Piše: Rodoljub Šabić

Elektronska komunikacija građana sa organima vlasti biće jedna od tema javne rasprave koja se upravo vodi o Nacrtu zakona o opštem upravnom postupku (ZUP). To je svakako dobro, opravdano realnim kontekstom u kom živimo. Međutim, mnogo je manje dobro što će to po mnogo čemu sudeći biti prilika da po ko zna koji put ponovimo argumente koji su se i u prethodnim javnim raspravama čuli ali pokazali nedovoljno jakim "u sukobu" sa rigidnošću prema novim rešenjima i s nerazumevanjem pomenutog realnog konteksta.

Dakle, kako stvari u vezi sa elektronskom

Plitko su mi rupice. Tik ispod naslova. A imam i pertle. U boji. Da obeležimo kapije. I ne pobrkamo poglavlja.

 

Nemoj, kaže mi pametno, i dobronamerno, da stiskaš te reči i praviš od njih pesme koje se ne umeju čitati. Daj malo vazduha i više o: šta je i ko kako kome..... i zašto. I zašto!

Slucaj napada na sajt Pescanika, automobil Pescanika, telefonske pretnje upucene Cecama nije iznenadjenje. Hocu da kazem, nije za iznenadjenje. Vece iznenadjenje bi bilo recimo - predsednik Srbije pozvao Cece i zahvalio im se na deceniji promovisanja kulture kritickog misljenja.

Kazem nije iznenadjenje jer je takav splet dogadjaja postao normalan za Srbiju - jednostavno postali smo drustvo u kojem je Drugi dolazak izvesniji od pristanka na civilizovan i argumentovan dijalog bez pesnichenja i verbalnog silovanja sputanog neprijatelja neistinama i spinovima.

Slucaj napada na Pescanik zapravo je najvise spomenik sumi gradjanske nemoci na koju smo svedeni, jer koliko god blogova pisali, koliko god shaljfni teksta izbacili, svi mi koliko nas je, Cece ce i Pescanik, i dalje biti prepustene na milost i nemilost, kako koordinisanih, tako i ad hok siledzija, grubijana i kojekakve bagre koja misli da ima monopol nad definisanjem Ispravnog.

Pokazuje se jos jednom da nakon desetljeca otpora jednokrevetnoj diktaturi, drustvo u nas ostaje i dalje nesposobno da se institucionalno zastiti od samovolje mocnika - ekonomskih i/ili politickih.

Da se predstavim, ja sam osvedočeni FEST manijak. I to jedan od onih opasnih ludaka koji ne samo da svaki dan FESTa nađu izgovor za gledanje bar jedne projekcije nego još posle o tome moraju da pričaju. Šta ću, utisak o filmu mi nije potpun ako ne pokušam da eksternalizujem svoj doživljaj na neki način. Neću baš mnogo smarati sa novim postovima svaki dan, editovaću stare dokle god bude izgledalo da to ima smisla raditi. Ovo nikako ne bi trebalo smatrati nekakvim 'review-om' filma, u pitanju su samo moja razmišljanja podstaknuta filmom. Također, ja mislim da ništa posebno 'otkrivajuće' o radnji filma nisam ovde izložio. Štaviše, trudio sam se da tako bude. No ipak pričam o samom filmu, pa ako neko voli da gleda film bez ikakvih spoiler-a, možda ne bi bilo zgoreg da ne pročita ovaj tekst do kraja.

Autor: Rodoljub Šabić

Još krajem leta 2008. godine na adresu Ministarstva finansija, ali i drugih ministarstava i velikih budžetskih korisnika stigla je jedna zanimljiva inicijativa pod neobičnim imenom - „Linija 481". Inicijativu je potpisalo deset nevladinih organizacija iz devet gradova Srbije, a zasnivala na ozbiljnom analitičkom projektu Centra za razvoj neprofitnog sektora, Transparentosti Srbije i iz Instituta za održive zajednice realizovanom uz pomoć Fonda za otvoreno društvo.
Svoje pomalo neobično ime projekat duguje jednoj klasifikaciji u budžetu Republike

Petak - 9. dan

Bilo je verovatno neizbezno da posle razlicitih susreta sa pariskom kisom - pesnicka kisa, sarmantna kisa, kosmicki bljesak-prolazna kisa i sl. - stigne i ona prava. U petak ujutro je pogled u nebo pokazao invaziju oblaka koji drze do tradicije - padace kisa sve dok je njih na nebu, casna oblacna. Pocela je negde tokom noci, i trajace bar celog dana, nedelje, meseca... Sa kisom stojimo vrlo dobro,

          Ne podnosim ni prinčeve ni princeze, prčeve koji seksi osede dok na guzici sede, mlade babe i još mlađe dede, nikogoviće tipa lezi lebu da te jedem, kao ni one što samo i po ceo dan rade pa se posle čude što na pola mladosti ostare i što ih ne podnosim, osim ako stvarno ne vole svoj posao, što je malo verovatno

            Posebno ne podnosim verovatnoću naročito preko dana malo bolje je podnosim noću,  dok spavam, statistiku iz nepouzdanih izvora, istorijske izbore pre izbora, istoriju uopšte, perfekat, pluskvamperfekat i sva pripadajuća sranja, osim ako nisu intimna sećanja, na bilo kom nosaču memorije

U čemu se ogleda standard jedne nacije? Kako se  meri   društveno blagostanje jedne države ili sreća njenih gradjanki i gradjana? Po visini nacionalnog dohotka? Po broju televizora ili automobila? Po godišnjoj stopi inflacije ili količini bankarske uštedjevine?

