Вечерас сам чуо део говора народне посланице Демократске странке на ванредном заседању (распуштене) Народне скупштине, која је с приметним афектом рекла (две тачке у реду за ову прилику означавају кратке драмске паузе, којима претходе наглашавања речи): „Како је било могуће .. да народни посланик Драган Томић .. буде .. у притвору.. и..један .. минут? Како је било могуће да неко боље од председника Народне скупштине, од Административног одбора и од Народне скупштине у целини зна .. шта се сме, а шта се не сме са народним послаником?"

Gost autor: St.Jepan

Vidim, i ovde će morati ONAJ početak.
To jest, ovaj početak:

Jednom davno, toliko davno da više nije pristojno toga se sećati, sedeo sam povazdan tamo „U Tomaša", i sedeo tamo „U Černeho Vola", pijuckao naizmence tamno i svetlo, čituckao naizmence Nerudu i Hrabala, i crtkao, žvrljuckao, šrafirao, najčešće crnom hemijskom, po kartonskim podmetačima za pivo.

Poklanjao sam te svoje praške tlapnje neznankama i neznancima koji su naše slučajno sedenje želeli da imaju za uvek. Rado sam poklanjao, znao sam da će tako i delić mene biti negde za uvek.

Stizale su krigle, stizale kobasice i pivni sir, govorili se jezici koje sam znao i jezici koje sam, gle, odjednom odnekud znao...

Politika, ponedeljak, 30. avgust 2010.

Srbija razgovara: Postoji li poverenje između pacijenata i lekara  

Milica Nikolić-Urošević: Umesto "Prava pacijenata" - "Tucite lekara".
Branka Stamenković: Kao službena lica lekari su za mene policajci

Sukob između ujaka dvogodišnje devojčice i lekarke u Urgentnom centru ponovo je otvorio pitanja koliko su poljuljani odnosi između pacijenata i zdravstvenih radnika i da li se izgubljeno poverenje može vratiti. Na ovo pitanje odgovor su pokušale da daju Branka Stamenković, pisac bloga, korisnik zdravstvenih usluga, poznata kao inicijator građanske inicijative "Majka hrabrost", i dr Milica Nikolić-Urošević, specijalista opšte medicine u beogradskom Domu zdravlja "Vračar" i potpredsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

 Nema stajanja, ni poslije kajanja ... rješenja slati na PP.

Seoski fudbalski klub je upao u finansijsku krizu, te više nije mogao da plaća ni osnovno održavanje stadiona. Kako je teren zarastao u travu i postao gotovo neuslovan za igru i treninge, jedan od igrača je predložio treneru da njegov otac dovede svoje ovce da pobrste travu.

-          Ha, dobra ideja! – reče trener – Ajd’ nek dovede jednu ovcu da vidimo kako će to ići.

-          Ali nek dođe u subotu od 9-12h ujutro - dodao je -  tad niko ne trenira, pa je teren prazan. U nedelju neće biti nikoga da mu otvori kapiju.

 Gost autor: st.jepan 

„Ne, Ilija, luda adžamijo, tebe hoće Arap prevariti!“

Mislim da ovaj potresni stih iz "Bolanog Dojčina" sjajno paše uz potresnu priču o Beogradu na vodi. 

 Proshle godine su me ovde pozvali, da uchestvujem u nekom vladinom projektu promena i dopuna u raznim sferama potreba stanovnishtva, kao visoko obrazovanog naseljenika, jer je to struktura, koja je ovde targetirana kao potrebni uzorak.

  To ne znachi da nemaju slichne projekte za razne druge strukture stanovnishtva- na protiv, veoma se vodi rachuna da svi imaju svoj prostor realizacije onoga shto ih se kao specifichne grupe tiche.

 Svesni da su se okolnosti promenile i da su potrebe sasvim drugachije od pre 20-30 godina, drzavna uprava zeli da promeni sve ono shto bi doprinelo

“Oh, Ana, it took away even my childhood pains!”, rekla mi je koleginica kad sam joj protiv bolova zbog polomljene butne kosti dala tramadol.  

