Prvo pitanje je: Da li da ukinemo box najcitaniji? Imamo dva, najcitaniji textovi u 48h i najcitaniji blogeri u poslednjih 30 dana.

Drugo pitanje je: Da li da vase VIP liste budu javne?

Moj doprinos na oba pitanja je sledeci:

Broj 1: mislim da box najcitaniji(48h) nece dovesti do populizma. I do sada oni koji su zeleli da se takmice to su mogli ciniti po broju ostavljenih komentara, ili ranije po broju citanja sto je doduse bio interni podatak.  Ovo je sada samo jedan parametar vise za pracenje bloga. Postoji opcija i da ovo spustimo nize da ne bude udarni box. Ipak

Pre nekoliko dana sam na facebooku videla da se moja prijateljica pridružila grupi Podržite  "Decu leptire". Kako njena kćerka trenira umetničko plivanje, pomislivši da je to naziv njene ekipe, sa osmehnom na licu sam kliknula na link. Osmeh mi se zaledio. Umesto devojčica u bazenu, dočekalo me nešto sasvim drugo, nešto o čemu od tada nikako ne mogu da prestanem da razmišljam.

Da li se išta drugo moglo očekivati?

   Genijalan stih o lošim godinama, mora da se sećate.
Vrzma mi se nešto ovih dana po glavi, svašta se dešava, neko vidi svetlo na kraju tunela, neko – voz.
   A ja, ja prosto ne mogu da verujem – (koliko zadovoljan - toliko rezigniran, znajući da je mogla biti odavno popunjena) – da toj pazli nedostaju još (samo) dva delića.
Ili se možda – varam ?

   Šta je – po Vama, sestre blogerke

Bilo bi lepo, i za ove prostore i ove godine bi na osvežavajući način odgovaralo istini da moje dete uči

Srpski - hrvatski, crnogorski i bosanski jezik i književnost

A kao kompromis, za prvi strani jezik će odabrati

Engleski - američki, australijski, novozelandski i kanadski jezik

Čisto da ne bude zbunjeno.

Saša Marković Mikrob

Napustio nas je još jedan autentičan čovek

bio je umetnik, novinar, društveno-politički radnik, radijski voditelj, performans majstor, a bio je poznat i po pseudonimima "Mladoženja" i "Bambus".

jbg najbolji odoše

Kao što je američki glumac svoje poznato prezime (Kopola) zamenio za Kejdž (Nicolas Cage), tako je i naš Neško uzeo to umetničko prezime. Samo to im je zajedničko... Na Neška sam naleto tako što sam gledao košarkašku utakmicu naše UNI reprezentacije. Na poluvremenu, muzički izbor ljudi sa RTS-a bio je nešto iz njihove produkcije (PGP RTS). Reč je o Nešku Kejdžu (kako samo dobro zvuči to umetničko ime).

Počela je numera sa EVERYBODY DANCE NOW (dobro poznatim semplom C & C Music Factory), da bi se nastavilo nekim zvukom koji ne znam ni kako da okarakterišem (jel

Ne znam kada se ideja o pedalanju oko sveta začela u mojoj glavi, ali sigurno nije starija od pet-šest godina, koliko ima otkako se družim sa pedalofilima. To su oni ljudi koji vikendom obavezno, a ostalim danima prema mogućnostima, voze bicikl jal po drumovima jal po šumama i gorama, i preznojavaju se desetinama, pojedini i stotinama kilometara radi čistog zadovoljstva, a ne zato što ih neko za to plaća ili na to prisiljava, iako posmatračima sa strane to najčešće tako izgleda. Psihološki profil tih ljudi postaje jasniji ako se zna da je njihov omiljeni citat jedna Ajnštajnova

Prošlog utorka, napisao sam da Goran Marković (u ostatku teksta GM) o Đinđiću i Vučiću sme da kaže sve ono što nije smeo o Titu i Miloševiću. Zbog toga mi je napisao odgovor (Peščanik) u kom je objasnio sličnost između Adolfa Hitlera i mene. Zato revidiram svoju tvrdnju: Marković o Đinđiću, Vučiću, pa čak i o meni, sme da kaže sve ono što nije smeo ni da pomisli o Brozu i Miloševiću.

iliti Crtice iz sulude poluprošlosti

Leta te ´91 krenula sam put Amerike.  Ostavila sam svog dečka, koga je tog istog leta ujela bubica zvana Milošević "Eh Tanja, nemaš ti pojma, Sloba će spasiti ovu zemlju", gledao me plavim očima nabijenim preteranom setom i nadom.  "Hm, čudno, ne sviđa mi se taj Sloba,

Imam još koji dan pre nego krenem da radim duplo radno vreme, pa ko velim da podelim sa Vama lično priznanje i iskustvo. Drugi ljudi misle da nisam lenja i da ne odustajem lako. Istini za volju, ja sam jedna razmažena i osrednje lenja osoba koju su roditelji mnogo voleli i sve dozvoljavali. Kad mi se ne svidja u školi mama pise opravdanje, kad me muči šefica na poslu ja već mislim o drugoj firmi. Malo trpim ali baš malo, tek toliko da mi ne bude žao ali, velikih žrtava, nemam. Danas, vidim da me ta osobina koči u teranju stvari do kraja. Onda, istina je da znam da čovek nepretano teži lenjosti a stvari haosu i da je dobro stati tome na put. Ne služe li tome institucije društva, prisila, umetnost ili već koje instiitucije - labavije i jače.

Ove teme me interesuju od kada sam i sama postala roditelj i to gde su granice, šta da dozvolim a šta ne i koliko je dobro terati do kraja, ali me najviše zaokuplja koliko trpeti i šta. Medjutim ovaj blog uopšte nije o vaspitanju dece - ovaj blog je o vaspitanju i disciplinovanju samog sebe, tačnije mene i onih koji bi to da preispitaju kod sebe.

Često imamo goste, navikli smo se na njih kao na komšije u Beogradu. Razni ljudi pa i priče i iskustva drugačije. Mnoge sam i upoznala tako što su preko prijatelja pitali da budu kod nas neki dan. Ovog leta u posetu nam je došao interesantan čovek.

Da li je izjava Gordane Pop-Lazić o tome da će SRS na vlasti nacionalno da osvešćuje omladinu, cenzuriše medije i prevaspitava NVO, samo zajednička fatamorgana Gordane Suše i par omladinskih aktivista? Ovo kažem jer ne vidim druge reakcije na ovu nadrealnu najavu, što ukazuje na alarmantno stanje u kojem se nalazi naše društvo.