*

Prijatno sam iznenađena zbog otkrića da je put koji vodi južno iz Daveija asfaltiran i dosta dobar. To me dodatno oraspoloži, čineći da se osetim kao da sam neočekivano dobila neki dar koji mi omogućava ne samo komfornije nego i zanimljivije putovanje. Jer dok vozim, mogu da opušteno posmatram život oko sebe ne brinući se da li će mi točak upasti u neku rupu ili će moj šezdeset kilograma težak bicikl odskočiti od oštrog kamena bolno škripeći.

Piše: Rodoljub Šabić
Jedna beogradska ulica će dobiti ime poznatog fudbalskog trenera i predsednika Fudbalskog saveza Miljana Miljanića. Doduše, odluka o tome još nije doneta, sve je još u fazi inicijative, ali sudeći po izjavama "glavnih" gradskih čelnika koje mediji prenose, to praktično izvesno.
"Tipična" vest o tome "zvuči" npr. ovako:

"Gradski menadžer Goran Vesić podržao je inicijativu da jedna ulica u Beogradu dobije ime proslavljenog trenera i predsednika Fudbalskog saveza Miljana Miljanića, koji je, kako je rekao, ostavio neizbrisiv trag u

Ukoliko ste mislili da je zaboravnost isključivo loša, i da bi pre mogla da znači kako bi zbog nečega trebalo da se zabrinete, više međusobno nezavisnih istraživačkih timova bi imali štošta da dodaju na tu temu. Naime, ukoliko ponekad i zaboravite nečije ime ili rođendan, kao i razne druge detalje, to bi, pored mnogih stvari koje bi vam inače verovatno prve i pale na pamet, moglo da znači i - da ste hiperinteligentni.

Tokom rata u Bosni i Hercegovorni, od 1992. do 1995, ubijeno je ili nestalo 97.207 osoba.

Od tog broja, 39.684 osobe su civili, a 57.523 su vojne zrtve, pokazuju podaci Istrazivacko-dokumentacionog centra Sarajevo. Direktor Centra Mirsad Tokaca rekao je da su od toga broja 64.036 lica bosnjacke nacionalnosti, 24.905 Srbi, 7.788 Hrvati, a 478 drugih nacionalnosti.

Najvise ubijenih i nestalih registrovano je u regionu Podrinja, 28.666 ili 29,44 odsto, i u regionu Sarajevo, 14.011 ili 15 odsto, dodao je Tokaca.

Podaci su rezultat istrazivanja u okviru projekta

Kako je Vojislav Koštunica zeznuo Srbiju, pa svoju stranku, pa sebe

Vojislav Koštunica je 2000 došao na vlast, a da ni sam nije znao kako. Kombinacija demokrate i nacionaliste je bila trik koji je radio protiv Miloševića, to je bio Koštunicin unique selling point na izborima koji su se održavali svega godinu i po dana nakon NATO agresije. Mada je bilo ljudi koji su smatrali da će Miloševića pobediti i Nikola Šećeroski, ako iza njega stanu sve stranke, rasprostranjeno mišljenje tog leta 2000. bilo je da je Koštunica dobar kandidat, jer će Milošević teško od njega da napravi izdajnika. Bilo kako bilo, behu izbori, Koštunica pobedi, Milošević pokrade glasove, narod obori Miloševića i kao nusprodukt petog oktobra Koštunica postade predsednik SRJ.

Blic volim da čitam jer često prvi pišu o društvenim temama o kojima sam imao nameru i ja da pišem ali danas sam se razočarao u njih. Da li može neki medij, bilo online ili offline da ne koristi copy & paste kao model kako dolazi do sadržaja!? U današnjem (16.10) izdanju Blic-a, u rubrici o novim tehnologijama (stranice IT2 i IT3) su se pojavila 3 prekopirana teksta iz rubrike B92 Tehnopolis! Ali kao što u TV shop-u kažu - Ali to nije sve! Samo jedan od ta tri teksta su potpisana imenom autorke teksta i da je preuzeto sa B92 a ostala

 
           Često mu se dogodi da nešto napiše, a onda shvati da je sve to jedno veliko, bezvredno sranje. On misli da zbog toga, za sve ove godine spisateljstkog staža, nije napisao više, a i to što je napisao, neretko je bacao u smeće; on poznaje ljude koji pišu, a koji za godinu dana napišu više nego što je on napisao za sve svoje godine zajedno. Oni imaju

Ne znam za vas, ali, kad sam bila mala, to mi je, nekako bila najstrašnija reč. Možda zato što su i moji roditelji i bake neretko pričali o gladovanjima tokom I i II svetskog rata?

Onda smo i sami doživeli ratove, doživeli ili čuli priče o gladi.

I onda je, kobajagi, opet došao mir.

I novi sistemi.

I imali smo sve manje, al' opet, nekako, snalazilo se. "Važno je da niko nije gladan!" znale su babe da kažu nad mizernm obrokom.

OK, možda nije najzdravije, možda nije najkvalitetnije, ali, Bože moj, napuni se stomak...

A onda je realnost počela da me sustiže.

Ružica Sokić napustila nas je danas.

Hvala joj za sve trenutke koje mi je (svima nama) priuštila svojom glumom, sobom, svim onim što je bila i što nastavlja da bude.

Imala sam sreće i prilike da je upoznam i zadovoljstvo da razgovaramo. 

Sad

Jaz između Revolucije i Restauracije će u početku biti nepremostiv, te će ovaj jaz prvi pokušati da hrabro premosti, noseći konture nove sinteze vremena, Napoleon Bonaparta. To će ga smestiti u ulogu tragičnog heroja epohe, budući da vreme još nije bilo zrelo za sintezu koju je nudio, te on ostaje verovatno najvećim u nizu modernih državnika koji će biti, u najbukvalnijem smislu, ispred svog vremena.
Bonaparta će, štaviše, biti jednim od retkih modernih državnika koji će ne samo biti, već koji će i ostati ispred svog vremena, stalno trčeći brže nego što je društveno tlo dozvoljavalo i moglo da apsorbuje.

Poreklo melanholije starije je od nas, jer od kako ima zalazaka
i vetrova novembarskih, verovatno od tada ima i melanholije.
Svaka je svadba nedeljom tuga koju ne vide okićeni. Sutra tek
devojka od juče, sa prozora na koji nije navikla, gleda svet.
Ma kako da ga voli, Njegov dolazak je korak tuđinca!
I tek što ga usvoji i udahne, i u njegov dremež siđe gola,
Rat polomi kapiju i crepove, i okna bistra. Posle: 
dugo godina ona pokriva kaputima decu, i na onom istom prozoru
čeka tavna i gorka.
Al spazi i kako tuđi vojnik pokazuje fotografiju

Međutim, 

 Dragi blogeri,

Uz dopustenje autora, naseg kolege blogera Sase Radulovica,  ponavljam njegov tekst ovde kako bi oni koji su zainteresovani mogli da komentarisu,  jer je ta mogucnost ukinuta na njegovom blogu,  iz  prostog razloga sto covek nema vremena da odgovara i moderise,  sto znaci,  da nema nikakve konspiracije iza takve njegove odluke.

Hvala na razumevanju!

Efes

Nema Turčina koji se neće ozariti na pomen Efesa i ponosno vam reći: “Guzel!” I s punim pravom. Ovo mesto je toliko veliko, a ostataci antičke kulture su toliko dobo očuvani, da ćete ostati udivljeni sve i da o arheološkim nalazištima iz Starog sveta mislite samo kao o gomili kamenja.