Skoro sam se ponovo vratio Kunderi, možda jer mi je preko potrebno malo nepodnošljive lakoće. Odmah na prvim stranama knjige, Kundera piše nešto što je, čini mi se, strahovito važno. Citiram ga ovde za one koji će tek da pročitaju Nepodnošljivu lakoću postojanja:

Ako se svaka sekunda našeg života bude bezbroj puta ponavljala, bićemo prikovani za vječnost kao Isus za križ. Takva

Neke sam prve utiske već izneo, a ovo je pokušaj da sumiram vrste i utiske iz poslednjih šest meseci. Inicijalno pisani na engleskom, za FB stranu Swarovski Optic Leisure, i potom, brzine radi, prevedeni Google prevodiocem, postali su čudni i nečitki (bukvan kornjača? kukuruz strnadica??) i možda veći posao za prevođenje nego da sam to radio s engleskog. No, kakobilo, evo ih:

 

Posle nekog vremena ponovo sam pocela da citam vesti iz Srbijice. Inspirisalo me letovanje u susednoj Kroaciji. Konkretno - Jutarnji list i Slobodna Dalmacija. Bilo je vrlo zabavno citati kako to komsije rade: red politike, red borbe za sekularizaciju, red jutranje propovjedi, pa slag od Dolores Lambase (anagram:"losa drama, bleso") ... Posebno su me zabavljale ceste, neocekivano eksplicitne izjave u ozbiljnim clancima... Ali avaj! Domace vesti se dugacije dozivljavaju.

Cini mi se da bi sve politicke aktivnosti u Majcici mogle da se opisu jednom recju - DEFANZIVNOST. Glavni

To da se ljudi sa hendikepom, posebnim potrebama, ili kako god nas zvali, meni je svejedno,susrecu sa predrasudama drustva, to i nije nekakva vijest.

Ono sto medjutim jeste novost jeste   da i ljudi sa hendikepom nisu imuni na predrasude naspram drugih .  O tome ,valjda iz razloga usiljene politicke korektnosti, se rijetko kad govori ili pise  ,ali to jeste najbolji dokaz da su ljudi sa hendikepom  uvijek prvo ljudi sa svim onim pozitivnim i negativnim stranama naseg nesavrsenog ljudskog lica.

јер ….. свака прича наћиће оног за кога је испричана (Момо Капор)

оваква прича се пише од досаде, кад животна динамика стане и кад не знате шта ћете са собом, па седате за компјутер да учините нешто од својих сати и својих дана, а испод прстију вам се рађа свет који вас читавог обухвата и увлачи у свој вртлог желећи да наслутите крај томе.од такве чежње ,ето, настаде и ова…

1. SEPTEMBAR

Priredba.

Ma kakva crna priredba!

Poluorganizovano trčanje i skakanje dece uokolo odrasle balerine uz zaglušujuću buku nekakve unapred snimljene, kao, muzike (a klavir stoji pored, za ukras, nema ko da ga svira), dok se roditelji guraju u zagušljivoj sali bez dovoljno stolica, sve na škrge dišući i sve usput nagađajući ko je balerina? Učiteljica li je, učenica osmog razreda li je?

E, deco moja, da vam baba kaže... u moje vreme se, bre, znao red!

Tu hor, tu dirigent, tu klavir, tu pijanista/pijanistkinja, tu recitatorski par koji vodi priredbu, tu pionirska marama, tu Titova slika... Mir i tišina. Red, rad i disciplina. Unapred naučene recitacije od kilometar i po. Drug Tito jaše na čelu kolone uz usku stazu planinsku... i taj rad.

Čitam pre neki dan o klincu koji je pokupio silne medalje na takmičenjima iz matematike. Inače ja često u kući slušam o čuvenoj matematičkoj gimnaziji od mog muža. Gledam ponekad sa njim slike bivših učenika pa slušam ko je sve osvajao koje nagrade i kako su se rešavali zadaci. Pre neki dan pokazao mi je sliku nekog super lika koji je rešavao zadatke iz verovatnoće bez papira i olovke. Ja sam morala da polažem verovatnoću na faxu pa mi nikako nije bilo jasno kako neko može da izračuna koja je verovatnoća vadjenja kuglica iz šešira. Sećam se ko danas da sam pitala profesorku da mi pre zadatka objasni - Ko upšte vadi kuglice iz šešira? Hoću da kažem da sam uvek fascinirana  da neko može matematiku da doživljava kao zabavu i da komplikovanu verovatnoću izračuna pre nego što odgovori na pitanje - zašto to neko uopšte i radi. A mogu da zamislim samo na kakvim problemima ti ljudi danas rade, kako pomeraju granice i kako doprinose firmi, državi, kako imponuju sami sebi. Nema humanijeg posla - zar ne?

