- Није ти било овако сигурно. - рекао је. - То знам.

Нисам имао срца да му кажем. Спустио сам његову главу на своје раме и пратио његово дисање. Да сам знао да ће до овога доћи, прескочио бих помињање секса од пре три сата. Требало је само да се упознамо и необавезно оговарамо блогере.

On je stvarno bio Junak naših dana!

Imali smo se čime ponositi, mi, današnji jugonostalgičari, Titini pioniri, oni što su, možda naivno, ali zaista verovali u bratstvo i jedinstvo.

 Jeste, i prepirali smo se, ko je bolji, On ili Beneš!? A voleli smo ih i jednog i drugog.

Beneš je bio impulsivan, emotivan i malo mangup, ali neodoljivog šarma i udarca. A On, on je bio staložen, sabran, uredan, vredan, taktičan.

Tada

Bila sam VI razred osnovne škole kada mi je umrla mama. Pet meseci nakon njene smrti došlo je vreme da se proslavi još jedan Međunarodni dan žena mada, sudeći po načinu na koji se taj praznik obeležavao u mom neposrednom, školskom okruženju - čovek bi lako mogao pogrešiti i pomisliti da se radi o Međunarodnom danu mama.

Pisani zadatak iz srpskog jezika imao je prigodnu temu: "To su oči moje majke".

Koje oči čije majke, mater vam hebem - razmišljala sam dok sam blejala u svesku za pisane zadatke. Bila sam besna. Još uvek sam, valjda, bila u onoj prvoj od pet emotivnih faza procesa kroz koji prolazi svako ko se bori s nekim gubitkom.

Mnogi čitaoci mog bloga pitaju me kako da krenu na kraći ili duži put biciklom i predlažu mi da napišem nešto o tehničkim detaljima u vezi sa takvim načinom putovanja. Radi njih i svih onih koji bi da se upuste u avanturu na dva točka, pokušaću da sažmem svoje skoro dvogodišnje iskustvo na drumu u kratak i lako razumljiv vodič, u kome će najviše mesta biti posvećeno specifičnostima cikloturinga. Teme koje su zajedničke mnogim outdoor aktivnostima – poput izbora kamperske opreme i njenog korišćenja – biće obrađene sasvim kratko; opširniji saveti i uputstva o tome mogu se naći u Kamperskom vodiču, koji se u nastavcima objavljuje na portalu Q-Sphere.

Počivali u miru.

гост – аутор (наблогуми) г видомир павловић  ( за оне који се умоменту не присете) je редовни  коментатор текстова Блогера постираних током протекле пола године, а знан ми одавде, сострва.средњих је година  но вазда га још прати сећање на трауматично проживљено детињство .

 отуд му ваљда и

  
      Gost autor: horhe akimov

      Sećaš li se kada smo bili mali kako smo hteli da budemo piloti? Krila, dajte mi krila, pa da vam pokažem šta je sloboda, pa da vidite da umem da letim. Ispod crvenog neba.

У сусрет 35 година матуре које обележавамо следеће суботе, ево приче коју сам написао поводом 25 година исте

Naslov je mogao da glasi i: Maratonci su umrli pre poslednjeg kruga, Ko to tamo zapomaže, Srpskopravoslavnoplastični Isus, Skupljači pomija, Misterije opstanka, Kasni radovi, Davitelji sopstvenog naroda, Ljubavni slučaj Guvernerke NBS, Majstori, majstori, Nacionalna klasa beskičmenjaka, Dugogodišnje specijalno vaspitanje, Otpisani, Balkan puž, Već sam mrtav i beo, Srbija gori a oni se češljaju, Ilićevi rođaci sa sela, Na dnu, Idiot, Zapisi

Ovo je rad učenice sedmog razreda S.V:

Nasilje,tu oko nas

Nasilje je česta i previše opasna pojava među decom,ali i odraslima.Deca mnogo puta ne kontrolišu svoje ponašanje.Dešava se da vređaju i povređuju svoje drugove neshvatajući koliko je to opasno.

U mome razredu ima dosta nasilja medu dečacima,naročito prema jednom učeniku.Njega smatraju lošim,glupim i nesposobnim.To im je razlog da se uortače njih desetak i da ga napadnu.Na njemu redovno izvode kečerske poteze i

Edit: RFZO se konačno smilovao, Anastasija večeras putuje u Beč, pa onda u Prag u bolnicu.

