DA NE ZABORAVIMO GENOCID U SREBRENICI!

11. jul 1995 .- 11. jul 2007.

Saopštenje za javnost

Obeležavajući 12. godišnjicu najvećeg masovnog zločina u Evropi nakon Drugog svetskog rata, kao i u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije 90-ih godina, genocida u Srebrenici, želimo da istaknemo:

1. Odgovornost vlasti Republike Srbije za nesprečavanje genocida i za nekažnjavanje počinilaca, kao i Republike Srpske za pomenuti

Jednog subotnjeg jutra 2001.g.  mojih novih kola nije bilo na parkingu. Posle prvog šoka obavestio sam policiju. Tražili su da dođem u stanicu i podnesem prijavu. Podneo sam. Isto je bilo i drugi put.

Pretpostavljam da ste svi videli snimke i čuli za izveštaj Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju. Ne bih ovom prilikom da tvrdim da je ovako ili onako jer ne znam pouzdano.

Ono što znam je da je reakcija ljudi iz vlasti, hmmm, diskutabilna:

Osnovano pocinjem da sumnjam da se majansko predskazanje smaka sveta za 2012. godinu zapravo ima i obistiniti. Znakovi su, mada vrane jos uvek ne lete unazad, tu.

Najpre, sama cinjenica da je Milosavljevic, prof. dr Tomica dao ostavku na funkciju bi na skali cudesnih dogadjaja trebala da vredi makar koliko troglavo tele koje govori latinski ili celo jato vrana koje leti unazad.

Zeljka Mitrovica truju, Porodica Djokovic nije izabrana za predsednika Teniskog saveza Srbije... Hocu da kazem, kuva se, znakovi su jasni... ko ima oci da gleda, videce ... 

Medjutim, apsolutni

Well behaved women do not make history

Različiti su putevi Gospodnji po kojima hodaju veliki umetnici. Pritom, neki od njih, u nastojanju da ne budu kao drugi, stalno traže i iznalaze nove načine izražavanja. Ta težnja ka novom i drukčijem u umetnosti vodi ka - izuzetnosti. S tim u vezi, danas govorim o jednoj izuzetnoj multimedijalnoj umetnici  -  Marini Abramović.

Marina je postigla najzapaženije svetske rezultate u umetnosti performansa. U njoj je priznata kao pionir i nesumnjivo

Opet ono moje „3Z”. Zgrožen, zgranut, zgađen. Da li moji sunarodnici stvarno mrze Rome ili je to stanje opšteg raspada moralnih vrednosti u Srbiji. To što se bijemo sa policajcima, pa ili oni nas izlemaju ili mi njih, smatram folkloritom našeg naroda. Ali kad se sa policijom bijemo zbog toga što ne volimo neku etničku grupu, onda je to već problem i to ozbiljan. Pregledao sam dostupne snimke sa intervencije u Resniku i zanemeo. Iz građana koji sam video na snimku izbija mržnja. Neartikulisana mržnja koja predstavlja nagoveštaj mogućeg haosa.

Ja više ne znam, ako sam ikada i znao.

Da ne znam, samo me je uverio Lajčakov hitri poziv Nikoliću da poseti Brisel.

O čemu se radi? O kulturnom, civilizovanom potezu? O pokušaju blagovremene amortizacije predsednika Nikolića? O stavljanju do znanja da prošlost nije (više) bitna?

Ovo poslednje mi se posebno ne dopada, makar bilo samo implicitno. Neka je i implicitno, sluti na suštinu. A suština je - možeš da budeš bilo kakav, ako si naš, ako se ponašaš kao naš.

 Partije žele da uklone upozorenje sa cigareta

Ono što bi trebalo biti zastrašujuće upozorenje na paklicama cigareta, izgleda da ima suprotan efekat. Nekoliko partija želi da ih se otarasi.