Koliko znate baka, deka i onih koji to nisu na tramadolu, kodeinu, nurofen plus-u, antihistaminicima (lekovima protiv alergije), lekovima protiv kaslja, bromazepamu, valijumu, ksanaksu, prozaku, efeksoru, cimbalti sl? Sta je zajednicko njima, Robi Vilijamsu, Ejmi Vajnhaus, Merlin Monro, Hit Ledzeru, Elizabet Tejor…? Mnogo vise nego sto na prvi pogled deluje. 

U Srbiji super-popularni benzodiazepini, u koje spadaju bromazepam,

Film „Arizona dream“ je snimljen 1992. godine. Reditelj, Emir Kusturica okupio je prestižnu grupu glumaca: Johnny Depp, Faye Dunaway, Jerry Lewis. Radnju nisam znala da prepričam ni kada sam izašla iz bioskopa. Za razliku od mene, kritičari su ukapirali. Film je osvojio Srebrnog medveda i u principu, kritika ga je bolje primila od publike.

– Kakvo je bilo to vaše američko iskustvo, pitala sam Kusturicu nakon trodnevnog Vivaldi foruma Mokrogorske škole menadžmenta u njegovom Drvengradu.

– Bilo je zanimljivo u tehničkom smislu, puno sam naučio, radio sa sjajnim,

Ovde ne mislim na odnos prema bližnjima - partnerima (kako se to danas pravilno kaže), deci, članovima porodice - nego svima sa kojima komuniciraju.

Ono što me uvijek privlačilo su bili primjeri pojedinaca i grupa koji se opiru mainstreamu, predrasudama, mehanizmima potčinjavanja. Primjeri onih koji ozbiljno dovode u pitanje koncepte i slike koje nosimo u svojim glavama. Otuda i ovaj post koji govori o jednom, ali ne i jedinom, primjeru pro-akcije, odbijanja preuzimanja gotovo predodređene uloge žrtve i „donjega".

Učenici jedne osnovne škole iz zemunskog naselja Altina već treći dan ne dolaze u školu jer su njihovi roditelji zabrinuti za bezbednost svoje dece, sve zbog novoupisanog učenika šestog razreda.Dečak je zbog svoje naravi menjao nekoliko škola,sve do momenta kada ni jedna ustanova nije htela da ga upiše. Tada je reagovao zaštitnik građana i prosvetna inspekcija i dete je upisano u školu u Zemunu. Dečaku je to treća škola ove školske godine, a od oktobra je nekoliko puta vadio nož na drugu decu, čak i pred roditeljima i nastavnicima. Kao šlag na tortu treba napomenuti da ova

Jedna devojka koja je nosila majicu sa oznakom LGBT populacije teško je povređena kada je napao maloletnik sa nožem u Ulici carice Milice u centru Beograda, rekli su danas u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije.

Kako su naveli, napad u kojoj je povređena A. Ž. dogodio se jutros oko 4.30 u centru grada.

"To što zam zabranio održavanje Parade ponosa ne znači da je sada počela sezona linča na one koji pripadaju toj populaciji", rekao je Ivica Dačić.  

Dačić je kazao da će svi koji primenjuju nasilje nad pripadnicima bilo koje manjinske grupe, bez obzira da li su to LGBT, nacionalne i verske manjine, biti najoštrije kažnjeni. Sudije napadaču nisu odredile policijsko zadržavanje jer je maloletan. 

Draga gospodo iz SPC, Dveri i ostalih fašističkih organizacija, gospodo Ivice Dačiću, Dragane Markoviću i ostali anti-gej huškači, vi i ceo sistem ste odgovorni zato što je nož potegnut na devojku koja je nosila LGBT majicu. Vi ste ga nagovorili, nahuškali i ohrabrili. Samo toliko imam da vam kažem, a sada nastavite da delite jedni drugima ordenje i priznanja što ste zabranili gej paradu. Uživajte!

Predrag M. Azdejković