Every sane society allows a certain number of people to deviate.

            Prvo sam prestao da odvozim auto na pranje. Redovi u auto-perionicama, ljudi koji čekaju da bi gubili vreme, žetoni, šmrkovi, vosak u koji su pčele uložile toliko truda, automatizovane četke, vlaga. Kakvo nepotrebno traćenje energije i resursa. To mora da prestane. Pranje automobila je neizmerno tužno.

 

Urađeno pre par minuta za FlyScreen

 

...biiip o poštenju, vojska o skraćenju, a ja o populizmu.

Populizmu našem nasušnom koji nas nigde ne vodi već stoji na putu naših koraka u budućnost.

Populizmu našem nasušnom koji (h)lebom (h)rani naše iluzije i podgreva naše zablude.

Populizmu našem nasušnom koji nas drži u ubeđenju da je biti bogat loše.

Populizmu našem nasušnom da je imati novaca zlo.

Populizmu našem nasušnom koji tako lako pljune a tako nikad ne ponudi alternativu.

Populizmu našem nasušnom koji podgreva očekivanja da neko nastavi da (h)rani razliku između onoga što stvorimo i onog što (po)trošimo.

Objavio sam i na www.borca.co.yu

Dokle više?

Svako ko je jutros (10.10.) krenuo na posao, školu, fakultet, kod doktora ili već.. imao je 2 opcije:

- da prepešači od Borče do te lokacije (stigne potpuno mokar, zbog kiše)
- da putuje 3 sata i onda pređe most…


Zašto? Zato što smo i dalje građani drugog reda, pa imamo samo jedan most na Dunavu.. Samo jedan pravac ka gradu za

 

Svako ko još uvek ima iluzije o izborima i političarima za koje glasa neka slobodno pogleda najnoviji film Džordža Klunija "Martovske ide". Napravljen prema pozorišnom komadu Boa Vilimona ovaj film demaskira suštinu moderne politike i nemoralnost političke nomenklature. Džordž Kluni kao reditelj, koscenarista i glumac o svom šestom autorskom ostvarenju kaže:

"Ako ovaj film na neki način odražava cinizam koji smo videli u poslednje vreme, to je verovatno dobro, nije loše podići ogledalo i videti neke stvari koje radimo. Nije loše videti kako biramo svoje zvaničnike."

Jedan dan na ortopediji

Autor: Igor Marković

Скакућем ти ја тако по болници у стилу растопада курса динар-евро, наравно, на једној нози, јер ми друга не функционише. Рекоше ми да се упутим прво тамо, па онамо, па онамте, па тамте. ,,Не, сине, ипак иди ти на ортопедију, тамо ћете боље средити''. Добро, ајмо онда тамо, јуначе. На ходочашћу до ортопедије се свакако сретне и понеки познаник, комшија, друг, но пријатељ никако.

Sinoc sam posle dugo vremena bila u operi. Drugarica iz Chikaga, koja obozava operu, je kod mene, pa je to bila lepa prilika da provedemo zensko vece.

Dok sam proveravala sta je na repertoaru, pogled mi je privuklo ime glavne muske uloge. Zeljko Lucic, rodjen u Zrenjaninu. Danas sam malo Guglovala (tekst1 , tekst2 , tekst3).

Rodjen

Devetog marta hiljadudevetstodevedesetprve sam prvi put osetio strah zivota u Beogradu. Sa svoje nepune dvadeset dve godine osetio sam da su se moji putevi i putevi mog grada i zemlje definitivno razdvojili. Iako nisam bas tog dana to svesno ili artikulisano shvatao, upravo je bilo tako. Slusao sam B92 i osecao veliki strah, ne toliko za konkretan licni opstanak, vec zato jer je bilo vise nego jasno i ocigledno da stvari vise nikad nece biti iste. Da ono u cemu smo uzivali, cemu smo se nadali za buducnost, kako smo zamisljali nase zivote i okruzenje, da se sve konacno i bespovratno srusilo u

Justros su se pojavile dve vesti koje su zanimljive za razmisljanje i na neki nacin povezane

 

1. Al Gore je dobio Nobelovu nagradu za Mir ...Da li ce se kandidovati? Ako se kandiduje da li ce pobediti? Ako pobedi da li ce to promeniti svet ili barem image Amerike ?

