burma. Na domalom prstu desne ruke. I vrtim ga često. Taj prsten mi ne donosi vidovitost. Ni malo. Živim u jednoj od dve Srbije i to mi je sasvim dovoljno. Vidim i više nego što bih želeo. Bez da mi se 'javlja'.

Prvu Srbiju čini 'država' i oni koji njome upravljaju ili bi to želeli. Sa svim pripadajućim kastama i društvenim grupama. Ta Srbija ima svoje političare, partije, medije, svoje trgovce, lude, pevače, bogataše, siromahe...I svi oni žive u simbiozi. I svi su važni. Jedni drugima uglavnom. Imaju međusobne odnose. I ove i one. Žive tako i ne obraćaju pažnju na Drugu Srbiju.

Биће

Rasčlanio kako ja hoću, može mi se! Kad je već tako, hajde da krenem od Pol. Kako bih ukratko opisao muški pol? Jednostavno, u vlas isto kao Ilija Čvorović: To su neki čobani budale!

Ko bi se ako ne čobanin budala, Ikara kao eklatantan primer neću ni pomenuti, u ovom slučaju drug Kolumbo, upustio u potragu za Indijom na zapadu, na tri orahove ljuske i još im nadenuo milozvučna imena:  Niña , Pinta i

 Budi se Istok i Zapad ...

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu, čitam najnovije vesti, pa tako saznajem sledeće ...

Srk ...

Budi se Bliski istok i još bliži nam Zapad, pa tako više ništa nije kao što je bilo ...Oni što su vladali u Tunisu...više tu nisu ...došlo je do razlaza Baraka i Mubaraka ... a u Libiji se vlast ne

Ne znam kako Vi, ali ja u borbi preživljavanja ovih tropskih vrućina koristim moj izum , '' Ekološki ventilator '', koji nažalost još nisam patentirao, ali se spremam i to da učinim, još samo da prikupim neke papire i pronadjem sponzore, jer imam ambiciju na sa ovim ventilatorom napravim prodor, kako na evropskom tržištu...tako i na prostoru bivše Jugoslavije...Trenutno

Rano te ’38. godine jesen razvuče magle po Ožlju, a šljive rodile, čini se da je modrina u krošnjama zasela. Po vasceli dan Jelena u šljiviku, dugačkom motkom po granama udara, pa na kolenima opale plodove skuplja. Prebira zdrave šljive da ih na konac naniže i više ognjišta okači da se suše, a one prezrele u veliku kacu slaže, pa će rakiju po Mitrovdanu peći, kad džibra dobro prevri i nikakvog posla po poljima ne bude. A prebira i po sećanju onaj saborski dan, stalno se pitajući kakva joj svraka pamet popi kad je pomislila da se pred onolikim svetom s Obrenom

Nije ni firma, ni super ponuda, već obaveštenje o školi koja obrazuje ni manje ni više nego domaćice. Na jednoj strani brdo nekog veša, prljavi podovi i haos od igračaka - a kad otvorite čarobni papirić, sve složeno, veš poslagan po boji i redu i još se supa sa povrćem puši na stolu.

Uh, da mi je jedna takva - pomislim ja odmah. Ako bi za nešto platila u životu to je savršena domaćica. Dugmad ušivena, prašine nigde, ručak na stolu ( sa sve stolnjakom molim) a deca sita, napunjen frižider, sredjeni računi i ispeglan veš.