Gost-priređivač: Srđa Zlopogleđa

Philipp Bagus, THE TRAGEDY OF THE EURO

ДВЕ ВИЗИЈЕ ЕВРОПЕ

Постојао је сукоб између заступника две различите идеје Европе, од
самог настанка Европске Уније.
Које становиште усвојити:
визију класичног либерализма, или визију социјалистичке Европе?
Увођење евра је одиграло кључну улогу у стратегијама ове две визије и
у циљу разумевања трагедије евра и његовог настанка, важно је бити
упознат са ове две основе, раздвајајуће визије, као и са тензијама
које су претходиле увођењу јединствене валуте.

Već smo se navikli na novu zastavu, novu himnu ali za grbove ne znamo jer nismo sigurni koji je važeći i hoće li se odmah po usvajanju menjati. Naravno, državni simboli imaju izetan značaj i zaslužuju poštovanje u međunarodnim odnosima.Upravo zbog toga, čini se da se mora mnogo ozbiljnije odnositi prilikom idejnog rešenja i njihovog usvajanja, jer ako se često menjaju to znači da nisu na pravi način odabrani.Kada su u pitanju državna znamenja kao što su zastava, grb i himna onda ekonomski razlozi ne smeju niti mogu biti  izgovor već samo da li to jeste ili nije državni simbol koji će biti poštovan.

 Eto sada  ministarstvo pravde traži vraćanje starog grba  " iz ekonomskih razloga", četiri meseca pošto ja srpski grb konačno postao standardan.

 ovo  levo je novi a desno stari? Jedni kao hoće da menjaju a drugi kao ne daju.

Pa pošto se inače menja možda je pravo vreme i da se razmisli o novom grbu koji neće biti opterećen nikakvim mitološko-mitomanskim ni ideološkim simbolima.

Са закашњењем од неколико дана, открила сам случај девојчице са Косова и Метохије која је пре две године, трауматизована и болесна, стигла у хранитељску породицу. У новој средини је обасута пажњом и љубављу, проширени су јој видици, психолошки је оснажена, њен интелект подстакнут. Ишла је у добру београдску основну школу, постала

Pre više od godinu dana zarekao sam se pred Bogom i ljudima da sa Srbijancima više ništa neću da imam, jer su me razočarali i kao ljudi i kao ljubavnici (više kao ljudi, nego kao ljubavnici). Izgleda da su osiromašeni uranijum, zračenje iz Černobila, nestabilna politička situacija, crna šengenska lista, Koštunica i ostale prirodne i neprirodne katastrofe kobno uticale na srbijanski libido, tako da jedino što mogu da kažem kada ugledam sadržaj srbijanskog donjeg, mahom pocepanog veša jeste: „čemu ovo služi a usto i ne radi“. Zato sam odlučio da čoveka svog života tražim van granica najlepše naše, međ strancima i srpskim dijasporcima, koji nisu bili izloženi gorespomenutim negativnim uticajima.

Posle duge i naporne potrage, posle više hiljada kandidata, pronašao sam čoveka svog života, s kojim želim da zasnujem porodicu i da mu izrodim više hiljada komada usvojene dece. Pošto smo već u veoma ozbiljnoj i dugoj trodnevnoj vezi, vreme je da ga upoznam s mamom, jer ako se njoj ne dopadne od svadbe ništa.

Psihički sam se pripremao uz domaću šljivovicu da je pozovem telefonom. Posle nekoliko čašica ljute prepečenice podigao sam telefon i okrenuo dobro poznat broj.

Globalizacija je slobodna trgovina i pomaganje siromašnima. Veliki biznis je snaga dobra. Kandidat sa najviše glasova pobeđuje. Je li tako?

Nije, u sva tri slučaja, a Greg Palast je našao dokumenta da to dokaže.

Ovo je deo teksta na zadnjoj korici Palastove prve knjige "Najbolja demokratija koja se može kupiti novcem" [The Best Democracy Money Can Buy, 2002].

Greg Palast je izuzetna pojava na svetskom novinarskom nebu. Rođen je 1952. u Los Anđelesu. Diplomirao ekonomiju [finance study] u Čikagu početkom sedamdesetih. Novinarstvom se počeo baviti relativno kasno 1997. Međutim, ne za američke medije, oni ga (čast izuzecima poput Harpers magazina) zaobilaze u širokom luku, nego za britanske. Greg piše za Obzerver i Gardijan, a TV novinarstvo radi za BBC Newsnight.

"Noćas je u Zagrebu preminuo doajen hrvatskog glumišta Josip Bobi Marotti u 89. godini života, javlja HRT.

Istaknuti glumac rodio se 18. prosinca 1922. godine u Mariboru. 1941. godine upisao je glumačku školu i diplomirao 1943., nakon čega se priključio partizanskoj glumačkoj družini. Jedno vrijeme radio je u riječkom HNK-u, a od 1945. do 1946. u zagrebačkom HNK-u. Jedan je od osnivača kazališta Gavella, u kojem radi od 1953. godine.
Umirovljen je 1981., no i nakon toga radi u kazalištu, na televiziji, radiju i filmu. Tijekom 12 godina glumi u Histrionima, a za dugogodišnje karijere snimio je više od 100 TV-emisija i 38 filmova.

