Tanjug: Ministar prosvete Zoran Lončar podržao je juče predlog poslanice Demokratske stranke Gordane Čomić da država obezbedi besplatne udžbenike za sve učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Tesko je opisati jucerasnje dogadjaje u Novom Sadu bez mnogo emocije,pa se necu ni truditi. Mnogo se toga desilo puno je ustalasanih strasti a odjeci & reagovanja ne prestaju i verujem da nece prestati jos dugo. Da ne opisujem nadugacko sta se desilo i ko je poceo jer to su videli milioni ljudi na televizijama sirom Evrope. Bitno je nekoliko stvari koje su postignute 7.oktobra u Novom Sadu.

Gradjani su izasli na ulice masovno i iskazali svoj rezolutni antifasisticki stav. Pajaci u parlamentu sa svih strana trude se da omalovaze taj stav i ruse ionako maleni i zakrzljali ugled institucija

Moj dragi gost je danas  hoochie coochie man

 

Ne ulazeći previše u odgonetanje dileme da li su GMO štetni ili ne po zdravlje, jer dokaza za štetnost izgleda da ipak nema, a neoborivih dokaza da su apsolutno bezbedni teško da ikad može biti pošto se uvek i u sve može sumnjati, čini mi se važnim da se na početku razdvoje dve stvari.

Jedna je ponašanje i uticaj velike kompanije koja se time bavi, Monsanto. Novac kojim Monsanto raspolaže je očigledno ogroman, i on mu omogućuje da vrši uticaj na vlade, na sudove, omogućuje mu da obezbedi donošenje propisa koji Monsantu idu u prilog, iako su daleko od zdravog razuma.

Kada sam bila mala, moj stariji brat Viktor  i ja smo obožavali da gledamo „Transformerse", „Nindža kornjače" i „Robotek" . To su nam bile top tri crtane serije od kojih su morali špahtlom da nas stružu da ne zaginemo pred teve kutijicom.

Elem, skroz smo bili naloženi na škpškpškpzukškruip (khm, zvuk transformisanja), prateći bez daha kako se Transformersi šibaju sa onim zlim metalnim tranzistorom zkrsrszszkškrzukruip od Megatrona, Nindža kornjače su pravile froncle od Bibopa (mutogen-nosorog) i Rokstedija (mutogen-gicoš), a tek Robotek...bože... jedan od najlepših animiranih SF serijala koji sam gledala.

I dalje mi se steže knedla u grlu da li će Rik uspeti da osvoji svoju ljubimicu (koja je btw neviđena lujka) i da li će uspeti da se izvuče iz utrobe svemirskog broda u kome su bili izgubljeni. A tek  klonovi, pa neviđeno mračni i zli vanzemaljci, androidi, roboti, kolaps, opustošene planete, apokalipsa, napad, rat, ljubav, snovi... wow.

 

Da je onako kao što nije, danas bismo slavili Tanjin pedeseti rodjendan. Pozvala bi nas na sitne kolače i slane grickalice za koje bi nam odmah dala recepte, i objasnila kako i šta sve zdravo je unutra munula. Na njenom klaviru bi stajao buket prolećnog cveća sa obližnje Djeram pijace, kroz otvoreni prozor bi ulazila buka sa ulice i vetar koji bi podizao zavesu, preteći da poobara poklone poredjane na  komodu. Pušači bi se gurali na maleckom balkonu, pokušavajući da ne poruše prazne saksije, spremljene da se u njih posadi plen predstojećeg pohoda na rasadnike, jer proleće je skoro već tu...

 Autor: Rodoljub Šabić

Ovaj post docni petnaestak dana. Želeo sam da ga napišem 7. decembra jer je tog dana 1928. godine rođen Noam Čomski jedan od najuticajnijih kritičkih mislilaca savremenog sveta. Ali, i nezavisno od povoda i docnje ima smisla (iz okvira jednog izuzetno širokog opusa koji obuhvata lingvistiku, ideologiju, politiku, informacione tehnologije, obrazovanje...) podsetiti na jedno izuzetno, kod nas nažalost zenemarivano štivo. Štivo sa „večito“ aktuelnom temom – manipulacija društvom.

 

Evo njegovih, pojednostavljenih, nadam se korektno parafraziranih Deset strategija manipulacije stanovništvom:

Nije uvek tako ocigledno… verovali ili ne. Ko je gledao Breaking Bad, znace o cemu govorim. Fasciniraju me oni koji su ubedjeni da uvek znaju sta je dobro a sta lose, sta je belo a sta crno… Kljucno pitanje je, dragi moji, kad pocinje pad I kako ga prepoznati. Posle bude kasno…

Eto, samo sam to htela da kazem. I da preporucim Breaking Bad.

