Zivela jednom jedna devojka, koja je ceznula za ljubavlju. Njene drugarice su manje ili vise uglavnom bile u srecnim vezama, samo je ona nekako osecala da nikada nece naci onog pravog, a onih par momaka sa kojima se ozbiljnije ili manje ozbiljno zabavljala su u glavnom bili neuspeli pokusaji pronalaska sopstvene srece.Bila je prema svima nezna, puna razumevanja, rame za plakanje, i sve ono sto radi svaka zaljubljena devojka, pa cak i vise, ali joj nikada nije bilo uzvraceno.Dobijala je mrvicezadovojstva, po neku noc ili malo vise, a nekad i nista.

Odluci

Sad rizikujem da se shvati kako branim vlasnike Luke Beograd (ili raznorazne druge tajkune) iako je moj post o jednoj sasvim drugoj stvari. O čemu se radi. Danas je Skupština Grada usvojila izmene i dopune Generalnog ubranističkog plana kojim je, između ostalog, promenjena namena i zemljišta koje pripada Luci Beograd (ili gradu, videćemo šta kaže sud na tu temu). U vezi sa tim B92 ponavlja priču iz Insajdera o izmeštanju luke, kažu ovako:

"Do danas niko nema odgovor na pitanje , zašto predstavnici nadležnih institucija nisu prvo doneli odluku o izmeštanju luke pa onda hektare zemljišta dali na licitaciju čime bi mnogo više novca otišlo u budzet ." 

E sad, ovde je nebitna sama luka kao luka, ovo što hoću da kažem se može odnositi i na fabriku čarapa "Partizanku" (sada zgradu Oaza u samom centru grada) ili na bilo koje drugo preduzeće pominjano u Insajderu. Osnovna postavka Insajdera je da su se ta preduzeća izmestiti, a onda da se proda zemljište i tako zaradi mnogo više. Moj problem sa tom postavkom je što se nigde ne računaju troškovi izmeštanja. 

To su jutro dobro napredovali pošto su bez straha jahali ljudskim putevima. Oko podne zastadoše da predahnu pa odmah preduzeše stare mere opreza. Zašli su se jedno trista metara duboko u šumu, pronašavši oveći proplanak kako bi konji mogli da pasu, na kome su se smestili. Kada su sjahali, devojke primetiše da Kju deluje veoma umorno. Teško se kretao i bio je skoro posiveo u licu. One ga postaviše da legne i počeše da raspravljaju kako da mu pomognu. Posle nekoliko besmislenih predloga, koje su iznele na osnovu svog poznavanja tadašnje medicine, on se, s mukom, umeša u razgovor:

- Jahanje mi nikako nije prijalo s obzirom na ovu vrstu povrede. Celim putem sam se savladavao da ne urlam od bola. Ali, postoje granice i moje izdržljivosti. Na kraju je potiskivani bol provalio, i to me je gotovo oborilo. Inače povreda je ista kao juče i nije se mnogo pogoršala. Kada se dobro odmorim povratiću se. Za slomljena rebra ne može se gotovo ništa. -

- Zašto si jahao, kad ti to ne prija? - prosto zakuka Frija.

- Da se što pre uklonimo od zamka i mesta naseljenih ljudima. Dodatne nevolje mi, u ovom stanju, nikako nisu potrebne, - patetično izjavi vilenjak.

Toliko neprijatnih i odvratnih stvari se odigralo u onoj bivšoj i ovoj sadašnjoj zemlji, u martu mesecu.

Znak za uzbunu 14. marta 1972. godine stigao je sa Kosova.

Bio sam student III godine Akademije likovnih umetnosti. Tadašnja vlast je, uostalom kao i ova sadašnja, krila dok god je mogla i sprečavala medije da kažu pravu istinu o Varioli Veri! Ljudi su se slobodno ponašali, šetali, družili se, sve do trenutka dok broj umrlih više nije mogao da se sakrije pod tepih. Onda je počela vakcinacija.

No pre toga, posle završenog časa Anatomije u Rajićevoj,

.

Nemam nekih strogih zakletvi u životu ali istina je da više manje ne podnosim dve stvari: birokratiju i putovanja. Čudo kako život ume da ti se podsmehne pa ti skoro uvek dodeli da se baviš baš tim stvarima.

Što se putovanja tiče - istorija mojih putešestvija je duga- traje od kada sam rodjena. U osnovnoj školi, sticajem čudnih i srećnih okolnosti proputovala sam skoro sve zemlje u Evropi a prvi put - kad sam se valjda naljutila na ceo svet,oko 16-te, umesto na more ili do planine ja odem preko sedam gora i sedam mora u Holandiju, i tada sam prvi put bila u Minhenu ne znajući da ću za nekih 15 godina kasnije baš tu namestiti svoju kuću i svoju novu-stalnu adresu. Koferi, torbe, pakovanja, duple stvari na različitim adresama...moja stvarnost. Zbog toga je Beograd moja omiljena putna adresa. Druga ili prva kuća pa se i ne računa u putovanja.

