Ne prođe dan, a da se cinično ne nasmejem uređivačkoj politici ovdašnjih televizija sa nacionalnom frekvencijom. Po nepisanom pravilu, periferne vesti postaju glavne, udarne, na samom početku informativnih emisija, a suštinske, životne vesti se lukavo provlače u 15. ili 20. minutu, kada je gledalište već grogi od marginalnih informacija.

Šta, na primer, ima udarnog i bitnog u "sukobu" dva barona naše grabežno-beskrupulozne sportsko-političke menažerije? Zašto se ovdašnjem poniženom i opljačkanom građanstvu uporno nameću teme sa opskurnim likovima, "dostojnih" petparačkih TV serija?

Nisam ja bio loš košarkaš. Na protiv. Bio sam među boljima. Tamo neke sezone devedesetih godina, imao sam preko 30 poena u proseku po utakmici. Ne radi se o tome. U teretanu sam počeo da odlazim sa idejom da malo ojačam da bih mogao da budem još bolji košarkaš, da budem čvršći u duelu i da se zaštitim od eventualnih povreda. Čemu kriti? Sviđalo mi se kako je igrao a još više kako je izgledao Karl Meloun, jedno od najboljih NBA krila svih vremena. Vukao sam, dizao i gurao svašta nešto po teretani bez ikakvog plana samo sam tražio onaj osećaj napumpanosti mišića i slatkog zamora. Dva treninga sa loptom i jedan sa gvožđem su vrlo brzo postali moja dnevna rutina. Jednog dana, par nekih mojih ortaka, za mene u to vreme, naprednih bildera, su na osnovu mojih kvadricepsa zaključili da mogu punio da podignem iz čučnja i počeli da me nagovaraju da probam po prvi put u životu da uradim čučanj sa tegovima. I ako me je bilo strah da se ne povredim pristao sam. 60 kg nisam ni osetio. 80 je bilo isto lako pa smo skočili na 110. Bez problema. Da ne davim alio tog dana sam čučnuo 185 što je postalo novi rekord teretane. I to je to.

Tada, te 1998 godine, me je ujela "gvozdena buba" i ja sam postao zavisnik od gvožđa. Neizlečiv.

Već neko vreme pratim na FB kako naša draga blogodrugarica, Zox.zox objavljuje mnogo zanimljive jezičke pričice.

Zato sam je zamolila da mi bude blogogošća, a ona se, eto odazvala:

OTISNUTI

Jedna fina starinska reč koja se skoro već izgubila iz upotrebe. Retko ko čak i iz neke srednje generacije joj zna značenje.

Otisnuti ustvari znači gurnuti nekog. Slučajno ili namerno. Tako da padne ako je moguće.

Ovu reč ne bi ni ja znala da mi nije jedne pričice vezane za mog oca i njegovu babu tj moju prababa-Katu. Prvo da napravim neophodan uvod da bi priču razumeli.

Vest da je Sterijino pozorje preporučilo dramski tekst AMSTERDAM, moje kćerke Marijane Ćosić, da se igra u pozorištu, zatekla me je u Beogradu, u supermarketu Cvetni trg dok sam kupovala zelenu salatu i narandže. Javila mi je SMS-om moja devojčica, iz Nemačke, gde je otputovala na dva dana, iz Beča. Wow, toliko sam se obradovala:)

-Gde si, šta radiš? - pitalo me dete, pa

Dragi drugari, decembar je, pada sneg i vreme je za zurke, pa je ovo prvi poziv da dodjete u Mikser Haus, od 9 do 12 decembra, stvarno sam se potrudila, a pomogli mi i prijatelji iz sve snage: od mog druga Duška Kaličanina, TECHNOKRATIA, drugara Markusa  Günthera, do našeg Stjepana Mimice, Nebojše Jehličke, Magde Janjić, Miše Vasića, Bobana Stojanovića, Mine Šneperger, Muzeja nauke i tehnike i tako dalje i bliže, sve piše, malo dole. 

