Postoji jedan tajni vetar u Beogradu za koga skoro niko nezna. Osim retkih ribara i alasa. Niko, nikad nije čuo za njega. Mi obični smrtnici koji šetamo ulicama ovog grada nismo ga ni osetili ni doživeli.
   Nekad se spusti od Zemuna , pored Kalemegdana pa nizvodno prema Pančevačkom mostu.Nekad duva uzvodno, od Šveba i Bele stena prema Beogradu. Znaju ga dobro oni koji žive pored Dunava i od Dunava i kad on duva nikako ne sedaju u svoje čamce.

Prvi deo 1939. prošao je u procesu u kome su Rada i Bane postali BANEIRADA. Stalno zajedno, gospodja-Olga je, uz karakteristično krivljenje usta, za to govorila vuku se k’o svinjska creva, uvideli su i da im koncentracija opada kad uče svako kod svoje kuće pa su do naučne istine stizali u Radinom stanu. Banetova majka je na to samo prevrtala očima i proganjala sina ključnim pitanjem malogradjanske svesti, šta će svet da kaže?  Radina majka nije imala pojma o celom tom aranžmanu pa i nije imala  neko mišljenje a sestra joj, Nada,

.

Nazvala ja mamu pre neko veče i tako, zapitkujem je koješta o prošlim vremenima i ljudima, a nju ta moja pitanja, uglavnom, nerviraju. Kaže: "Šta će ti to? Nećeš, valjda, o tome da pišeš?" Lažem je da neću, nego eto da nam razgovor što duže traje. I padne mi na pamet da je pitam kako su se pomirili ćale i Vito. Prve komšije, bre, živeli k'o jedna kuća, a zavadili se, samo krv što nije legla!

Sećam se kad su se posvađali da je bilo grozno i da smo ih jedva razdvojili da se ne poubijaju. Sećam se i razloga, Vitova snaja dobila neko ljubavno pismo, a on osumnjičio

Iza svakog uspesnog Upravnika stoji  mocan UO.

Pitanje upravnih odbora institucija kulture je pitanje od vitalnog znacaja za dalje funcionisanje

ozdravljenje

pre struktuiranje

finansiranje, transparetnost

odgovornost  pa i 

novi nacin misljenja to jest novo programiranje.

Sve  ovo su kljucna pitanja ne samo za prezivljavanje institucija vec i za njihovo ozivljavanje.

Zasto?

Mislim da je srpski mentalite i nacin razmisljanja toliko specifican da se na zalost nikad necemo promeniti. Toliko smo tvrdokorno staromodni i tvrdoglavi, da iako smo puni predrasuda i stereotipa, mislimo da smo u pravu.

Nikada Srbi nece prihvatiti cinjenice da se i englezi osmehuju ljubazno i iskreno, da homoseksualni parovi slobodno setaju ulicama, da se na svim javnim mestima postave rampe i brajeve oznake, da Romi zive u normalnim stanovima, da nije sramota reci "hvala, izvini, molim te..." i da su svi ljudi prvenstveno ljudi pa onda sve ostalo.