Ipak-kada razmislim šta me je vuklo svim tim putovanjima van granica - vraćam se na samo jednu, ključnu stvar - ne postojanje toliko mučne i bolne rečenice - "ne može" koja je u Srbiji apsolut.

Najbolju definiciju toga našla sam baš juče: Marko Bijelić, autor Biznisbloga

"Ameri su idealni klijenti.

Skupstina Grada Novog Sada, citamo u vestima, dodelila je Efraimu Zurovu titulu pocasnog gradjanina. Dogadjaj sam po sebi potpuno ispravan, ali i dogadjaj koji stavljen u kontekst skorih desavanja u vojvodjanskoj prestonici otkriva svu moralnu travestiju u koju se nase drustvo potopilo.

Sa tom dodelom bi sve bilo u redu, da, avaj nema bronzanog prsta Jashe Tomica. U punoj erekciji, na sred grada. Mislim da uopste nisam cinican ako upitam - da li bi bilo dodele pocasnog gradjanstva e da nije prvo bilo spomenika Jashi Tomicu?

Комшије кажу да је наш крај некада био за пример. Марика-нени, кућепазитељка и једна од најстаријих станарки наше зграде, често са сетом у гласу говори о једном другачијем времену, без аутомобила, опушака и пластике. Када је љута, баци оштар поглед низ улицу и прекорно, више за себе, али ипак довољно гласно, каже како су нам,

Šido.

Kako biste opisali vaš život?

Sve u životu je jedan veliki oposum. Znak u horoskopu: opo-sumić. Znak u horor-skopu: zombić. Doktore, da li doktorke veruju u horoskop više nego u histologiju?

Ja nisam doktor, ja sam lekar specijalista, nemam doktorat.

састав на тему . . . наслецства

удоконости својој кад незнам штаћу сасобом базам валетом .посматрам мештане . извели их њиови кућни љубимци у шетњу те док  други уочивши познате разговарају они први, њуше ,те запишавају ћошкове, остављајући само њима  знани траг себе неком  четвороножном намернику. Неки опет са мобилним науху ,велим у себи, генерација навођених , гестикулирајући ко опичени , дијаложе се са тамо неким козна где .

живост општа . . .

Neko je odavno rekao da kako pseto može biti odano, to može retko koji čovek.

Sta bi jedan pas rekao svom vlasniku

Moj zivot traje 10-15 godina.Svaki rastanak od tebe za mene znaci patnju,razmisli o tome pre nego sto me uzmes.Voli me onakvog kakav jesam,jer si me ti birao.Ja nemam tu mogucnost da biram prijatelja i gospodara.Daj mi vremena da shvatim sta od mene trazis,imaj ljubavi za mene,ja od toga zivim.Ne ljuti se na mene i ne kaznjavaj me.Ti imas svoj posao,razonodu,prijatelje....a ja imam samo tebe.Pricaj sa mnom!Iako ti se cini da ne razumem ja ipak znam

Godine su prolazile menjajući boje Astara po ustaljenom redu, deca su rasla, a naše junakinje odavno su se osećale kao prave vile. Međutim, život u Mag-Melu bio je prilično jednoličan. To je donekle odgovaralo našim junakinjama koje su u prethodnom periodu doživele dovoljno uzbuđenja i za desetak ljudskih života. Vilinska šuma bila je mirno i sigurno mesto. Napovilnim ženama činilo se da se nalaze u nekakvoj začaranoj čauri koja ih deli od ostalog sveta rastrzanog ratovima i drugim nedaćama.

Manipulacija, prevare, podmetanje... Jeste. Pricam o nasem svakodnevnom zivotu. Po nekad mi se cini da je biti inteligentan u nasem drustvu u stvari otezavajuca okolnost u kome elita zivi od nedostatka dokaza a stalima se serviraju mrvice i bombasticne price. Ne mogu da se setim zasto ni je bas obogaceni hleb pao na pamet ali puno toga nam je servirano kao lepo i dobro sto u sustini nije bilo istinito. Sa kakvom namerom - nikad nije bilo jasnije. Hleba i igara je samo demonstracija sile.

OB - obogaceni hleb. U to neko vreme kada se nije ni nagovestavao prelazak na trzisnu

Онима који разумеју игру

Штета. Нисмо имали среће. Против Немаца јесмо. И то много. Добили смо победу коју не памтимо (бар ми који живимо без катетера). За пораз против Гане крст је наш. Да је тако било и синоћ не би било ове туге у мени. Само беса. А ово против Аустралије... Прво полувреме је нешто најлепше што сам видео од репрезентације годинама, вековима, еонима... Мени доста.

Autor: Rodoljub Šabić

Juče me je Ombudsman, ili kako se to zvanično kaže Zaštitnik građana, Saša Janković obavestio da je prihvatio moju inicijativu da na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama podnese amandman koji će biti u funkciji zaštite insajdera.

Inicijativu sam podneo nezadovoljan tim što pomenuti Vladin Predlog zakona, za razliku od sličnog ali boljeg Predloga koji je podnet kao inicijativa građana, ne sadrži baš nikakve odredbe s tim u vezi. Nisam naravno, ni malo iznenađen što