Gost autor “LJUBOTEN»

„Oci naši zgriješiše, i nema ih, a mi nosimo bezakonja njihova.“ (Plač Jeremijin, gl.5.st.7)

Dok su ljudi dečijeg uzrasta često se pitaju šta će biti kada odrastu, kako će živeti i koliko dugo. Većini ljudi koji su sa nama i pored nas, najvažnije im je da ne bude rata. U takvom mentalnom stanju nama nije vremenska jednica godina ni decenija, već se živi od danas za sutra.

Dana 24.jula 1999. počeo sam da pišem svoju kolumnu za skopski nedeljnik, sa naslovom: „Na Kosovu bezvlašće, a Srbija pred građanskim ratom.“, kada mi je u 10,30 časova telefonirao brat iz Beograda  da mi kaže da je u Starom Gracku ubijen naš brat Saša, pored drugih trinaest žeteoca, od kojih su još četvorica naši bliski rođaci. Rođak Momčilo (Momi) ubijen je zajedno sa svojim sinom koji je za tri dana trebao da napuni osamnaest godina. Istovremeno brat me je upozorio da na pogreb ne smem da odem jer niko me neće odbraniti od albanskih osvetnika.

Izašao sam iz stana i uputo  se nigde. Našao sam se na bulevaru „Partizanski Odredi“. Na stanici sam video dvoje Albanaca,

Piše: Rodoljub Šabić

Neretko me obraćanja novinara ili građana povodom problema u pristupu nekim informacijama podsete na to kako u "pamćenju" našoj javnosti relativno brzo blede i vesti koje su ne samo svojevremeno bile više nego "atraktivne", nego su zaista vredne trajne pažnje. Jedno takvo obraćanje, ovih dana, podsetilo me je npr. na vest koja je početkom leta 2013. u javnosti bukvalno "eksplodirala". Vest da je iz naših državnih rezervi „nestalo" nešto više od 80 hiljada tona, 80 miliona kilograma žita!! Pominjan je još i nestanak hiljada tona ulja, šećera

.

Obično ne komentarišem pesme za predsotjeću Evroviziju dok se ista ne približi, ali ovogodišnje ruske takmičarke bukvalno su me oborile s nogu! Ne samo što već drugi dan pevušim po kući Partji for evribadji dens, nego što skoro nisam videla nastup sa toliko životne radosti koliko pokazuju ove bakice.

Pa rekoh, ajde malo i vama da razvedrim popodne:

Izašao nam je novi Ubuntu, sa potpuno novim desktop okruženjem. Neki ga hvale, drugi se žale, stariji korisnici uglavnom, novima je izgleda svejedno (ionako im je novo), ali da je radikalno -radikalno je. Tim okpuljen oko Marka Šatlvorta vlasnika Canonical-a kompanije koja stoji iza Ubuntu, izgleda da se priklanja trendovima, pa novi Ubuntu liči na netbook okruženja, malčice na Android, malo više na MeeGo, ali najmanje na klasični GNOME desktop koji godinama nežno volim. OK klasičan GNOME je još uvek tu, kao opcija prilikom

kada sam bila šizofreničarka 

umofobija i telofobija

            Poslednji put s roditeljima i sestrama na moru, Boka, Dobrota. Svi smo poslagani na jednoj ponti, imamo, takoreći, svako svoje mesto pod suncem. I kako to biva na godišnjim odmorima za trenutak zavlada mir, možda ne tišina, jer i drugi su sišli na plažu, ali mir nastane, potraje kratko i onda nestane, zapodene se bezazleni razgovor ovaj put o blizini psihijatrijske bolnice i desi se jedna od kritičnih porodičnih tački, mesto preloma detinjstva, kraj prve i fundamentalne vere, vere u porodicu. Negde sam kasnije u životu čula da pomen psihijatrijskih dijagnoza hoće nekad da izazove psihotične napade kod onih koji nemaju (pečatiranu) dijagnozu (otac u tom momentu). Gledala sam roditelje, pa i sestre, (ne)svesno opredeljene za po jednu stranu, koji se ponašaju kao ludaci od samog pomena ludnice.

            Postoji velika fobija od uma, ne samo od s uma sišavših.

autor: jasmina kan

(odlomak iz romana "XL" koji se može naći

na  www.UniBook.com, u delu
"Knjige iz regije")

Već nekoliko godina unazad pokušavam da pronađem dokumente, reference, bilo šta što bi ukazalo na viziju naše vlade o budućnosti Srbije, ali avaj...Doduše, više puta sam čula i pročitala rečenice tipa “EU standardi”, “približavanje evropskoj zajednici”, “ostvarivanje evropskih vrednosti” tako da pretpostavljam da se vizija Srbije naših političara svodi na njeno učlanjenje u EU, misija i strategija takođe, vrednosti Srbije teže da se izjednače sa evropskim (iako niko ne zna tačno koje su to vrednosti).  OK.  U globalu EU i sve u vezi EU su vizija

I ovog 9. maja, za DAN POBEDE nad fašizmom, nimalo ili vrlo skromno o partizanskom antifašističkom pokretu, o narodnooslobodilačkoj borbi, o hijadama i hiljadama poginulih i ranjenih partizanki i partizana svih nacionalnosti, o komandantima formata Peke Dapčevića ili Koče Popovića, o Josipu Brozu Titu, o jedinim i STVARNIM pobednicima u II svetskom ratu na ovim prostorima...

Umesto svega toga dobili smo bledu kopiju ruske verzije obeležavanja Dana pobede, iako

Uvek sam smatrao da je lepo biti kulturan i uljudan. Tokom odrastanja ako nesto dobro pamtim - to je zelja svim mojih bliznjih da budem uredan i fin. Nesto je ocigledno krenulo po zlu! 

I 

Jutros  zovem neku skolu radi neke informacije i pojma nemam sta mi bi krenuh odmah sa:

"Skola?"

"Da"

"Treba mi sekretarica.". 

"A ko trazi? Valjda treba prvo da se predstavite

Ovom članku iz Blica nemam šta da dodam niti oduzmem i zato ga postavljam na Blog u celosti.

Portret Radeta Bulatovića: Službenik

Najveći deo onog što se priča o Radetu Bulatoviću, nekadašnjem savetniku Vojislava Koštunice i nekadašnjem šefu BIA, teško je nekoliko godina robije - njegove ako je tačno ili onih koji to iznose - ako nije.