Ostat će upamćen po posuđivanju glasova u crtanim filmovima, Josip Bobi Marotti bio je Fred Kremenko u popularnom crtiću "Obitelj Kremenko", Gargamel u "Štrumpfovima" te u dugometražnom crtanom filmu "Čudesna šuma" udahnuo je život Kaktus caru."

gost autor: gavrilo1

Upravo sam razgovarala s prim. dr Nadom Todorović, načelnicom neonatologije u Gradskoj bolnici na Zvezdari. Imaju veliki problem, mole za pomoć. Ne mogu da nabave nove pelene i benkice za bebe, a stare više liče na pocepane krpe nego na pelene i benkice. Obraćali su se raznim potencijalnim donatorima. Bezuspešno. Svetska ekonomska kriza.

Ponudila sam da objavim apel na blogu, i prim. dr Todorović je to oberučke prihvatila. Najbolje bi bilo da se javi neka kompanija, naravno. Ali kako su svi uplašeni od Babarobe SEKE, ne možemo biti sigurni da će se to stvarno i desiti. Stoga sam pitala da li bi bilo u redu da mi, kao pojedinci, kupimo svako po 10 do 20 pelena, pa im to dostavimo? Prim. dr Todorović kaže da bi to bilo odlično. Štaviše, kaže da su problem nedostatka benkica do sada uglavnom rešavali tako što su majke koje su se tu porodile, odvajale benkice nakon što ih bebe prerastu, pa ih dostavljale porodilištu. Ne trebaju njima novci, kaže. Trebaju im PELENE i BENKICE. Hitno. Dogorelo do nokata.

Da me ne shvatite pogrešno. Možda sam ja manjina manjine, ali imam utisak da sam stranac.

Stranac na planeti Zemlji.

Stranac u zemlji Srbiji.  

Jedan "Stranac" završio je na giljotini, valjda neću i ja.....digresija...sklon sam tome nešto večeras.

Imam visok prag tolerancije. Razumem da je komplikovano, ili nemoguće svima objasniti sve. Razumem da se mora biti čvrst i radikalan ponekad, ali vredja me, jako me vredja , svaka laž?

Nemojte me lagati zaboga! 

Ovde, na ovom blogu, upoznao sam  bisere.

Nisam ih  dostojan, ali

     Када је далеке 1832. године Вук Караџић написао своје најпознатије писмо кнезу Mилошу, знаменити српски писац оног доба није могао знати да ће оно обележити не само историју његовог времена већ и многе године које су после њега уследиле. Склоњен у Земун, Вук је писмо стварао у трену када би, како каже, најрадије „бежао

Nedavno sam vozio svoj prvi brevet (biciklistički maraton) i bilo je to stvarno nezaboravno iskustvo. Svašta se izdešavalo. Bilo je jakog vetra, kiše, umora, snalaženja u "prirodi", pa i malo suza na kraju (nešto u vezi s mojom decom i ovom medaljom sa slike). Ali idemo redom...

Ponekad mi se čini da je jedini glas razuma u vladi. I bez obzira na nezgrapnost u odnosima sa javnošću, mislim da zaslužuje punu podršku građana. Jer ono što govori je u našem interesu. Nov zakon o porezu na imovinu. Zamrzavanje plata i smanjenje potrošnje u javnom sektoru. Reforma penzionog sistema. Progresivni porezi. Imam osećaj kao da je sama među "socijalno odgovornim" ministrima i uspavanim premijerom.

Teme o kojima uglavnom pišem, i fikciju i stvarnost, jesu odnos moći i bespomoćnosti i njihov beskrajni, ponavljajući konflikt. John Berger, taj sjajni pisac, jednom je napisao: "Nikada više niti jedna priča neće biti ispričana kao da je jedina." Nikad više ne može postojati samo jedna priča. Postoje samo različita motrišta. Tako da kad ja pričam priču, ne pričam je kao ideolog koji jednu apsolutističku ideologiju ušančuje naspram druge, nego kao pripovjedač koji želi s drugim podijeliti svoje viđenje. Mada može izgledati drugačije,  ja doista ne pišem o nacijama i povijestima; pišem o moći. O paranoji i okrutnosti moći. O fizici moći. Uvjerena sam da nakupljanje ogromne, neograničene moći jedne države ili zemlje, korporacije ili institucije - ili čak pojedinca, supružnika, prijatelja, najbližeg rođaka - bez obzira na ideologiju, rezultira ekscesima kao što su ovi na koje ću se ovdje osvrnuti.

Arundati Roj, u govoru "Come September" (prevod Venita Popović, integralni tekst prevoda raspoloživ ovde).

Početkom juna ove godine premijeri Crne Gore i BiH u Sarajevu parafirali su ugovor o državnoj granici, a državne komisije BiH i CG potpisale su ugovor o granici. Trebalo bi da usledi proces ratifikacije ovog ugovora.

Međutim, bilo bi pogrešno da BIH ne pokuša da granice sa CG reši arbitražom ili pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Naročito bi vlasti Republike Srpske trebalo da insistiraju na ovom pitanju, za početak blokiranjem ratifikacije u parlamentarnoj skupštini BIH, jer bi logikom stvari reon Sutorine od 75 km2 pripao opštini Trebinje. To bi se moglo učiniti