Upozorenja na paklicama cigareta, kao što su "Pušenje može da ubije" ili "Pušenje je vrlo štetno za vas i vaše okruženje", trebalo je da ljude navedu da prestanu da puše. Međutim, shodno novom marketinškom

- Je l' imamo net u apartmanu?
- Aha. S kajmakom:)

Naš život je jedna neprekidna linija obaveza koje izvršavamo disciplinovano kao vojnici. Uveče brifing ko, gde i kada ide, vozi, vraća, kuva, nabavlja, uči...odlazak na posao i u školu se ni ne računa. Društveno-politički rad (ko se zaljubio, ko razbio glavu, koga muči kriza srednjih godina, koga treba voditi kod lekara, kome nabaviti lekove, kad se vraća Šešelj), pa povečerje. Ujutro gimnastika (kad bi se zezali:), umivanje, zubići, oblačenje, pakovanje užine i onda marš dok ne podobijamo žuljeve. Kulturni rad spadne na film s torenta i odlazak na dečji rođendan ili slavu. Dobro je kad su gubici minimalni, vojska malo rasturena, ali na broju.

Ipak, ponekad dobijemo odsustvo i odemo u prirodu.

Jedna od velikih dilema savremene nastave iz oblasti računarske bezbezdnosti jeste da li studente računarske tehnike, koji slušaju ovaj kurs, treba obrazovati na temu pisanja računarskih virusa i zlonamernog koda uopšte. Na prvi pogled dilema deluje jednostavno. Jedni će reći: „Ne nikako! Zašto da ih učimo nečemu lošem!", drugi će reći „Obavezno, inače kako će znati da naprave i primene sisteme odbrane od virusa". Kada se zagrebe malo dublje ispod površine i detaljnije razmisli, vidi se da odluka nije ni izbliza jednostavna, kao što na prvi pogled može izgledati. Kada sam ovu temu diskutovao sa studentima, većina njih nije uopšte bila ravnodušna - čak naprotiv, a ponekad je „letelo perje" od argumenata za i protiv. Često se povlači paralela sa nastavom iz oblasti medicine i farmacije gde se, navodno, na nekim univerzitetima i u određenim strogo kontrolisanim uslovima, gaje i izučavaju biološki virusi.

Mislio sam zato, da pitam Vas čitaoce bloga, šta mislite o ovoj dilemi? Znam da među čitaocima bloga ima stručnjaka svih profila, pa bi različita mišljenja pomogla. Tekst ispod analizira različite aspekte dileme.

U tekstu je korišten je i materijal iz diplomskog rada studenta Nenada Stojkova (Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija), tako da kolegu Stojkova potpisujem kao koautora ovog bloga.

Igor Grubic je danas po pozivu kustosa Vladimira Tupanjca u okviru programa Centra za kulturnu dekontaminaciju "+ - 40 godina" izveo u Beogradu  umetnicku akciju "Mala lekcija citata". Ovih dana se mnoge kulturne institucije bave interpretacijom studentskih protesta '68, ali je ovo je zaista bio  uzbudljiv, ziv doprinos i dokaz da je i u nase vreme moguc dogadjaj.  

Tokom Grubiceve akcije, intervencije na spomenicima u Karadjordjevom,

Mesecima u medijima traje igrokaz zvani "Rekonstrukcija". No je muka velika - kako zameniti so stručnih a neporočnih?

Kombinacije, permutacije ili - rotacije?

Kajgana je našla svoje mesto u kuhinjama mnogih naroda. Oni koji vole da se igraju jajima izmislili su varijante tipa hemendegs i hemendsvaštanešto, ali bez jaja koje domaćica razmuti ritmičnim pokretima nema pravog zadovoljstva.

Stajao sam na uglu Dobračine i Cara Dušana, veče je bilo umereno sveže i suvo, tramvaj broj 2 klatio se ka Zoološkom vrtu, svetla u Prvoj beogradskoj bila su delimično pogašena, jedan pas je stajao kod semafora i gledao u mene, a ja sam stajao i gledao u psa.

Danas sam sa drugarima razgovarao o tome koliko je potrebno love mesecno da bi covek omogucio sebi luksuzan zivot ali bez nekih dodatnih perverzija (Pikasove slike i sl.)