U ruci sam držao dopis od strane Ministarstva prosvete gde nas obaveštavaju da je odlaganje škole moguće i ove školske godine. Ali, mi smo već krenuli sa pripremama. Presrećni koliko nam je ćerka napredovala u poslednjih godinu dana, otišli smo na dogovor sa defektologom i pedijatrom, ženama čiji trud oko naše ćerke uveliko prevazilazi ono što zakon traži od njih. Dogovor je bio da nas četvoro i psiholog, koji je toga dana bio sprečen da dođe, zajedno donesemo odluku. A svo četvoro smo bili u dilemi šta da radimo. I doneli smo jednoglasnu odluku: neka psiholog odluči :-)

Sat

Lova, biznis, ekonomija, politka - to je prava religija! Svaki dan je sve više Sledbenika i Propovednika - menadžera, ekonomista, biznismena, političara... Svuda su, uniformisani izgledom i ideologijom moći, novca i zarade, koja se objašnjava kao ne-ideologija, jer sve može i sve je dozvoljeno, a posebno ono što je zabranjeno.

Za njih religiozne, zarobljene u brojevima koji ne znače ništa više osim »bilansa stanja«, »dobitka« i »gubitka« zarade, sve ostalo je »tako - kako je«, sve se prihvata kao »realnost«. Na sve ljudsko i humano, zbog čega bi trebalo zastati, zamisliti se, učiniti nešto - oni jednostavno okreću glavu i nastavljaju dalje. Njih se »to«, šta god bilo izvan definicije »racionalnog« odnosno lične koristi (umetnost, kultura, rat, bolesti, glad...), jednostavno ne tiče i ne dotiče.

Kad dobiše telegram da je Jelena u bolnici, ni trena Aleksa ne sačeka, no  osedla konja i kod Obrena se, u Goleša, zaputi. S vrata ga, bez „Pomoz’ Bog“, pitanjem presek’o:

-          Kad krećemo?

-          Gde?

-          Šta gde? U Banat. Znaš li  da ti je šćer teško obolela?

Obren taman zaustio da izgovori rečenicu kojom je redovno Grozdi usta zatvarao: „Ja šćer nemam“, pa mu do svesti dopre šta to Aleksa izgovori. Smrko se, a k’o da mu neko ralom preko čela pređe, tol’ko mu se one brazde

Nedavno sam bio na večeri sa prijateljima, od kojih je jedan lovac. Ispričao je neke neverovatne stvari vezane za lovni turizam, a ja sam na osnovu razgovora sa njim i malo guglanja napisao tekst koji sledi.

Osamdesetih godina prošlog veka Srbija je od lovnog turizma ostvarivala prihode od oko petnaest miliona dolara, dok danas oni ne prelaze milion, uz tendenciju daljeg opadanja. Od 9000 lovaca godišnje, došli smo do brojke od 1500, uz napomenu da su Srbiju napustili oni bogatiji.

Pokusavam na razne nacine poslati Urosu slike od danas ali ne ide pa cu ih okaciti ovde

(Utorak, 23.02.2010. u 19:10) Nakon mukotrpne borbe da se ispoštuje osnovni red i pravo građana da se projekat rekonstrukcije Bulevara u celosti učini dostupnim javnosti, u poslednjih nekoliko sati (u kasnim popopdnevnim satima) na sajtu Grada Beograda objavljena je sledeća informacija: »Prema nalogu Gradonačelnika Beograda, Javno komunalno preduzeće „Zelenilo Beograd" na svoj sajt www.zelenilo.rs postavilo je dva elaborata iz 2006. i 2008. o stanju drvoreda na Bulevaru kralja Aleksandra. Elaborate možete preuzeti ovde."

Na ponuđenom linku u uvodu je napisano: "O svim detaljima vezanim za zamenu drvoreda u ulici Bulevar kralja Aleksandra, zainteresovani građani mogu se raspitati u prostorijama JKP Zelenilo Beograd, Mali Kalemegdan br. 8, dana 24.02.2010. od 10-14 časova, gde će se pored stručnjaka JKP Zelenilo Beograd, nalaziti i autori studija."

To znači da građani (s obzirom na iskazano zanimanje i revolt) imaju nedopustivo malo vremena da dobiju tražene informacije, naravno pod preduslovom da za tu mogućnost uopšte i saznaju.

Smatram da je to nova nekorektnost i pravljenje alibija u poslednjem trenutku za gradonačelnika, jer:

Gost autor je moj stari drug i kolega po zanatu. Razmišljamo, ponašamo se, čak i pišemo slično. On nije dostupan, ja ću sutra biti u Istambulu, pa kasnije u Bodrumu, sve tamo do druge polovine Decembra ali ću dati sve od sebe da odgovorim na komentare ako ih bude a verujem da hoće.

Gost autor: St.jepan 

A Portrait of the Man as a Young Artist

Srbija boluje od bele kuge, i to je njena najteža bolest. Jer, sa svim ostalim ćemo nekako, al bez dece ćemo nikako. A, za lek za ovu bolest nije ubeđivanje žena da rode decu, ni jednokratne pomoći, ni puko prebrojavanje dece. Jedino što ovu bolest može da izleči je odnos prema deci i – ženama. Svim ženama, i onima koje jesu i onima koje nisu rađale. Zato što su žene simbol majčinstva. Oko 30 žena biva ubijeno svake godine, za poslednjih deset godina ih je ubijeno 327. Broj pretučenih, maltretiranih i ponižavanih je porazno veliki za zemlju koja pati od nemanja dece.

biće sutra finale devojaka,
serena i muguruza:)
kao

i prekosutra finlale, ozbiljno finale
novak i fed, kao što smo i želeli

               Na žalost, lepih vesti nema. Izgleda da je ponovo došlo vreme za dizanje galame.

               Prepuštam reč Maloj Mami:

Pod kolektivnom svješću obično se podrazumjeva zajedničko znanje, iskustvo, moral, skup običaja i vjerovanja koje dijeli neka grupa, odnosno, zajednica ljudi. Kolektivna svjest predstavlja naš (fundamentalni) mentalni referentni sistem, čije nam je ustrojstvo poznato i blisko, i unutar kojeg se osjećamo sigurno - kao svoji na svome. Ono je produkt, ali ujedno i kohezioni faktor jednog društva.
Reklo bi se da nam je ovakvo definisanje pojma kolektivne svijesti, kao par exelance noumenalnog entiteta, iako dato u krajnje apstraktnom obliku, sasvim blisko i prihvatljivo. Ono se odlično uklapa u našu sliku svijeta.

Pojavio se početkom devedesetih, u vreme svog onog haosa i beznađa.

U suterenu obližnje škole otvorio je privatnu zubarsku ordinaciju, jednu od prvih (javnih) u gradu.

Kako je uspeo da dobije taj prostor, ne znam, ali meni prenamena nije prijala jer je nešto ranije tu održavao probe jedan od lokalnih horova.

Novi komšija je imao običaj da leti drži otvorene i prozore i vrata, bez zavesa, te si lepo mogao da vidiš nekog razjapljenog mučenika u stolici. Posebno mi je  išlo na živce  što je bio i prilično bučan. Čovek je mnogo voleo guslare i imao je potrebu da to podeli sa svima okolo. Vazda si u prolazu mogao da čuješ nešto iz junačkog opusa.