Kaleidoskop - opticka igracka za prikazivanje raznovojnih figura. Najmanjim pokretom, menja se sadrzaj prikazane slike. Ime je nastalo kao kombinacija grckih reci lepo, forma, videti, respektivno. Izmesljen u staroj Grckoj pa zaboravljen. Ponovo otkriven u Skotskoj u 19. veku.

Kroz skolski sistem i vaspitanje mi dobijamo strasan osecaj superiornosti nad drugim narodima. Jednostavno nas uce da smo mi veoma poseban narod. Super lepi, posteni pametni,

Nedelju za nama obeležili su striptiz Olje Crnogorac i snimanje rimejka „Lesi se vraća kući" u produkciji teniserske porodice. Nego, meni kao knedla stoji odranije ono kad je Rambo Amadeus napustio Zaječarsku gitarijadu jer je bio, kako se to obično kaže, „žrtva skrivene kamere". Gostovao je u studiju zaječarske televizije s Dadom Topićem, koji je, podsetimo se, made in Croatia, a mi smo preko Pinka u ozbiljnom hladnom ratu s Hrvatima. Fingiranim antihrvatskim pozivima stvorila se slika kao da će masa linčovati Hrvata i izdajicu Ramba.

I sad je Rambo cava što se naljutio i otišao. Pa ne, nego će tako potresen izaći na binu da peva. Stres koji je doživeo svakako nije mogao da iščezne do nastupa. A i ono o čemu želim da pišem je baš taj stres koji preživi žrtva i nečije „pravo" da bira koga će temeljno da stresira.

Setite se samo stresa koji je pretrpeo onaj tip, žrtva veoma gledane skrivene kamere, kad se u svojoj garaži našao nos u nos sa tigrom... I tako dugih pola sata. Ili onog fudbalera kome su ukrali tek kupljen auto, pa je trčao da stigne lopove...
A da ne spominjem onaj idiotluk čuvene "Nemoguće misije" kada su

Vidim vec dva dana niko da cestita, nije se red, malo li je na ovu skupocu kad ti radnici preuzimaju fabrike, naturalizovani gradjani kupuju ostrva, a drzava Ti postane pridruzeni clan EU.

No, manimo salu, jako mi je drago i Drugovi Crnogorci, cestitam vam ovo, kao i Prvi Maj.

REG-CRNA GORA-EU
Crna Gora od danas pridruzzeni cclan Evropske unije

PODGORICA, 1. maja 2010. (Beta) - Crna Gora od danas ima status
pridruzzenog

Dogodila se velika tragedija u Velikoj Ivanči.

Ono što smo naivno verovali da je "američki scenario" (da neko uzme vatreno oružje i puca u mnoštvo ljudi) dogodilo se ovih

 листајући ероцкими дневник  

пре 110 година, а на сутрашњи дан, навршило се било столеће како је + Giacomo Girolamo Casanova  ,синоним латинског љубавника један од најколоритнијих личности Еуропе 18 века ,који је исту, у својим Мемоарима, описивао ,али с погледом из кревета.могуће да ме осетљивог на бивше датуме то усмери листању мојих непримерених забелешки и доконог ево штами  данас , сексологу-теоретичару ,погледa кратковидог,  пажњу привуче .

Snimak koji je obišao svet je ličio na klasično maltretiranje. Mlađi tamnoputi agresivac je provocirao starijeg, prilično stamenog gospodina u autobusu. Neko je imao pri sebi onaj moderni foto aparat što snima digitalni video pa smo svi mogli da osetimo bespomoćnost dekice. Nakon razmene uvredljivih reči od strane crnca u kariranoj košulji i belobradog deke u sa kačketom na glavi, mladi nasilnik je oterao Vijetnam Toma u prednji deo autobusa. U jednom kadru smo videli da stasiti deda ima majicvu "I m a motherfucker" što se vrlo slobodno prevodi kao "ja sam zajeban tip". Eh da mu je delikvent iz autobusa poverovao...

Moje selo lepše od Pariza

Na samom početku moram da vas upozorim da je ovo istinita priča. Radnja je smeštena u Srbiji i Crnoj Gori na pragu XXI veka, a podseća nas na one detalje o nama koji su često nevidljivi kada drugima predstavljamo naše društvo i njegovu političko-ekonomsku situaciju.

