Za neupućene, Srpsko - Engleski rečnik:

Subotica - Littlesaturday
Kikinda - Croatioancandyyeahright
Sombor - Catfishpine
Vrbas - Pinetreefrom
Ruma - Rumville
Sremski Karlovci - Srem′s Dick Hunter
Beograd - Whitecity
Dušanovac - Soulmoney
Novi Sad - New Now
Vršac - Topper
Pančevo - Panvillox
Obrenovac - Ohwellmoney
Šabac - Whassupbro
Mladenovac - Bridesmoney
Donji Milanovac - Lower Dearmoney
Valjevo - Rollingox
Topola - Thathalf
Negotin - Notnakedten
Gornji Milanovac - Upper Dearmoney

2013. svetlost dana ugledala je Ilustrovana enciklopedija rok muzike u Vojvodini, Bogomira Mijatovića. Kapitalno delo u kome je sakupljena i sačuvana svaka iole značajnija pojava u Vojvođanskoj rok muzici. Samo napisati ovoliku količinu teksta već je ogroman posao, a kamoli

Tekst "Germanofobija ponovo vlada Evropom" na sajtu B92 me je povukao na čitanje bombastičnim naslovom. A ni podnaslov ne zaostaje: "Snaga Nemačke izaziva strah u Evropi". U nastavku još piše da je to "činjenica".

I šta sam pročitala u prilog "činjenici" da "Kontinent ponovo zazire"? Kako su to Novosti potkrepile, a B92 preneo (kao i još 620 mesta na Internetu, čiji se broj iz sekudne u sekundu povećava)?

Objašnjavanje "straha od dominacije" otvara se pominjanjem grčkog lista "Ta nea", koji je objavio karikaturu kancelarke Angele Merkel "koja upravlja Grčkom kao marionetom", pod naslovom "Najn! Najn! Najn!"  (reakcija na kontrolisanje grčkog budžeta).

                Srećnicima se prilepi neka melodija proganjalica, pa, ako ništa drugo, mogu da je pevuše, zvižduću, mrmljaju sebi u bradu ili prosto lupaju levom nogom u njenom taktu dok pokušavaju da nađu najjednostavniji način da je se reše, budući da je ista po definiciji jedna od onih koje nisu radi da slušaju, a kamo li da se petljaju sa njom po vasceli dan. Baksuzima poput mene prišljamči se ni manje ni više nego jedan Jemeljan Piljaj. Mislim, stvaaarno! 'Ajde ga, majčin sine, odzviždući, otpevaj, odrecituj, a da ti svako malo ono lepljivo lj ne zašljapka u ustima kao patka po bari.

10.09.2016. različita udruženja osoba sa invaliditetom su organizovala skup i šetnju (paradu) sa ciljem da ukažu na prava koja su im uskraćena i na probleme koji se već godinama umnožavaju i ne rešavaju.

Pozvani građani se nisu odazvali ovom skupu u nekom značajnijem broju. Na taj način je nastavljeno zatvaranje očiju kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, koje čine oko 10% populacije u Srbiji.

Ali

ili ipak, ne?

APDEJT: Glasanje je završeno, rezultat je 54:52 u korist ekologije, u poslednjih nekoliko sati došlo je do preokreta. Hvala svima koji su doneli odluku umesto mene. Ako nešto krene naopako, vas ću da krivim.

Dakle, napisah pre par dana da ću da batalim političarenje i da pokrenem ponovo onaj moj serijal "Suočavanje s budućnošću" kad ne lezi vraže, primih nekoliko PM-ova da odvalim još koji glupi post, pre nego što pređem na te pametne. E sad sam u dilemi, da li da pišem o ekologiji ili o politici?

Mislim da je najbolje da vam odmah kažem koji je moj tajni plan, jer naravno svako ima neki tajni plan pa imam i ja.

