Večeras od 21h je vrhunac evropske klupske fudbalske sezone, finale Lige Šampiona u trenutnom sportskom centru sveta - Parizu. Real igra za 14. titulu prvaka Evrope, a LIverpul za 7. Pre neku godinu su se ove ekipe susrele u finalu (koje je maestralno sudio naš sudija Milorad Mažić) i tada je Real opravdao ulogu favorita, a sada "na papiru" to deluje drugačije. Liverpul se do poslednjeg sekunda borio za titulu u Engleskoj (i Siti je uspeo da odbrani opet spektakularnim preokretom u samom finišu, a Stiven Džerard se ponovo "okliznuo"), dok je Real dosta ranije osigurao 35. šampionsku titulu u Španiji. Ovde kod nas ima mnogo više simpatizera Liverpula (naročito među nekom populacijom u "srednjim godinama" koja je počela da prati evropski fudbal krajem 70-ih i početkom 80-ih), a opet sa druge strane niko normalan ne može da voli Real (da ga poštuju to svakako mogu). Ipak ove sezone Real, kao retko kada u svojoj prebogatoj istoriji, ima ulogu "autsajdera" u Ligi Šampiona i simpatije ljubitelja fudbala, naročito zbog načina na koji su iz potpunog nokdauna eliminisali trenutno najomraženije ekipe u Evropi, "plastičnjake"- PSŽ i pomenuti Mančester Siti i to na kakav način, sa tri brza gola, uglavnom "veterana" Karima Benzeme koji igra svoju najbolju sezonu u karijeri! Ako ništa drugo moći ćemo da gledamo duel dva meni najsimpatičnija trenera, harizmatičnog Nemca Jirgena Klopa i Italijana Karla Anćelotiija koji je više osvojio u stvarnom životu nego većina ljudi u video igricama tipa Fudbal Menadžer!

Desetak kilometara jugoistočno se nastavlja Rolan Garos.

Verovatno se i vama dogodilo da krenete u svoju omiljenu knjižaru, u kojoj godinama razgledate i kupujete knjige, a kada tamo stignete sa čuđenjem konstatujete da vaše knjižare više nema.  Već desetak godina knjižare po Srbiji nestaju. U centru Beogradu prva je nestala Jugoslovenska knjiga iz Palate Albanija, a zatim su jedna po jedna nestajale Nolitve knjižare, knjižara Kultura, Rad i druge. Na mestima gde su nekada bile knjižare sada su parfimerije i butici modne i sprtske odeće i obuće. U neravnopravnoj borbi sa brendiranim parfemima, trenerkama i patikama knjiga je poražena.

Međutim, ne nestaju samo knjižare, već i velike izdavačke kuće i štamparije ( Prosveta, Nolit, Filip Višnjić, BIGZ ...).

Da li je reč samo o posledicama tranzicije ili su to znaci da je štampana knjiga, kakvu poznajemo više od pet vekova, u ozbiljnoj  krizi, ne samo u Srbiji, već i u svetu?  

Na odsluženje vojnog roka krenuo sam oko 5 ujutro. Do aerodroma smo išli Peglicom mog brata od ujaka. U njemu smo: taj moj dakle rođak, Srđan, devojka koja će mi za par meseci napisati pismo u kome će mi objasniti kako su se dogodile neke stvari zbog kojih su se promenile neke stvari, i ja – siguran da je došao kraj mome kratkom i neslavnom životu i da se iz JNA nikada neću vratiti.

Na putu do Zagreba prolazio sam kroz plavetnilo neba koje mi je delovalo poznato i prihvatljivo. Autobusom sam se odvezao do hotela Esplanada, a onda pešice otišao do muzeja u kome je trajala

Ko je Aleksandar Antic, predsednik gradskog SPSa? Ovaj desni sa mladezom na desnom obrazu.

Ajde pomagajte, posto znam da ga znam. Mislim da ga ne znam iz matematicke, ne verujem da je sa faxa, znaci od negde iz grada.

Mislim da je neko '68,'69 i da je isao u 14.

Ko je covek koji je isao na ista mesta gde i ja :(, a moze da izjavi:

"Mi smo časni ljudi i na nas je nemoguće uticati na bilo

Danas sutra doćiće mi na vrata neki službenik da obavi tzv "popis". Znam svoje ime, prezime, brojno stanje, za veru mogu i da oćutim, ali kako da se izjasnim šta sam po nacionalnosti. Mislim posle "Molebana za trešnjino drvce"

Jedni moji, neki, dragi drugari su me onomad prijatno oduševili kada su mi za rođoš poklonili sabrana dela...