Dobro poznajem čoveka

Gošća bloga: Katarina M. Boldovana

Odgovor na Pismo pravoslavnima koje su poslale Dveri Srpske:

Сада се Двери - Покрет за живот Србије обраћа свим православнима свуда, у којима, макар мало, постоји свест о томе чији смо потомци и кога наслеђујемо.

U, redu, prepoznala sam se. U meni postoji ne mala, nego velika svest o tome i čiji sam potomak, i koga nasleđujem. I koga sam rodila, kao majka, pravoslavka i vernica, i krstila o Đurđevdanu.

Нека ово обраћање не читају они који су равнодушни према Светом Сави и кнезу Лазару, и према лозинки наше историје да је „земаљско за малена царство, а небеско увек и довека". Њима ово писмо не треба, и неће им значити ништа. Али, ми знамо и осећамо да је таквих мало међу нама. Много је више оних који знају и осећају шта се у свету и код нас збива, и између чега бирамо на Ђурђевдан.

O Svetom Savi i Knezu Lazaru znam mnogo više no što to piše u kratkim verzijama istorije. Kao što znam da su mitovi o njima nastali vekovima kasnije, i služili za buđenje nacionalne svesti. Svetom Savi, koji se odrekao prestola, i koji je pozivao na mir, u vreme kada je mir bio neophodan, kao i danas, pripisuju se vojni pokliči, a Knezu Lazaru Hrebeljanoviću, koji je vodio vojsku u nebitnoj borbi (Marica je bila presudnija) su reči stavili u usta tek kada se srpski narod oslobodio Turaka. Te stoga, znam i šta se i kod nas i u svetu događalo, te kakva je šteta od podgrejanih mitova. Oni su kao podgrejan spanać, da se izrazim domaćičkim jezikom: dok su sveži, korisni su, kad se podgreju, mogu da budu otrovni, i što se više podgrevaju, njihova toksičnost raste.

Izuzetna mi je cast da moj blog bude domacin Vladimiru Ilicu iz Zrenjaninskog centra za razvoj civilnog drustva. JM   

Postoje dve Srbije. G. Dinko Gruhonjić i dr Slobodan Antonić mogu se posmatrati kao njihovi predstavnici.

U poslednjem broju „Pečata" dr Antonić ovako piše o g. Gruhonjiću:

"Najkomičnije je, međutim, kako Mekartijeva opisuje susret sa Dinkom Gruhonjićem. "Novinar Dinko Gruhonjić, njegova supruga ekonomista i njihovo dvoje male dece žive pod pretnjom smrću, jer se on suprostavio `Obrazu`. Kada ga je videla žena koja nam je

Boshintang

New Belgrade is soon to join the list, including China, Korea, Nigeria, Indonesia, Japan, Poland, Germany, France, Tahiti, Switzerland, Ghana, Siberia, Alaska, Greenland, and many more countries across the globe who either openly and notoriously or clandestinely consume dog meat.

Mesto zlocina Fête de la Musique (Zeneva), negde oko ponoci.

Ucesnici u zlocinu Gazda Milutin i Spiridon.

Sirotinjske sreće su bile bele i crne. Prve su stizale u ovo, junsko doba, a crne odmah posle Petrovdana, kada dani prikuvaju od letnjih sparina. I jednima i drugima, bez obzira na kolorit, radovala su se deca i kokoške. Babe, majke, strine i ostale pripadnice ženskog korpusa su se užasavale vremena kad te sreće zru, predosećajući da ih čeka povećana potrošnja vode i vremena u cilju pranja dece od nje. Ako je uteha, bar kokoške nisu morale da se peru.

Cao, ja se zovem Anita. Student sam trece godine glume (tacan naziv: ECOLE D'ACTEUR ET PRODUCTEUR DE CINEMA) u Lionu gde mi, buduci glumci, radimo po programu Konstantina Stanislavskog. Unapred se izvinjavam sto moj srpski jezik nije bas najbolji obzirom da sam rodjena i porasla u Parizu. Lion sam izabrala zato sto je mnogo pitomiji i manje stresan od ludila sa kojim sam se svakodnevo susretala u mom rodnom gradu.
Eto, toliko o meni =)