Na žalost, izgleda da ni ovaj put nije išlo bez pritiska javnosti. 

 Edit:

Zvanično: Drugostepena komisija RFZO je ODOBRILA lečenje Anastasiji Trajković.  

Hvala medijima i javnosti Srbije koji su na vreme ustali i podržali borbu za život ovog deteta! 

Edit 2: [url] http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/jedva-cekam-da-zivim-normalno/44293[/url]

Danas je četvrtak. Danas u dva popodne će Drugostepena komisija RFZO odlučivati o životu i smrti devetogodišnje devojčice, Anastasije Trajković iz Vranja. Već tri dana traje pritisak javnosti na RFZO, čija Prvostepena komisija je nedavno odbila i molbu Anastasijinih roditelja i preporuku stručnjaka sa Instituta za majku i dete da se Anastasija uputi na lečenje u inostranstvo. Jedino lečenje koje može da zaustavi retki i smrtnosni tumor – hordom, od kog ovo dete boluje već dve godine.

Pritisak javnosti je jedino što Anastasiji može da spasi život, pritisak one iste javnosti koja uplaćuje novac u državni zdravstveni fond – RFZO. Bez javnosti ne bi tog fonda ni bilo. Njegova jedina svrha je da pomaže bolesnim građanima, a pre svega deci, deci koje u Srbiji i inače premalo ima, deci od koje su neka igrom sudbine bila manje srećna i prerano morala da iskuse težinu bolesti i strah od smrti.

Dugo se osećalo kako se valja iza brda. Međutim, Evropa, bogata, razmažena i prezazuzeta porodičnim trzavicama, našla se zatečena kad su joj preko granica provalile stotine hiljada izbeglica islamske veroispovesti, dakle, stranih državljana po definiciji teških za asimilaciju.

Različite zemlje Unije različito su reagovale. Bilo je okretanja glave. Izmišljen je termin “migranti” ne bi li se opravdala sopstvena bezosećajnost. EU je s početka bila toliko dezorijentisana da čak ni međusobno nisu bili solidarni, kako bi se čovek inače nadao. Svako se snalazio kako je

Prolazim ja a ne vreme. Vreme je ljudska izmišljotina. Sekunde, minuti, sati, dani, meseci, godine. Kao tako se bolje snalaze. Nešto više je od 2000 godina kako su raspeli Hrista, to je kao prošlo vreme. Vreme je kao i Kosmos beskrajno veliko i nemerljivo. I šta onda znači dve hiljade godina? Glupo je baviti se vremenom!

Preksinoć u SO Vračar, o Leonardu. Na italijanskom i srpskom. Uz sitne nedostatke organizatora, uspelo veče. Posle, košava, duva besomučno, on u majci kratkih rukava i vijetnamki, smrzao se čekajući autobus. Čekajući Godoa. Kako je bila dobra Mirjana Karanović

Jedno vreme sam, pogrešno, mislio da su kratki filmovi uglavnom oličenje lenjosti autora da se posveti pravljenju „velikog filma“. Ili da je u pitanju možda nedostatak samopouzdanja. Naravno da sam znao za veliki broj fantastičnih kratkih filmova ali mi se činilo da su to baš izuzeci koji potvrđuju pravilo. Ne znam ni sam zašto sam tako razmišljao.

Kratki filmovi su forma koja s jedne strane lagano odumire, dok s druge strane doživljava hiperprodukciju.

Pre svega želim da kažem da mi je jako žao zbog svega sto se dešavalo na blogu u toku mog kratkog odsustva (12 - 18. jun). Ovim ne impliciram da se to ne bi desilo da sam bio ovde već da mi je krivo što se to desilo u tom trenutku što je silom prilika dovelo do uvlačenja u priču ljudi iz mog tima koji inače nisu zaduženi za rešavanje problema koji su nastali.

Posebno teško su mi pale optužbe za konspiraciju i sumnje u povezanost sa osobama koje su vršile verbalnu agresiju nad pojedinim blogerima.

Čvrsto stojim iza toga da niko iz web tima nema nikakve veze sa