Ne znam čime sam to zaslužio.  Možda zato što sam stalno ponavljao... ovo je mnogo dobra priča, tako se nekada živelo i odrastalo, znao se red, a znala su se i pravila.  Radilo se o ljubavi, prijateljstvima, malim zavistima ponekad, ali se znao red.

 Kako god bilo, stvari su se uvek poravnavale na viteški način.

A ako je pravila nekada trebalo i prekršiti... znao se način kako... i kako su se za to dodeljivali krediti.

E,

Ja znam kako se sada, tamo na brdu, umesto dana svetli sneg. Na njemu leži crnilo noći i mraz ustupa mesto reči koja mnogo bolje od njega opisuje hladnoću od koje zvezde uvređeno trepću – studen. Dobra, stara, skoro zaboravljena reč oko koje se širi još nepravednije zapostavljena stud. E, studen sada tišinom pritiska selo, povremeno krcnuvši, taman toliko da opravda književnu frazu škrgutanja ledenim zubima. U tišini gluve zime ponekad zamiriše dim, ali ga bistra kao staklo hladnoća preseče oštrinom novog noža i u nosu ostavi samo svoj ledeni dah.

Nakon što je gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, uspešno rešio romski problem, poželeo je da na isti način reši još jedan problem. Rome je ogradio žicom, ali ovoga puta su mu porasli apetiti te ovaj put želi da koristi malo jaču građu. Betonske zidove. U svom najnovijem intervjuu „Večernjim novostima" gradonačelnik svih građana Beograda kaže da je svačije seksualne opredeljenje privatna stvar i da po njegovom mišljenju treba da ostane u okviru četiri zida i da ne vidi razlog zašto bi neko na taj način pokazivao seksualne sklonosti.

Stvarno ne znam zašto gospodinu Đilasu smetaju svi oni zaljubljeni parovi koji mirno sede po parkovima i ljube se, parovi koji se šetaju i drže za ruke, idu na Adu, maze se na plaži i igraju u vodi, prave svadbe i trube kada prolaze ulicama, pišu ljubavne pesme i pevaju serenade pod prozorima... Šta gradonačelnik ima protiv toga?

Apsolutno ništa. Gospodin Đilas ima protiv kada bi to radili gej muškarci i lezbejke. On nema problem kada heteroseksualci javno pokazuju svoje seksualne sklonosti, ali ima veliki problem kada homoseksualci žele da naprave Paradu ponosa, na kojoj, ironično, neće prikazivati svoju seksualnu sklonost, već zahteva svoja ljudska prava.

Ispostavlja se da da se zna od 2009. da ima vode na Mesecu!

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, oglušio se o brojne pozive, molbe, apele i argumente stručne, intelektualne i šire javnosti, koji su mu upućeni kako bi se preispitala odluka da se poseku platani u Bulevaru kralja Aleksandra.

Prema onome što se moglo čuti i pročitati, Đilasov "stručni" alibi za seču platana je neka studija Šumarskog fakulteta. Međutim, ta studija nije javnosti dostupna na uvid. Đilas takođe izjavljuje da su odluku o seči platana doneli stručnjaci, ali ne kaže koji. S druge strane, kao razlog za navodno oboljevanje platana, navodi se nestručno orezivanje stabala u prošlosti, ali se ne spominje ko je odgovoran za takvo uništavanje stabala i kakve će posledice snositi. Na taj način je grubo prekšena osnovna demokratska procedura, pa je time Đilasovo ponašanje indikativno opasno i u širem kontekstu.

Na internetu čovek stvarno može da naiđe na svakakve sadržaje. Čitajući juče Huffington Post zamalo se nisam onesvestila kad sam pročitala vest o "digital drugs", kao najnovijoj i najvećoj pretećoj pošasti. Dakle, neka televizija u Oklahomi je u svojoj  udarnoj emisiji vesti, u jednom njenom delu upozorila kako se mladi ljudi drogiraju  digitalno, preko interneta! Ova pojava zove se - iDosing. Sastoji se u tome da iDozeri leže nepomično sa slušalicama na ušima, i slušaju muziku, tj.