Standard jedne nacije, društveno blagostanje ili sreća pojedinca zavise i od

@MioStojkovic

Posle kineskih i naučnici iz Francuske tvrde da lek protiv malarije (hydroxychloroquine) kod 70% pacijenata obolelih od COVID-19 dovodi do izlečenja - posle 6 dana terapije.

Kod pacijenata koji su dodatno tretirani antibiotikom (azithromycin) uspešnost je 100%.

Dvovnevna konferencija o izveštavanju prema ugovornim telima Ujedinjenih nacija završena je juče u Kovačici. Iza prilično nezanimljivog naziva, krije se veoma ozbiljan pokušaj da država konačno počne da izveštava o stanju ljudskih prava na adekvatan način. Srbija je u ovom trenutku potpisnica 6 od 9 najvažnijih konvencija UN koje se tiču ljudskih prava

Tužno je gledati one ljude koji stoje sa slikama svojih najmiliji nestalih u ludilu ratova tokom 90-ih godina. Tužno je i ružno kako se sve države regiona i međunarodni organi odnose prema tom problemu, a još tužnije što i se i dalje raspiruju strasti koristeći brojke tih nesrećnika.

 

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji još se traga za 14.790 nestalih  ljudi. Od tog broja u BiH se kao nestalo vodi 10.512 osoba, u Hrvatskoj 2.436 a na Kosovu 1.842 ljudi.

Prema podacima udruženja porodica nestalih, od ukupnog broja nestalih, nepoznata je sudbina još 4.418 Srba, od toga u BiH 1.756, Hrvatskoj 2.130 i na Kosovu i Metohiji 532.

Ova zemlja ne može da se uspravi i upristoji jer je u znaku - nadimaka! MIŠKO (Mišković), MIŠA (Milan Beko) i CANE (Subotić) samo su vrh ledenog brega, na koji se nasukala moderna Srbija.

Sada se javnost može sablažnjavati milionima i milionima evra, uz pomoć kojih ratni profiteri vrše medjusobna prebijanja, tj. obračune! Djavo je došao po svoje! Ono što je rodjeno u švercu, kriminalu i prevari mora ovako da se okonča! Porazom civilizovanosti, zdravog razuma i nade u prosperitetnu budućnost!

PROLEĆE JE,  A JA ŽIVIM U SRBIJI!

Autor: Rodoljub Šabić

Nikada niko u Srbiji nije kažnjen zbog nezakonite obrade tuđih podataka o ličnosti. Nije slučajno da je ovaj, u međunarodnim okvirima, raritetan podatak poslužio i kao povod za jednu akademsku šalu (prof. Vlada Vodinelić) - „kad je u pitanju zaštita podataka o ličnosti, „statistika" potvrđuje da Srbija, bez konkurencije, stoji najbolje. Jer da je bilo razloga, bar neko bi morao biti kažnjen."

Poslednji put kada sam bio u Leskovcu bila je zima 1954. godine. Tri leta ranije otac je, kao priznati industrijski inženjer, dobio premeštaj iz Niša a ja sam tek završio četvrti razred. Sećam se hotela, odmah preko mosta, kada se pređe Veternica, sa desne strane, siromašnijeg nego hotel Dubočica. Međutim majka je i sa time tada bila zadovoljna. Prvi put je imala na raspolaganju električni štednjak, sa dve ishabane ringle, većom i manjom. Živeli smo samo u jednoj sobi. Takav smeštaj se ispostavio kao privremeno rešenje. Nije potrajao jedno polugodište. Iako je otac redovno propuštao da se učlani u partiju bili smo nasilno useljeni u vilu vlasnika najveće tekstilne fabrike u Leskovcu. Njegovu manufakturu su britanski saveznici sravnili sa zemljom, da li zbog okupatora ili zato što se kvalitetom približio engleskim štofovima, nikada nije saznao. Kako je pisalo u rešenju koje je takođe nasilno uručeno njegovoj ženi, višak njihovog životnog prostora bio je dat na raspolaganje mojoj porodici na neodređeno vreme,  tako da smo se nastanili u prizemlju.

  

Pa dobro, ne baš pravu, nego ovu našu virtuelnu. Ima samo jedno pitanje

Hoće li pre čovek evolucijom steći imunitet na H1N1 ili će Vlada Republike Srbije, tj njeno nadležno ministastvo obezbediti dovoljno vakcina protiv ovog gripa.

Kako se kladimo? Pa ispod ovog uvodnog teksta otvaram dva komentara, jedan sa Evolucija, drugi sa Srbija. Preporuka na odgovarajući komentar je glas za opkladu. Nagrade? Za nagradu najboljem komentatoru se dogovaramo na pp, najbolji je onaj koji ima najviše preporuka. Cenim da će biti veselo druženje uz čuvenu, u određenim krugovima, `uroševu