VOZOVI PROLAZE, A I KARAVANI PROLAZE, PSI LAJU NA KARAVANE A LJUDI UJEDAJU VOZOVE, I ŠTA SE TU JOŠ DEŠAVA OSIM ŠTO JE I LETO STIGLO U NAŠE MALO BEOGRADSKO IGLO!

MA UDARILA NEKA VRUĆINA U GLAVE, UPALIO SE ASFALT, PA SEMAFORI GORE U TRI BOJE PLAVE, TOPI SE RUDA IZ VISOKIH PEĆI NOVOBEOGRADSKIH SOLITERA, PO KOJIMA GLOMAZNE

Nemam nameru da zvučim veštičavo i čangrizavo, kad kažem da su neka deca danas isuviše razmažena. Vaspitanje se umnogome promenilo, u odnosu na ono kako sam ja odrastala 60-tih prošlog veka. Ono je jedan od najtežih zadataka roditelja, bilo kad, i bilo gde. Kad se setim moje generacije u tim godinama...Hmmmm...Life can be a bitch!

U mojoj porodici živelo se po pravilima mojih roditelja.

Umre čoveku žena na porođaju i on ostane sam da podiže troje maloletne dece: jedno za nju, jedno za sebe i jedno za državu. Sumnjajući da mu je žena stradala od lekarske greške, krene da isteruje pravdu. Legalno, kroz institucije sistema, poštujući proceduru.

***

Poligraf, 24.02.2009.
Gost emisije: Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja

Jugoslav

U svakodnevnoj  žurbi i obavljanju dnevnih domaćih zadataka, Beograđani  ne primećuju da su građani istovremeno dva grada. Jednog Beograda u kome su, kojim koračaju, gledaju ga, dodiruju i troše u njemu dodeljeno im vreme, i drugog, Beograda iz njihovih snova, nedohvaćene čežnje i omanute želje, u svakom slučaju potreba čije im zadovoljenje izmiče. Taj drugi, virtuelni Beograd je izgrađen u njihovom intimnom prostoru u koji samo oni imaju pristup, tu nose sliku svog Beograda koji su sami izgradili i ona je savim različita od izmaštanih  gradskih slika koje isto tako imaju svi drugi Beograđani. Zapravo, svaki od dva miliona u gradu nastanjenih, bez obzira na uzrast, veru, pismenost ili opredeljenje ma kakvo, ima svoju sopstvenu i unikatnu sliku i doživljaj grada, i viziju naravno, bezbrojne slike grada Beograđana lebde i sreću se neprekidno u virtuelnom gradskom prostoru.

Alo ... PPV, nemoj da si takav ... zar ti nisu dovoljni ti tamo dole ... šta ću ja posle, ne umem ništa drugo da radim ... a uostalom, da ti ja kažem ... kraj sveta je blizu,  u to se bar razumem i nema smisla sada menjati ... kasno je za promene ...

 

 

 

Pre neki dan dobijem na fejsbuku poziv da se uključim u grupu "Dobre stare devedesete" ili tako nekako. Akcenat grupe je na dobroj neponovljivoj muzici iz tog perioda. Odem da vidim grupu, pomislih verovatno je pisano sa cinizmom. Kad malo morgen, što bi rekao najvažniji režiser 90ih godina prošlog veka. Ljudi se stvarno sa setom sećaju "velikih hitova" iz tog perioda.

Za mene su devedesete sinonim ukradenih godina, najlepših godina, koje su nam ukrali razni džukci i kvazi patriote. Ratovi, sankcije, porazi, piramidalne banke, pljačke, bombardovanje, zatvorena zemlja, Ivan Gavrilović

Svratim ti ja sa prijateljicom u neku poslastičarnicu - kafić na piće i pade mi pogled na kolače. Onako malo gladnjikava naručim jedan sa šlagom. Posle drugog zalogaja mi došlo da odustanem, ali ne!!! Sve sam pojela, prokletinja alava. I one tri kugle šlaga! Ona žena fina, malo licnula i ostavila. Kaže, ne može, baš je jela pre nego što je izašla iz kuće. Uffff, meni tu bi nešto neprijatno, kao da čujem mamu pre tri’es i kusur godina.

Spremimo se mi, tako,  da krenemo kod nekog u goste, ma nećemo da noćimo, samo malo da posedimo, a ona nas pita jesmo li gladni.

