Beograd je kao otvorena knjiga iz koje se mogu pročitati gradske priče još od nekada, ali se može proniknuti i u ono što sledi. Svaka ulica, zgrada ili neki kvart su poglavlja ili pasusi te knjige gde je zapisano šta tu jeste ili šta je nekad bilo, pa pažljivi čitač, ljubitelj gradske literature, ima priliku da sriče o događajima i promenama koje su mnogi pisci knjige odvajkada zapisivali. A posebno su na ceni oni koji su se trudili da pišu o arhitekturi, jer su arte facti iz te sfere uočljivi, nezaobilazni i dugo traju u gradu. Arhitektonika grada sadrži i emituje informacije o stvaranju gradske matrice i gradskog lika kroz sebe samu u vremenu od kada je grad nastao sve do ovog stanja u sadašnjici.

Krenem jutros na posao, kad na vratima stana - blokada. Porodica iz potkrovlja blokirala mi izlaz iz stana zato što sam odbio da potpišem papir za adaptaciju potkrovlja. Šta ću, gde ću, žurim na posao, pa im stavih potpis na taj papir, samo da ih skinem s vrata, i naravno, ulaznih vrata. Krenem hitro do lifta, kad mi komšinica saopšti da je lift blokiran. Kako blokiran, zašto blokiran, upitah sav unezveren. Komšinica mi reče da su lift blokirali stanari, koji protestuju što njihove komšije voze u liftu svoje kućne ljubimce, kada ih izvode u šetnju zbog velike i male nužde, pa

Ljudi u mojoj zgradi su nacija
humanista, egoista, gubitnika, fasista, altruista,
ljubitelja zivotinja i jadnika

 

HISTERIJA NEZAVISNOSTI

Svi smo opsednuti time. Tvrdimo da je najgore što može da nam se desi da budemo zavisni. Zato izbegavamo bilo kakva obećanja, pogodbe i poštovanje najjednostavnijih obaveza. Dva dana unapred ne možemo da obećamo da ćemo nešto uraditi, s ponosom tvrdimo da unapred ne znamo šta ćemo prekosutra raditi.

 

Кад год листам српску дневну штампу, поглед ми се заустави на страници Хроника. То вам је, сигурно и сами знате, галерија врло занимљивих ликова, које је генерација моје баке називала хохштаплерима,

Sutra, danas, na sam dan Kulture Jevreja Evrope idem da pogledam izložbu Boltanskog. Uzbuđenje. Gledao sam i ranije njegova dela i jedno od najupečatljivijih je ovo na slici dole. Nalayi se u Berlinu na zidu pored zgrade u kojoj su stanovali Jevreji. Stanare su deportovali. Titanski zadatak da prenese Shoah kroz instalaciju uspeo je Boltanskom. Slike stanara su u visini

 

 "Dva koraka desno, korak nazad". Ponavljao sam ovu rečenicu poluglasno prateći njene korake dok je sa kasetofona u ćosku sobe neumorno pjevao Willy Nelson.

"Dali, pa ne moraš glasno da ponavljaš korake, slušaj muziku i prati me", govorila bi Ina ne skidajući osmijeh s lica.

"Pa znam da ne moram da govorim, ali ako prestanem zbunit ću se... baš kao i sad..."

E kud ne odoh na folklor ko klinac, mada ne znam koliko bi me znanje naših narodnih kola izvadilo u učenju ovog kaubojskog plesa.

Stajao sam pred ogledalom u svojoj

Ne vredi ovih dana razmišljati o posledicama po ekonomiju jer čak i prodavačica u trafici shvata da „ovo neće na dobro da izađe“. Ljudska prava već doživljavaju sličnu sudbinu, a ono što spada u korpus vladavine prava, bolje i da ne pominjemo. U svakom slučaju, ne vredi komentarisati tzv. „najnoviju

UKINITE POREZ OD 6%!
1. aprila na Svetski dan šale(jer je ova Vlada šala!) , u 17h, ostavili bi u parku prekoputa Vlade, na žardinjerama, betonskim kantama za đubre i na kontejnerima pakete humanitarne pomoći za članove Vlade. Zašto tu? Jer nas i teraju da preturamo po kontejnerima sa ovim porezima. Natpisi tipa: Hvala vam 100% za 6% su poželjni. Svako bi ispisao ime favorita, tj. člana Vlade i ostavio ga tu. Nije poenta da te pakete vide političari nego građani kao što nije poenta da nas policajci kao neprijavljeni skup teraju od Vlade nego je poenta da počnemo od nečega.