Nekoliko Kings postera krase parter hotela u centru Sakramenta oko kog se ove nedelje sve vrtelo. Skoro svi Pedjini gosti koji su dosli u ovaj mali ali vazan Kalifornijski grad da proslave kacenje Stojakovicevog dresa u nekadasnjoj Arco dvorani odseli su u istom hotelu. Kazu u hotelu da su ti Kings posteri stalno tu i da to nije samo zbog Pedje. Vecinski vlasnik Kingsa Vivek Ranadive je izmedju ostalog jedan od vlasnika ovog hotela, imaju i malu radnjicu u kojoj moze da

Dugorepa sova nastanjuje stare i nenarušene borealne šume, u neprekinutom pojasu od Švedske, preko Finske i Rusije na istok, a južnije se retko viđa, tek tu i tamo, u Karpatima i Dinaridima. Kupne, oble glave i prugastog perja, te zagonetnih, crnih očiju blagog pogleda, ova ptica se kod nas javlja u svežijim, brdsko-planinskim šumama, obično na osojima. Budući noćne ptice, ornitolozi sove najčešće otkrivaju osluškivanjem glasanja u vreme gnežđenja, ali se dugorepa od drugih razlikuje i po znatno ređem oglašavanju. Suvišno je reći, mnoge ciljane potrage za njom ostaju bez uspeha, i ja joj se svakako nisam usudio nadati se tog vrućeg avgustovskog dana podno Beljanice.

 

               Kako se samo stvari, događaji, lica, predeli povezuju na najneobičnije moguće načine - razmišlja dok pažljivo slaže hrpu sveže opranih svetloljubičastih peškira netom pristiglih sa naherenih, po obroncima brda rasutih, mahovinom obraslih provincijskih grobalja. Čitava jedna generacija naprasno je rešila da ode pred Svetog Petra u veoma kratkom roku, pa su se poslednji ispraćaji jedno vreme nizali kao na pokretnoj traci - gotovo mehanički i sa sasvim pomešanim osećanjima, a sa njima i ti bolesno bledi peškiri pristizali su jedan za drugim u kuću, kao da ih je uvek ista osoba kupovala u uvek istoj prodavnici.

Ovih dana je Kyle Eastwood potvrdio nastup na Nišvillu 2013. Pored toga što je glumio u očevim filmovima, on je komponovao, aranžirao i izvodio muziku u dobrom broju njih. U vreme njegovog rođenja (1968) moja generacija je, opčinjena njegovom ocem, polako napuštala vrednosti klasika westerna i uplovljavala u moralne dileme revolveraša iz „dolarske" trilogije („Za šaku dolara", „Za dolar više", „Dobar, rđav, zao").
Clint Eastwood je bio prototip revolveraša kakav smo mi klinci želeli da budemo. Sve ređe smo ponavljali kultnu scenu dvoboja iz „Tačno u podne" u našim takmičenjima u brzom potezanju, ali pucati samo u jednog protivnika nije više bilo inspirativno. Uostalom, Clint ih je baš masovno tamanio. U to vreme nije bilo kineskih radnji da kupite kakvu - takvu repliku „Colta 45" koji je proslavio Wayt Erpa, Billy The Kida ili našeg tuberkuloznog miljenika Doc Holydaya (valjda zato što u dvobojima nije imao šta da izgubi).

Pre nego sto pogledate ovaj video klip pripremite vodu i kasicicu secera. Ovaj video zapis nije preporucljiv deci i ljudima sa zdravstvenim problemima!

 

Da li ovakve reklame mogu da pomognu?

Moj otac je poginuo 1987. nepaznjom drugog. Da li bi danas bio zziv da je taj Drugi tada gledao ovu reklamu?

Ili, ovakve reklame izazivaju kontraefekat. 

Gledajte, pa da pricamo

To je bio moj prvi susret sa mrtvim telom. Ležala je na krevetu, neko joj je gazom već vezao vilicu. Ta je gaza izgledala glupo ali neophodno. Vezana oko glave, kao da je boli zub. Ne znam da iko tako vezuje gazu kad ga boli zub, ali tako mi je izgledalo. Iako sam je videla par dana ranije, odjednom mi se činila nekako manja, crnja i lepša. Trebalo ju je presvući i obući za sahranu. Mrtva tela su teška za presvlačenje.

Što se tiče predstojećeg finala Rolan Garosa, ja sam potpuno spremna da istrčim na teren. Već nedeljama radim na fizičkoj kondiciji, galopiram do emisije i nazad, forsiram vračarske uzbrdice, radim na ravnoteži ganjajući Ikara Varvarina i njegovo pseće društvo po nizbrdicama, vučem kesetine sa Kalenića na kome, zahvaljujući kišom poplavljenom kamenju, vežbam proklizavanje na šljaci. Po pitanju psihičke spremnosti, stanje mi je takođe odlično, evo onomad, recimo, nisam izašla da se krvi napijem mrmotu koji je zaspao na trubi, u našem sokačetu, jer mu se onoliko žurilo u NASA-u da konačno razbije Alfa čestice i doprinese troskoku civilizacije. Manijaka koji, na ćošku moje ulice, ima deponiju obraslu džunglom, u kojoj rastu ale i akrepi, i zbog koje moramo trotoarom da se probijamo mačetama, da ne pominjem. Kao ni onog pacijenta koji svoju džipčinu redovno parkira uz kontejnere, tako da ceo kraj skokom uvis baca smećarske kese preko njega.