 

Nikada mi se nije desilo da primim toliko poruka i poziva pre 9 sati ujutru, što bih mogao nazvati genocidom za moj izgled i svežinu, jer ipak, kao što svi znamo, beauty sleep je svakome potreban, naročito pred javni nastup. Uopšte se ne sećam kako sam odgovarao na poruke "jel dolaziš na exit?", "kad krećeš?", "hajde spavaj kod mene, neću ti ništa"... Na kraju sam besan ustao i vrisnuo: "Jeste li srećni upropastili ste mi beauty sleep, izgledaću kao monstrum pred gomilom obožavatelja i obožavateljki!". Ali je za takve situacije Bog stvorio šminku, puder, korektore za podočnjake...

Javni nastup je predstavljanje bloga b92 na Exit festivalu. Na konkursu za šofera koji je raspisala Jelena Milić (Driving Miss Milić) pobedio sam kao iskusni vozač koji ume da promeni gumu i da startuje auto na gur gur (mislim da sam jedini peder u zemlji Srbiji koji to ume, ali ako znate još jednog slobodno mi pošaljite njegov broj telefona). Našu malu družinu koja je iz Beograda krenula za State of Exit kolima domaće proizvodnje čije se ime ne sme spominjati činile su tri žene razvedene: Jelena Milić, Vesna Knežević Ćosić i moja malenkost. U kolima je ostalo taman dovoljno mesta za nekog seksi autostopera, ali izgleda da su bili suviše uplašeni nas uspešnih i samosvesnih žena, tako da nikoga nismo pokupili.

U vreme kada je ovaj blog bio mlad, živote mnogih od nas je svojim znanjem i duhovitošću obogatio naš dragi drug Goran Despotović.

Oni od nas koji su ga upoznali i uživo su mogli samo da budu još zahvalniji što je ušao u njihove živote.

Када познанике у Мађарској упитам да ли су чули за Крагујевац, старији се са сетом у гласу присете како су им, после ере "трабанта", из Крагујевца осамедесетих и почетком деведесетих година прошлог века стизали

Dijalog (od staro Grčkog Dialogos što znači razgovor), predstavlja vođenje usmenog ili pismenog razgovora.

Svesna upotreba dijaloga počinje kod Sofista, koji im služi za saznavanje ili raspravljanje problema u smislu klasične Dijalektike (Teze i Antiteze). Literalno se može naći u Sokratovim dijalozima koje je objavio Platon, jedan je od vrhunaca dijalektike. U Humanizmu dijalog doživljava svoj razvoj tek kod Erazma Roterdamskog i kod Ulriha od Hutena.

Dakle dijalog! Ma koliko nam se razlikovala mišljenja i stavovi, dijalog podrazumeva iznošenje istih

 

 Prošle godine je povodom netransparentnosti uvoza „kubanskih vakcina“ Nova stranka reagovala, prvo saopštenjem, a zatim i organizacijom okruglog stola i konferencije za novinare. Nakon toga su usledila poslanička pitanja u Skupštini, a ministar Lončar je u veoma razumnom roku na ta pitanja odgovorio. Dakle,

U ovoj emisiju koju (valja ponavljati) nećete imati prilike da gledate ni na jednom drugom mestu u Srbiji do ovde, a ne jer  je blog mesto posebog interesovanja za pitanja Kosova i Metohije, nego jer je blog jedino mesto gde mogu da pustim tako nešto (baš jer nikoga ne zanima); u ovoj dakle emisiji a koja se zove ironično Slobodnosrpski  možete da čujete šta Rada Trajković priča o Euleks-u; o potrebama da se zaštite svedoci koji bi progovorili i posvedočili Martijev izveštaj; o tome

Pošto mi je dan počeo već u pola šest od ranog jutra, ili je to još noć, nisam bila baš najbolje raspoložena, a situacija se nije bitno ni popravila tokom puta do Planice jer je gužva bila neviđena. Ipak, čim sam izašla iz autobusa sve se promenilo i bila sam spremna za nove pobede.:-)

Zahvaljujući prijateljima iz kompanije Red Bull, prvenstveno Nikoli, a potom i Barbari,