Zaista, dosta je sa tim skepticizmom ... kritika vlasti i njenog delanja je neophodna ali ovde se preteruje sa tim načinom i to može te predane i posvećene boljitku delatnike da obeshrabri ... narod se predaje tom nekorisnom gunđanju i o tome da ovde hara depresija a pod pritiskom onih što im ništa ne valja i koji ne vide dalje od svog nosa. Zanemaruje narod uspehe i korake ka svetlu koje je svakako na kraju ovog našeg tunela ... 

 ... eto, neki dan viđena je novost ishodovana naporom delatnika sa polja i ravnica i ponekog brda, naravno inspirisani naprednim duhom i treba pokazati ovakav, bar  jedan od uspeha, dobro neka je samo u poljoprivredi a promovisan pod sloganom INOVACIJAMA PROTIv TRADICIONALIZMA  ...  i onda ... sve ispočetka ...

Hendriks je bio nervozan tog dana. Javili su mu da nema smenu već da je narednih 48 sati na čekanju. Mora biti dostupan za svaki poziv i svaki potvrditi odlaskom na mesto kvara što u njegov džep stavlja oko 15o funti. U proseku, Hendriks može zaraditi 600 funti za dva dana. Sve što treba je da na četiri poziva odgovori sa – U redu. Idem.

Te nedelje je ležao zagledan u sliku nepoznatog autora okačenu o glavni zid spavaće sobe. Vetar je udarao u prozore i nanosio kišu na umrljana okna. Nije razmišljao ni o čemu posebnom. Jednostavno ga je mrzelo da ode do dnevne sobe i uključi

I Velimir, i Miladin, i Srboljub, i Kosovo, i Rusija, i EU, i Kina!
Ili ništa – na manje ne pristajemo!!!

Sposobnost ili nesposobnost društva da jasno artikuliše i odbrani vlastiti vrednosni sistem direktno je srazmerna meri dopuštenosti različitih oblika ekstremističkih ponašanja u istom. Nedavni događaji, prvo u Skupštini Srbije potom i na ulicama Novog Sada, pokazuju da srpsko društvo i njegova tzv. politička elita, nažalost još nemaju potrebnu meru hrabrosti i odlučnosti u odbrani civilizacijskih tekovina koje se u zrelim, odgovornim društvima, naprosto podrazumevaju. Slabo društvo, logično, ohrabrenje je različitim oblicima ekstremizama na (nesmetano) delovanje. Slabo i neodlučno društvo permanentno odašilje poruku o isplativosti zločina ─ samim tim i da će isti ostati nesankcionisan.

Kod početaka, čestih ili manje čestih, osećaj u stomaku zavisi od puno faktora (a zavisi i od stomaka), ali nema početka koji je lak. To ume da obeshrabri i najhrabrije, ili najumerenije jednako, i sa godinama i nakupljenim počecima iza sebe (na leđima), svako će oklevati pred još jednim. Ljudski je. Ljudi uglavnom ne prepoznaju kontinuitet.

Zgodan datum ovaj 5.decembar. Inspirativan za pisanje. Beše jednom jedan 5.oktobar, sećate se? Prođoše od tada mnogi novembri, vreme curi kao pesak u peščaniku. A ništa...

Nije meni žao što stojim u redu za vizu za ulazak u Evropsku uniju (pardon, za bugarsku vizu), nije majke mi. Ne znam ni šta će mi, ionako nemam para da bilo kuda putujem. Malko su poskupeli zejtin, 'leba, mleko (meso, 'fala bogu, još uvek šalju rođaci-seljaci), pa se sve više naprežem da vratim kredit. Onaj što sam ga uz'o da kupim kompjuter bez PDV-a i opismenim se. Doduše, imam mali

     Vojkan Mladenović je čučao u žbunju. Naišao je Vladica Mladenović. Vojkan je iskočio i udario Vladicu. Iz okolnog žbunja su iskočili penzioneri i uglas uzviknuli: "Sve smo videli!"

     Grupa od trideset penzionera je nadahnuto išla gradom, ka policijskoj stanici. Naišao je gospodin Veroslav Mladenović i upitao ih: " Kud ste pošli dobri ljudi?" Penzioneri su ćutali.

Vlado Kalember

Snjezana

Kad ja vidim bijele pahulje
kad napolju pada prvi snijeg
ja pomislim, mala, na tebe
sklopim oci pa se sjetim sveg'

Kako si mi ove godine
svi se zale, kazu, tesko je
al' je meni ipak najteze
svak' je s nekim, a ja bez tebe
a ja bez tebe

Ref.
Dok snijeg pada, Snjezana
snijeg iz nasih godina
tvoje ime doziva
tko te zove voljena
tko te snenu pokriva
dok snijeg pada, Snjezana

Dok nebo poprima ostrinu, dah

Vozio sam vec skoro ceo dan. Kuma je sedela do mene i nadoknadjivali smo godine i godine propushtenih razgovora. Devojchice su nas zabavljale sa zadnjeg sedishta. Vesele i chavrljave, bilo im je izmedju sedam i devet godina, tri njih, svima prvi put da idu na more. Mislio sam kako je ovih zadnjih desetak godina bilo prokleto. Kad je meni bilo devet godina ja sam vec devet puta bio na moru. Verovatno i vishe od devet puta.

Nije lako kada roditej zna da je njegovo detinjstvo bilo jednostavnije i lepshe nego ono shto je ponudio svojoj deci. U nashem sluchaju, cela generacija

.

Moj drugar i kolega likovnjak A. Rapić napravio je autoportret snimajući preplitanje senki u prostoru kojim se kreće tokom jednog dana. S njegovim dopuštenjem ovaj zapis iznosim pred vas.

Kakvi su vaši utisci?

Da se bilo kojoj drugoj vladi, iz zemalja koje pripadaju korpusu demokratskih, desilo ovo sto se desilo nasoj, ta  vlada bi koliko jos jutros podnela kolektivnu ostavku i raspisala nove parlamentarne izbore.

Zapravo, cini mi se da bi ovakva DS kakva je sada cak i profitirala na nekakvom nacionalnom sentimentu i bez ikakvih problema uzela jos jedan cetvorogodisnji mandat, mada to nije bitno za ovu temu.

Autor: Rodoljub Šabić

Od 15. maja ove godine na zvaničnoj elektronskoj prezentaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - http://www.poverenik.rs/ ili na direktnom linku http://registar.poverenik.rs/ postavljen je, shodno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti Centralni registar zbirki podataka o ličnosti. Dalje popunjavanje i funkcionisanje Centralnog registra podrazumeva izvršavanje obaveza koje po zakonu imaju svi rukovaoci zbirki podataka o ličnosti (preduzeća,

Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednj, Početak i Kraji! Ne, ne citiram Ješuu, diljem vjekova poznatijeg po grčkom nazivu Isus Hrist, ne, to kažem ja!

Nije mi majka bezgrešno začela, niti sam sin božji ali je u meni sadržan Početak i Kraj, kako god da okrenete i obrnete, Prvi sam i Poslednji, dakle, Alfa i Omega. Ne blasfemišem, ne pokušavam da iritiram vernike, iznosim činjenicu.