i prvo poglavlje Sage o Peri, Miki i Lazi

Videli smo da je u poslednjih pola veka svaki naftni šok bio je praćen recesijom. U pitanju nije koincidencija, povećane cene nafte utiču negativno utiču na ekonomski rast. Međutim, ovo još uvek ne mora da znači da ključni uzrok ekonomske krize (kojoj tepamo SEKA) leži u skupoj nafti. Zato ćemo da pokušamo da utvrdimo da li postoji veza između potrošnje energije i ekonomskog rasta, preciznije, videćemo da li je rekordni ekonomski rast koji je čovečanstvo  ostvarilo u poslednjih stotinjak godina pre svega rezultat eksploatacije fosilnih goriva, među kojima značajno mesto ima nafta. Ako je to zaista tako, onda ne treba da nas čudi što je naš ekonomski sistem toliko osetljiv na naftne šokove.

Onomad je dan počeo sevanjem golišavih delova tela na račun babljeg leta. Naravno, uprkos najavama metereologa da će pasti sneg. Uostalom, na metereologe se ovde obraća pažnja taman  koliko i na poetski raspoloženog vidovnjaka kome je virozna temperatura prerasla razum. Uostalom, ko bi im verovao, poslednji put kad su najavili kišu, moj kaktus je dobio opekotine od sunca, a naivni su po ulici hodali znojeći se i vukući motke kišobrana, kao mentalno senzibilni pušteni na produženi vikend.

Ako narodnjaci i SPS ostanu neutralni Tadić će pobediti na izborima i to ne suviše tesno. Naime, neutralnost DSS, NS i SPS bi donela oko dodatnih četiri (neto) procenta Nikoliću, što bi jedva bilo dovoljno da se ostvari ravnoteža glasova sa aktuelnim predsednikom, imajući u vidu prosto zbrajanje glasova kandidata, čiji će glasači izvesno podržati Tadića. Međutim, ono što će sigurno doneti nove glasove Tadiću su podrška skoro cele intelektualne i kulturne elite Srbije, (prirodno) ubedljivija kampanja kandidata DS (i skoro izvesna pobeda u TV duelu), veći rezervoar glasova među

Queeria blog je nelegalnim kanalima došao u posed još jedne strogo čuvane državne tajne. Nakon neuspešnog pokušaja bekstva Milorada Ulemeka Legije nadležni organi su kod njega pronašli plastični pištolj, ali još neke plastične predmete. Spisak tih predmeta Vlada Republike Srbije proglasila je državnom tajnom, koja je kao i u slučaju Miladina Kovačevića iscurela. Ugledajući se na naše hrabre kolege iz Borbe, odlučili smo da javnosti predočimo spisak plastičnih predmeta koji su pronađeni u Ulemekovoj ćeliji. Ali, za razliku od naših hrabrih kolega iz Borbe, ako u naše prostorije upadnu zgodni, snažni i seksi policajci u maskirnim uniformama sa velikih i tvrdim pendrecima, mi ćemo sve priznati i odati sve naše izvore.

„Kada su kod Ulemeka pronašli pištolj i pitali ga odakle mu, on je odgovorio 'odavno je kod mene, to je poklon od dece'", rekao je Direktor uprave za izvršenje zavodskih sankcija Milan Obradović, ali je prećutao da su kod Ulemeka pronađeni još neki predmeti koji su zapisani u dokumentu „Još jedna državna tajna - ne objavljivati".

... jer u principu život u Srbiji je uvek bio život življen kao neposredno pred neku katastrofu. I život u Srbiji nikada, ali nikada, nje bilo dovoljno dobar da bi to ljudi i priznali.

Grad nije grad ako u njemu nema sranja. I sve što ga takvim čini, i dobro i loše, delo je ljudi. Retko kada je to bio vetar, bar ne u gradovima u mojoj zemlji. Nije bilo tornada kao u Oklahomi ili Alabami, pacifičkih orkana niti japanskih tajfuna, samo ona dosadna košava sa Karpata koja je retko ostavljala žrtve, sem živaca jer ne zna da stane. Za sve u Gradu odgovorni su ljudi. To što zna da bude

Opsednutost nas Srba tajnim organizacijama je istorijski i naučno dokazana činjenica. Zato ja u svakom okruženju, pa i ovom našem blogerskom, pokušavam da prepoznam te izrode srpskog naroda koji svojim aktivinim učešćem u, dragim nam, tajnim organizcijama, pokušavaju da destabilizuju naš sistem vrednosti. Te izrode na svetlost dana, isteraju kritični trenutci za sudbinu našeg naroda. Jedan od tih treutaka su i predstojeći izbori,

Mada još nije prošlo prvih hiljadu dana Vlade, te da je verovatno krajnje nekorektno zakerati i tražiti dlaku u jajetu. 

Ipak, moram da pitam: gde su ti šalteri za brzo reagovanje?

Cekaju te dole taksisti kod jata ...

Ne sipamo ispod tri litre ... 

Vecno

- Srđan Karanović je 1974 napravio TV film dokumentarnim stilom "Pogledaj me nevernice", maestralno, jednostavno taman toliko koliko treba da bude, jedan od onih filmova (kratkih) koji se mogu gledati opet i opet i opet ... tako da uvek ostave želju da se pogleda još jednom -

Danas mi je internet "naneo" zadovoljstvo da pronađem snimak filma, traje 38 minuta i ostavlja neizbrisive otiske i utiske i jedino što mogu je da ga podelim sa svima, da se tako napravi šansa za mnoge da uživaju u priči, slici, muzici, atmosferi, dijalozima, likovima, prizorima i mašti jednog umetnika koji je ovaj film napravio davnih dana.

Među nama koji su ga već imali prilike pogledati i gledati nanovo i koji sami sebe svrstavaju u poklonike, razvijen je pravi kult razmene kratkih replika, značenja scena i - naravno muzike, nezaboravne muzike.

  Dragi Drugari,

ovaj blog je bio zamishljen, kao mesto sretanja svih ljudi Dobre volje da na najrazlichitije teme razmene mishljenja, shto u ovom sluchaju nije bilo neohodno i da se nalaze na istom mestu-bash lepo i konforno, zar ne?

Tokom vremna su nas svojim prisutvom pochastile mnoge poznate face i delile s nama svoju intimu i neke druge stvari i sve se razvijalo, manje vishe u pozitivnom pravcu. Trebalo je vremena da se malo naviknemo na

pupčanica

Kao one stare dečje

               Hana uvek zastane u hodniku ispred apoteke. Tu, skrajnuto u ćošak, živi svoj nežni život ogromno stablo hibiskusa. Ne zna da li ga još neko primećuje i nema ni najblažu predstavu da li je to biljci uopšte bitno da bi raskošno cvetala, ali ne može da odoli da mu bar na trenutak ne posveti malo pažnje i svoje duboko poštovanje što uopšte opstaje u za njega sasvim neprikladnim uslovima, daleko od svežeg vazduha i širine osunčanog neba.

Svima su nam poznata nasleđa ovih prostora, ali, zar ubrzanje istorije kome trenutno i sami svedočimo ne postavlja između ostalih i pitanje da li u međuvremenu možda ne nastaju i obrisi nekih novih Balkana. Jer, koliko god da je možda vekovima stvarno i predstavljao mesto frontalnog sudara Zapada i Istoka, da li je danas ta granica ipak pomerena nešto više prema istoku.