Blogersko druženje (bez muzike, majkemi, specijalno, samo to veče, da ne bude gunđanja ko na Krivom Stojku),  je 11. dec u 20 H (Mikser Haus, Karađorđeva 46) :))) I to samo mi na galeriji:))

...lupi direktorka OŠ "Mladost", Vesna Jocić za novine i osta živa.

Čuj, "neki roditelji" i "pravi uvid"?

Retko koji roditelji imaju bilo kakav uvid!

Bog mi je svedok (a imam i delovodne pečate) da sam još pre godinu dana od Osnovne škole "Mladost" sa Novog Beograda, zahtevala uvid i to u najbezazlenije stvari, u nešto što bi INAČE trebalo da se PROAKTIVNO objavljuje na vebsajtu svake škole.

Tražila sam zapisnike sa sednica Saveta roditelja i Školskog odbora.

Odbili su da mi ih daju.

Ima puno zabave u povezivanju totalno nebitnih informacija sa realnim životom. Mislim na podatke koji stvarno ovde nikog ne interesuju. Kao na primer planovi Evropske komisije o energetskoj efikasnosti. Koga je briga?

A onda, posle pete stranice elaborata, stiže se do nekih brojki. Koliko će ta energetska efikasnost da košta, koga, kako, kojom dinamikom, koliko ljudi će da usisa, iz kojih industrija?… U svakom slučaju, igra velikih brojki. O tome sam pričala ove nedelje na klikerima .

Srbija je podstaknuta da se prikloni evropskoj

Svakakvih cudnih automobila mozete videti na ovom turniru odnosno ovom gradu, i to ne samo veoma bogatih. Malih egzoticnih automobila ima svuda po ulicama, cesto zavaraju druge vozace da je parking mesto prazno a zapravo je tu sakriven manji auto. Neki automobili izgledaju kao da vecinu svog zivota ostaju skriveni u nekoj garazi, vidi se da su stari ali i veoma dobro ocuvani. To je uostalom tako i sa puno stanovnika ovog grada, stari su i veoma dobro ocuvani.

 

Jedan mali auto

Oduvek volim pse i vec dugo, od kad nema "mog psa" a mnogi od nas znaju o cemu govorim, vise nista nije isto. Ipak i dalje volim da o njima pricam.

Zanimljiva je popularnost, te nepopularnost odredjenih rasa pasa. Po secanju i pricama, dacu malo uvid u tu, nazovimo je av-av statistiku.

Beograd osamdesetih. Mnogo vucjaka( nemackih ovcara), kokera, pudlica, poneki doberman i jednog rotvajlera spazih, nisu bili cesti, uopste.Secam se, bila sam mala kada sam videla jednu finu gospodju gde seta kod Londona, u blizini Francuskog zabavista psa rase Baset haund!

Knock, knock... ima li koga?  

Edit, 30.11.: zahvaljujem se Veranu Matiću na odgovoru. 

http://www.b92.net/info/moj_ugao/index.php?yyyy=2013&nav_category=166&nav_id=783750

 

Sanja, draga,

Nemoj da ovo pismo shvataš suviše lično, jer si ti samo posledica tragedije koja je zadesila novinarstvo u Srbiji. Uzroci su mnogo dublji i plašim se da ih ne bi razumela. Želeo sam da ti pišem već posle tvog prvog „teksta" o porodici Ognjanović i parama koje su ostale na njihovom računu posle Tijanine smrti. Međutim, to bi se verovatno svelo na lične uvrede, slične onima koje su čitaoci tvojih „novina" u svojim komentarima upućivali na adresu porodice koja je izgubila dete pre samo nešto više od četiri meseca. Zato sam rešio da još malo pratim tvoj „istraživački" rad, a da u isto vreme pokušam da saznam kako bi medij poput Bi-Bi-Si-ja propratio tu priču. Na taj način, možda ćete ti i tvoje „kolege" naučiti nešto.