Pravo je pitanje – Hoće li neko krivično odgovarati? Pojedinci, grupa, organizatori, saradnici, direktni i indirektni pomagači i birokratski jataci ... Jeste da to pitanje zvuči naivno, jer je u ovoj državi pravo sistematski gaženo decenijama i stoga danas imamo jedan ovako snažan i uigran mehanizam, jednu antipravnu samohotku koju je vrlo teško zauzdati i u kojoj učestvuju, u određenoj srazmeri, svaki na svoj način, svi slojevi društva. No, ako se takvo, ili slično pitanje uopšte ne potegne, pa makar i uz punu svest o unapred izgubljenom okršaju, onda tek nema nade. Ako se

”Kada umrem, moj grob nalaziće se na mjestu koje će stabla voćaka dva puta u godini zasipati cvijećem”.
Ovako je govorio Omar Hajjam,
jedan od najvećih persijskih učenjaka,
matematičar, astronom, filozof i pesnik,
desetak godina pre svoje smrti.
Bilo je to početkom 12-tog veka, u vreme
višegodišnjih gradjanskih ratova,
kada je Hajjam morao da napusti mesto
upravnika bagdadske opservatorije i da
se sklanja pred

Ljubav je disciplina u kojoj se najlakše preko prepone romantike bupne u patetiku. Zato, otkad je sveta i veka, kreativniji deo ljudskog soja smatra posebnim izazovom pisanje o ljubavi, pazeći na svaki korak reči, a sve hodajući na vrhu pera u potrazi za još nepronađenom rečju ili frazom koja bi opisala najvažniju stvar na svetu – ljubav.

Ovaj tekst je napisao nas Spadalo, Cvrca je dobila vasu pomoc i redovno cemo vas informisati kako tece lecenje. Ja ustupam prostor i imam samo da kazem ovo iz naslova: Blogeri su zakon! Hvala ljudi...

U nekoliko prethodnih tekstova, pokušao sam da objasnim svoje stavove o mentalnim poremećajima, o tome koliko prezirem svaki pokušaj nedvosmislenog definisanja normalnog. Sada želim da pokušam da ispričam ono što bismo možda mogli nazvati drugom stranom medalje. Pokušaću da ispričam nešto o istoriji psihijatrije i istoriji „ludosti". Neću ulaziti u to kako

Da su svi ljudi racionalni demokratija ne bi bila najmanje lose rijesenje vec najbolje.
Da ne  postoji ta kolektivna  iracionalnost  u glasackom puku, populisti i ostali sarlatani lijepih rijeci nikad i nigdje ne bi dobili jedan glas,a kamoli vlast.
Koliko je jaka srpska kolektivna iracionalnost najbolje pokazuje slucaj uspona SPS koalicije koja  se uz brdo populistickih i prije svega nerealnih PUPS obecanja srpskom puku nametnula kao da predhodne cetiri godine nit je luk jela nit luk mirisala.
I nema veze sto u drzavi u kojoj vlada sistemska korupcija Ivicina policija nije sprovela niti jednu jedinu istragu koja bi se zavrsila pravosnaznom presudom nekom drzavnom cinovniku.

 Ako je išta u ovom veku bilo u stanju da nam popravlja raspoloženje i leči nacionalni ponos, i stalno nas podseća da možemo biti mnogo bolji nego što se to može zaključiti na osnovu izgleda naše države (a ova s početka XXI veka je još i cveće u odnosu na onu iz poslednje decenije prethodnog veka), to su uspesi naših sportista.

Neposredni povod za ovaj post je nekoliko tekstova o položaju mladih, a mogli su biti tekstovi o položaju radnika, nezaposlenih, zaposlenih kod privatnika, penzionera, malinara,  stočara, putara,  penzionera ……. i bilo kojih drugih, jer je svima, osim uskog sloja onih koji su se “snašli” u tranziciji, svakim danom u svakom pogledu sve teže. Drugi povod je tekst anonimnog građanina pokornog koji cirkuliše mejlovima po internet, a koji će mnogi novopečeni i novoizobrazovani dobrostojeći oceniti kao “žal nekog komunjare za vremenom socijalizma kada su svi živeli od privilegija”.Iako se ne radi o tekstu vrhunskog analitičara, nazovi političara, stranačkih perjanica i poltrona, čini se da odražava razmišljanje normalnog običnog čoveka, naroda kome se desilo to što mu se desilo.

Pa evo šta građanin piše:

“Vaspitan sam po opštim moralnim principima:
 Kada sam bio mali, majke, roditelji, profesori, dedovi, stričevi, komšije
 su bile osobe vredne poštovanja i ugleda.Koliko su nam bili bliži ili stariji toliko su nam više osećaja davali.
 Bilo je nezamislivo nevaspitano odgovoriti starijima, učiteljima ili vlastima.Imao sam poštovanje.
 Imali smo poverenje u starije,jer su bili roditelji, majke ili rodbina sve dece u ulazu, ulici …..