Stjepan Krznarić - unuk poznatog hrvatskog političara Stjepana Radić

Dobar parking je jedna od važnijih žila kucalica svakog iole većeg i dostojanstvenog grada. Grad diše ako parking funkcioniše. U gradu bez parkinga svi izgledaju kao pogubljene mušice, nervozni si i pitaj boga na šta sve spremni. Lično sam prisustvovala rađanju jednog od primera. Bilo je to pre jedno petnaestak godina u Budvi. Drugarica  i ja smo ustopirale vrlo prijatnog čoveka koji je to i ostao sve do trenutka dok ga na parkingu nije za

edit

GRAVITACIJU SMO IZMISLILI MI LUZERI DA BISMO MOGLI LAKŠE DA PADNEMO

Sedim u svojoj fotelji koja nije neka obična fotelja a nije ni Ikea, iza mene se ne čuje ništa, ispred mene se ne vidi ništa, pa onda proleti Džordž Kluni u istoj takvoj fotelji, dam malo gasa da stignem imenjaka, pita me ozbiljan kako je Sandra, kažem dobro je, nije loše ali pašće na kraju, na kraju svi padnemo

Tekst koji sledi nema veze ni sa Kosovom, ni sa neverovatno visokim temperaturama, a pogotovo nema veze sa ( manje više zasluženim) izbacivanjem FK Partizan iz takmičenja kupa Uefa. Ovo što sledi crtica je iz onoga što bi se uz veliki napor moglo nazvati kulturom ali naravno usko je povezano sa našim društvom  za koje sam danas ubeđen više no ikad pre da sigurnim korakom stupa u fašizam.

Pre nekoliko nedelja odigrao se pompezno najavljeni i još pompeznije plaćeni "Prvi NACIonalni filmski festival u Srbalja".Pod pokroviteljstvom EXITA i dirigentskom palicom poslednjih godina

Pismo-ogledalo (za)daha epohe

Sudjenje

Na srećan način završena „okupacija“ PS Čukarica PU Beograd mora biti opomena za sve službe bezbednosti u narednom periodu. Velika društvena kriza, stvara ogroman broj nevidljivih izvršioca krivičnih dela protiv života i tela. Psihološki ruinirane ličnosti, umorne od tranzicije, siromaštva, verbalnog i fizičkog nasilja koje veličaju mediji željni čitanosti ili gledanosti, potencijalne su ubice i izvršioci najsvirepijih krivičnih dela.

Zašto volim da radim sa decom?

Zato što je to jedan, krajnje neozbiljan posao, puno se smejem i ne moram da jedem plazmu - ne pušta me da odrastem.

U mojoj učionici postoje razna pravila. Dva, iz kategorije "nema..." su:

(1) ustajanja kad neko želi da mi se obrati, (2) uslovljavanja kroz nagradjivanje (manipulacija) i kažnjavanja

“Mislim da me je Bog obasuo beskrajnom milošću podarivši mi radost pisanja, ali me je istom merom kaznio možda baš zbog te radosti.”Milorad Pavić  

PREDEO SLIKAN ČAJEM (8/x)

Prosveta Beograd (1988)

Autor: Rodoljub Šabić

Izbori su.

Izbori su bili i pre bezmalo dve godine kad sam na ovom blogu napisao post “Zaboravnost bez granica”.

Nije izgledalo da će biti razloga i smisla da se taj post ponovi, ali.. evo kako je glasio:

“Izbori su. A „u postupku sprovođenja izbora opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja u toku izbornih aktivnosti sprovodi Nadzorni odbor.“ Tako piše u članu 99. Zakona o izboru narodnih poslanika.

I dalje, u čl. 100. precizira se šta sve Nadzorni odbor radi

Mnogo toga ima po čemu će se pamtiti ali meni najjači utisak ostavio jedan njegov davni intervju gde je za svoju najbolju osobinu naveo:

"Umem da odem".

Help me help you, kaže Jerry Mcguire. Show me the money, kažemo mi. Help me help you, kaže Jerry Mcguire. Za razliku od suseda, barem imamo toliko pameti da ne povećavamo PDV u vreme ozbiljne krize. Mi kažemo da bi se radije okrenuli smanjenju rashoda i reformama. Hvale vredno, samo što to guslamo već preko 60 godina u svim našim raznim reinkarnacijama. Zašto je sada drugačije? Zato što je kriza i što su svi u krizi.