U rano jutro mračnog srednjeg veka, Kristifor Kolumbo je ustao, protrljao oči, počeškao se bitno niže i namrštio na galamu koja se čula iz kuhinje. Gospođa Kolumbo je upravo pripremala doručak, dovikujući se sa komšinicama kroz otvoren prozor. Deca su pištala kao da je već podne. Kapetan Kolumbo je uzeo u ruku peščani sat sa sanduka pored kreveta i pokušavajući da nasluti koje doba pokazuje uspeo da ga ispusti u bokal sa vodom. Kratko je opsovao i gurnuo ruku u bokal koji se, iznenađen tom vrstom intimizacije, odmah preturio. U posudu za obavljanje prirodnih, noćnih potreba. Kristifor je gadljivo pogledao novonastalo more oko noše, sat koji je plutao u njoj i ostrvca razbijenog vrča. Uzdahnuo je paćenički, znajući da će ga ovo koštati dugoročnog ženinog džvanjkanja i konačno ustao sa kreveta. Napolju je još uvek bilo tamno. Protegao se, ispravio spavaćicu i odlučnim korakom ušao u...orman.

Veliki crnoglavi galeb je ptica koja se gnezdi u Centralnoj Aziji, a zimuje u priobalnim vodama Crvenog i Arabijskog mora, te Bengalskog zaliva (pre par nedelja sam ga i sam posmatrao na Arabijskom moru). A juče sam se nekim poslom našao na Adi Huji.

 

V

Na putu za US Open, srecemo na autoputu u drugom pravcu isti US Open autobus, vraca se iz centra. Saznas tako otprilike gde je polovina puta izmedju teniskog centra i Menhetna, Polovinu turnira smo davno prosli, to je bilo proslog vikenda, sad smo kod same zavrsnice. Nasih je tad jos dosta bilo u zrebu, danas je poslednji dan turnira, sve je spalo na dva igraca, Marina Cilica i Kei Nisikoria, u 5pm na glavnom stadionu. Svi ostali tereni su skoro sasvim prazni.

 

 

 

Ona druga dvojica, Novak Djokovic i Roze Federer, i dalje su prisutni tu medju novinarima u autobusu. Gledaju statistike sa meca, citaju o njima u novinama, prepricavaju najinteresatnije delove. Federer je pun energije skakutao pred poslednji gem da stavi pritisak na Cilica, prepricavaju novinari BBC-a. A Cilic je onda hladnokrvno uzvratio sa tri vezana asa. Nema hrvatskih novinara da i oni svoje price ispricaju, nasi novinari ce mozda na kratko prihvatiti Cilica pod svoje. Ne znaju istoriju Jugoslavije ovi koji rasporedjuju novinare na tribinama, nije tesko ubediti ih da je sve to isto.

Godišnji odmor bio je gotov, po malo na silu. Pravila iz Servisne knjižice bila su jasna, obavezni servisni pregled za novog Fiću, kupljenog pred letovanje, nalagala su dovoženje limenog čeda na prepovijanje pre nego što se na cajgeru pojavi cifra 2000. Letovanje nam je, obično, počinjalo prvog julskog vikenda, da se spoje Dan borca i 7. juli a završavalo se poslednjeg vikenda u avgustu. Medjutim, to leto je bilo potpuno pomereno.

Prvo su se majska gibanja prelila u Beograd. Nije da sam znao šta se tačno dešava, ko će da pazi na još neka gibanja kad se haotično kreće izmedju Histologije, preferansa i romantike. Ipak, pod uticajem sredine, proširio sam, na račun nauke koja nije zec pa da pobegne, svoje interesovanje i na okupljanja na Filozofskom i ispred njega, sve dok nisam čuo nekog govornika koji se popeo na trolejbus i, sa savijenim kačketom u ruci, uz frenetično odobravanje mase, a ruke su već bile, i bez aj`mo, gore, sa stisnutim pesnicama.