 Dobro, i Mišković je, konačno, razbio jedan monopl u Srbiji! Sad i on, ko jedan od njegovih arhineprijatelja/neostvarenih  poslovnih partnera savija tabak vs svakog ko drukčije kaže, kleveće i laže…Napredak. 

 

Gledam sinoć onog Filipovića. Te Srbija je 30 i neka na ranglistama zemalja za investiticje, te ne valja ono, te ne valja ovo u Srbiji. A da nije problem i to što potencijalni investitori vide kooooliiikiii monopol ima Delta, pa čekaju da se to reši pre nego se odluče da dodju!? Pitam samo.  Mada, onaj argument, mi smo se ovajdili

-најволијем сетити се нечега што је било прије 50 и више година па онда то прибележити нека нетко некада чита ( г.Б.Ћосић)

зависник сам фото записа а навуко ме наст. физике Башић у основној шк 1957 г . прегршт сам их сам шкљоцнуо- те правио (црно -беле) у шк.фото лабу ,биле су излагане на паноима у ходницима школе ,скупљао их у кутије од ципела и онда.... временом...завршавале су на тавану куће нам у сандуку са јасно обележеним подацима о садржају истих. но разлог овој причици је једна фотка али не из мог времена него генерације ми испред, садржај је то другачије сандучине, али урамљених породичних фотки ( пренета код нас у кућу кад се тамо крајем осме деценије века прошлог рушила дедина кућа са књиговезницом а никог од наследника их нису занимале ,па ја покупих и уз постојеће сандуке на тавану нам прикључих) обзиром да су ми преци (рођењем н-сађани),  припадајући грађанском сталежу, придавали пажњу тој (тада) новини обележавања трајања и кад их не буде више, те тако скоро,

     Nikad ranije nije bio u selu. Izdanak nekoliko generacija Beogradjana nije cak ni poznavao bilo kog seljaka - povrsna poznanstva sklopljena preko tezge na Zelenom Vencu se ne racunaju - a sad je, odjednom, bucnuo u nepoznato. Bandzi je onda (sredinom sedamdesetih) bio potpuno nepoznat ali je ovo bilo najblize poredjenje - samo sto ovde nije bilo konopca. Prvu nelagodnost osetio je tri dana ranije, u kancelariji Direktora, koji je uctivo - tada se jos drzalo do forme - upitao pet  novozaposlenih da li imaju neke zelje u pogledu rasporeda radnih mesta. Cetvoro lokalnih znalaca situacije

Predsednik Tadić je ,nakon niza godina stidljivog odnosa Srbije prema svojoj antifašističkoj borbi, 20. oktobra u Beogradu i 21. oktobra u Kragujevcu odao i dužno priznanje svim onima koji su se borili protiv fašizma. Na taj način Srbija se ponovo vratila u društo velike antihitlerovske koalicije, odakle se pomalo sama bila isključila.Time je pokazala i da vrednosno pripada savremenoj Evropi i da je tokom 2.svetskog rata sebe ugradila u njene temlje.

Odajući poštu žrtvama fašizma, ali i svim žrtvama i žrtvama svih naroda  na ovim prostorima Predsednik Tadić

Idem sad u Dablin. Na koncert. Okkervil River, pisao sam jednom o njima

http://blog.b92.net/text/1931/You%20Can%27t%20Hold%20The%20Hand%20of%20a%20Rock%20and%20Roll%20Man/

Dakle, da se odmorim malo od svadja i prepucavanja na blogu, od Obame i Euleksa, crnaca i belaca, cigana i grobara, ksenofoba i homofoba.  Bre, glava pocela da boli od toliko svakakvih rasprava. Mislim se, ajd' sto me boli kada se svadjm sa nekim do koga mi stalo, al' sto bre da se kidam zbog

 

Bermuda Highway

Sometimes I walk around town looking at faces, wonderin why their bodies go to silly places.
Walkin past the carpet mills looking in and takin stills, your ass it draws me in like a Bermuda highway.
Oh, don't carve me out! Don't let your silly dreams, fall in between the crack of the bed and the wall.
Two times I fell asleep in a dirty basement snoozing in cobwebs and the cement.
Sometimes I wonder why that meek guy got all the fame, maybe I'm to blame for his short bitter fucked up life

Prelević: Vojnike ubila treća osoba

10. novembar 2008. | 15:27 -> 15:36 | Izvor: B92, Beta

Beograd -- Advokat Boža Prelević kaže da je veštačenje američkog eksperta u slučaju pogibije vojnika u kasarni Topčider pokazalo da je vojnike ubila treća osoba.