Stojim ja tako na autobuskoj stanici pre nekih 11 godina i čekam famoznu 26-cu kod Kalenića. Dok čekam, kao i svi ostali, razgledam unaokolo ko će ga znati za čim. Ubijam vreme brojeći kocke na trotoaru od mene do ivičnjaka pri tome pokušavajući da pogodim da li će ih biti paran ili neparan broj. Okrećem se i učinilo mi se da mi je taj lik poznat odnekud... 

Sa druge strane stoji lice koje isto tako gleda u mene. Hmmmm, razmišljamo se obojica, znamo se odnekud. Sigurno. Tri sekunde previše i famozno dizanje obrve. Ni danas se niko ne seća ko je prvi progovorio.

 

 

Deo moje drame '' Tesla se vraća u Ameriku ''

                                                                                  

( Radnja – takmičenje u laganju )

 

Kića:Poštovane dame i gospodo, seljaci i seljanke, a i vi ostali dokoni svete. Ono što ću vam sada ispričati potpuno je neverovatno, ali je živa istina. Zovem se Mića Marinković zvani Kića. Bio sam najbolji prijatelj pokojnog pevača Jabučila,

"Pored odgovora koji je sam po sebi očigledan - da je to svakako interes nacionalnih i međunarodnih političkih i ekonomskih kasti - dodajmo da nepodnošljiva bliskost Miloševićevog političkog projekta izgradnje suverene države Srbije i Đinđićevog ranog filozofskog projekta suverenosti pravne države, upućuje samo na to da su sve ostalo nijanse. Nijanse koje danas nalazimo između Tadića i Nikolića bile su nekada nijanse između Miloševića i Draškovića, nešto kasnije između Đinđića i Koštunice ili, u nekim "drugim kontekstima", nijanse između Gerharda Schrödera i Angele Merkel, ili između Georgea Busha (I ili II) i Billa Clintona. Sve te nijanse pronalazićemo i u budućnosti, sve dok ultimativni okvir politike bude okvir suverene liberalno-demokratske države. Jer, sve te nijanse i figure razlike (dva), uvek u poslednjoj instanci završavaju u (jednom) dominantne državne ideologije."

Neko je rekao: 

''Kazu da skoro 90% onoga sto covek u svom zivotnom veku gradi i deluje radi iz potrebe da to drugi vide.Samo ako se ima potvrda ucinjenog smatra se da je misija uspela.U suprotnom ostaje pitanje.Zato sve stvari koje i radim radim namerno,bez zadrske i pomisli da cu biti surovo kaznjen pred svedocima.Pa sta?Moze kazna da bude ma kolika,mogu da me osude koliko god zele-jedno ne mogu.Ne mogu da uzmu dusu.I zelim jasno i glasno da kazem sta imam,pa nek ima odjek ravan zemljotresu,jer nikad nikog nisam niti cu voleti kao tebe.Mogu doduse da

 Povodom najnovijih dešavanja u Sandžaku, vezanih za Islamsku zajednicu, nevladine organizacije iz Tutina: Impuls, Ruka, Fotos, Alternativni kulturni centar, MAG i Gest izražavaju duboku zabrinutost i najoštrije osuđuju sve one strukture koje su dovele do ovakvog razvoja događaja, pri tom pozivajući na odgovornost kako lokalne vlasti i Islamsku zajednicu tako i Vladu republike Srbije, službe državne bezbednosti i režimske medije.  Jasno je da se radi o montiranom političkom sukobu, sa ciljem da se ostvari kontrola institucija i celokupnog života građana/ki Sandžaka.  

Mi

Vesti kojima jucerasnje dogadjaje sa ulica Beograda prati takozvani Javni servis, pardon, lazni Javni servis obiluju predivnim eufemizmima (za koje se nadam da ih neko zapisuje, jer steta da propadnu tako doplerovski brilijantni obljesci novinarskih umova u slavu relativizacije huliganizma).

Medjutim, ima u vestima laznog Javnog servisa jedna recenica koja mi je posebno smesna - a to je da se u jucerasnjem osvrtu na dogadjaje u Beogradu u programu CNN (znate vec - Sotonin Javni servis na zemlji) cula "... i misljenja koja odstupaju od zvanicnog stava americke administracije"!

Ova