Док се, како чујем, у неким државним органима још не зна хоће ли њихови службеници радити или неће на „српску Нову годину", руководство Дома здравља „Звездара" (за њих знам) је већ преломило, тако да се данас на једној огласној табли у том здању могло видети ово обавештење:

Međunarodna akcija protiv okupacije Palestine

Stop zidu (Stop the Wall)

Pozivamo vas da nam se pridružite u sredu, 14. novembra 2007.godine u 15.30 časova na Trgu Republike u Beogradu, da u crnini i ćutanju izrazimo svoju solidarnost sa svim našim prijateljima/cama koji se u svojim gradovima širom sveta bore protiv izgradnje zida aparthejda na okupiranoj Zapadnoj obali u Palestini.

Mi, Žene u crnom iz Beograda, pridružujemo se našim prijateljima/cama  i svetu koje/i od 9. do 16. novembra obeležavaju nedelju borbe protiv zida aparthejda. 

Država Izrael

"WARNING: Using TrueCrypt is not secure as it may contain unfixed security issues."

Inače, TrueCrypt je bio preporučivan od strane Edvarda Snoudena i Brusa Šnajera, kao pouzdan i nekompromitovan alat za čuvanja podataka na šifrovanim sistemima datoteka, sve dok se nije desila ova misterija. U medijima je bilo mnogo spekulacija oko toga šta se desilo, npr: ovde ima dosta zanimljivih spekulacija.

Danas sam na LinkedInu našao interesantno tumačenje. Remo Hardeman, iz firme neobičnog imena "Omerta Information Security," kaže sledeće:

Zahtevam da policija i tužioci primenom zakonskih ovlašćenja pronađu i uhapse ovog kretena.

Izveštaj sa prve linije fronta, položaj - neposredni komšiluk hrama princa Rastka Nemanjića: Za sada imamo dovoljno vode i hrane, napolju gruva tako da zemlja podriguje. Upravo se rafalima petardi pridružuje i teža artiljerija. Povremeno sevne poneka raketla i obasja formacije koje nadiru ka nama. Komšijski kućići zaurlavaju u frasu.

ja nisam pametna.. šta da (ti) radim...

Rekoh prošli put  pisaću o Tempu. Nije baš mnogo zanimljivo. Ali je poučno. Prošle nedelje rešim ja da odem u veliku nabavku. Ne idem u Tempo što volim Miška nego što daju na odloženo. Blagodeti finansijske politike&života sa jednom platom... I tako zaputim se ja .. Da vas sad ne zamaram detaljima vijuganja kroz prolaze među gigantskim rafovima i savdavanje kolica u krvinima, posebno pred sam kraj nabavke kada su već uveliko teža od mene. Prelazimo odmah na kasu.

Nakon celodnevnih pregovora i oprečnih izveštaja iz Brisela, za novinare koji su čekali bilo kakvu konkretnu vest, a pre svega za javnost u Srbiji, takva vest je konačno stigla. Prevaglo je mišljenje da se Srbiji bezuslovno da status kandidata. Ministri spoljnih poslova EU otpočeli su diskusiju oko 14h, a završili je tek oko 23:30. Ipak, odluka će biti doneta za par dana, u petak, na sastanku lidera EU.  

 („Nezavisne", broj 11, 10. 8. 1990)

Pošto će se, sva je prilika, u doglednoj budućnosti pomerati mermerni blok u Kući cveća, predlažem sada (ideja nije nova) da se konačno stavi tačka na sve one (zbog repetetivnosti) dosadne spekulacije ko je zapravo bio onaj ko je tu sahranjen.

Zoran Đinđić nije bio popularan čovek. Nije bio neko ko pleni prost svet. Nije bio harizmatični vođa. Nije bio šarmer i kozer. Nije bio autoritet onima kojima je autoritet potreban u nedostatku sopstvenog.

Bio je povučeni cinik, introspektivni analitičar, zanesenjak fanatično fokusiran na politiku.

Barem je bio takav kad sam ga ja upoznao.

Potom je uložio veliku energiju ne bi li se promenio. Zato je i prezirao sve one koji ne rade dovoljno da bi promenili sebe. Mislio je da se Srbija može promeniti jedino kad svako od nas učini ono što je uradio on.