2. Formiran je Savet za brendiranje Srbije. Ciji je zadatak kazu" da popravi image Srbije".

Sta ce taj Savet da radi? Koga ce da savetuje? I o cemu? U Americi je postojala slicna komisija.Formirana od Busove Administracije...

Koja nije uradila nista..To jest, sluzila je za podsmeh i svetu

(треба умети и да се ништа не каже а да се из онога што се није рекло сазна оно што треба да се зна и што се неказивањем управо казало)

запажах како се, глагољив по природи ,у свакодневним комуникацијама са окружењем све чешће спотакнем у измицањем ми o теми поведеној адекватног вокабулара, тјст правих речи које у таквом часу треба изговорити,  па се потом самотеших да је то, обзиром на животне ми године, посве природно.

Nisam planirao da i drugi tekst za redom bude posvećen muzici ali, eto, tako ispade. Okolnosti su uticale da se nađem bespomoćan ispred ideje ovog teksta. Kakve okolnosti, pitate se? Pa, prvo i osnovno, jedan od meni omiljenih trenutno aktivnih bendova je izdao novi album kojim se drogiram već danima. Bespomoćan sam ispred naleta žarke želje da nešto tim povodom kažem i tako potencijalno rasteram mrak u životima ljudi koji se nisu susreli sa najboljom stvari još otkako je film Cry-Baby prestao da se daje u bioskopima. Razlog broj dva je više sebične prirode – situacija u zemlji je krajnje depresivna a bend o kojem ću pisati se nalazi na mojoj veoma kratkoj listi instant-happy muzike koja u ispod pola minuta uvek uspeva da mi popravi raspoloženje.

Bend o kojem je reč se zove HorrorPops a žanrovska odrednica je predmet brojnih sukoba, protesta i nasilja nad perjanim jastucima u mnogim domaćinstvima. Načelno, mogli bi da kažemo da je u pitanju Psychobilly, ali ću se prvo ograditi da to ne mislim zaista, pre nego što mi neki Psychobilly fan ne upadne u kuću i zadavi me gumenom kokoškom. Da bih bolje objasnio problem žanra ovog benda, zato što bih voleo da tekst nosi malo više smisla od glorifikacije samo jednog benda, a bogami i da bih izašao u susret čitaocima koji pojma nemaju šta je to dodjavola Psychobilly, napraviću jako kratku digresiju u prirodu ovog žanra. Ovaj put zaista jako kratku. Ozbiljno. Prestanite da se smejete.

.

We lose time when we sit and wait for the phone to ring. We lose time when watching the water boil for coffee and tea, looking for the keys, standing in queues. This blog will take me an hour to write - and where will that hour be tomorrow when I wake up and find that we have moved into summer time?

In the fall, when we gain an hour moving back into normal time, most of us use it to sleep. Either that, or we get up artificially early and say to ourselves that we have a much longer day in which to be Productive! But the change usually happens on Sunday so the extra hour is generally used in idleness...

prica o poreskoj reformi nekako promice. neophodna je jer nam je drzavni sistem na ivici kolabiranja. bitna je jer poreska politika jedne drzave vise definise to drustvo nego preambula ustava (vise nego i ustav sam kada nismo bas sigurni koliko je gospodja pravda stvarno slepa a koliko "progviruje" ka onima sa vezom). nezanimljiva je jer je netelevizicna.  povremeno se u medijima pojave nemuste prezentacije nekih predloga koji se vecim delom svode na parole bez brojeva. niti su predlozi odmakli dalje od inicijalne ideje (sto je u principu zauzimanje ideoloske pozicije) niti novinari prenose najpreciznije ono sto je izgovoreno (dugo se po naslovima vukao predlog da se "smanje porezi na doprinose"). sama prica o poreskom ustrojstvu jedne drzave je previse komplikovana da bih imao drskosti da kazem da imam resenje. suvise je velika da format bloga tesko moze da se nosi sa nekom sirom analizom ali ako se vec nalazimo u poziciji da povremeno zvizdimo i tapsemo onda bar da znamo cemu sve to. bar da zastanemo pre aplauza ako je nesto jednostavno protivno logici i "neuklopljivo" sa brojevima.

Sve što ste (možda) ikada hteli da znate o "SOCIALNOMICS" za početak je napisao nekad-bio-kuki