Ponekad mi se Ministarstvo za istraživanje ruda i gubljenje vremena iz kultnog stripa Alan Ford čini ozbiljnije od većine naših ministarstava. Možda scenarista ovog italijanskog stripa Lučano Seki nije mogao toliko kreativan da bude koliko su kreativni naši političari.

A da li će neko nekad biti odgovoran za svoju 'kreativnost'?

Igramo se države sa dozom nacionalnog naboja a 90% (možda i više) ne bi moglo

 

 

 

 

šta mislite o blue eyed bluzu?

vo sam pomislila neki dan, nepuna 24 sata posle lepo pripremljene i provedene  porodične slave. Ali tvrdeći ovo iz naslova, nikako ne bih želela da zvučim pesimistično, jer iako ponekad i pomislim da su nevolje, teškoće i maleri,  moji mnogo češći saputnici kroz život, volim što postoje  oni divni veseli momenti, prepuni radosti, koji su pravi blagoslov zbog kog život  vredi živeti. Iako me većina od vas, nadam se toplo, ne smatra pesimistom ili nekom nadžakušom, ja moram i ovako fizički onesposobljena, da ne kažem bangava u desnu ruku i rame, pred vama da svedem konačne konte za 2010-tu, kojoj btw, jedva čekam da vidim leđa, otkrivajući pritom da u meni još ima naivnosti deteta, i vesele nade da će sledeća godina biti lepša i bolja.

Autor: Rodoljub Šabić

Post „Borba" za ćirilicu koji sam objavio pre 20-tak dana uz prilično žučnu „razmenu" argumenata na samom blogu, priuštio mi je još i popriličan broj pisama, napisanih na istu temu ali vrlo različitih po tonu i sadržini od kojih jedno, koje mi je uputio naš sugrađanin Lj.J., u pozitivnom smislu vrlo provokativno zaista zaslužuje pažnju. U pismu u kome načelno podržava moju reakciju povodom slučaja zamenika tužioca koji „ne zna" latinicu, implicitno stavlja pod znak pitanja moju doslednost zbog toga što u nekim „obrnutim" slučajevima

Otvaranje niškog Sajma knjiga nekako se poklopilo sa vešću o hapšenju Jožefa Kase. Sklon da imam naizgled nespojive asocijacije, kupio sam na štandu organizatora, NKC-a, prelepo izdanje knjige „Mare" - 12 godina zakasneli omaž jednoj od legendi gradske kulture, teatrologa i pozorišnom reditelju Marislavu Radisavljeviću, koji je (predstavom „Lizistrata") diplomirao kod dr Huga Klajna. Listajući bogato uređen koncept hronologa niške pozorišne scene Slobodana Krstića, našao sam nadahnuti prikaz Mareta Radisavljevića o prvom pozorišnom YU festu u Nišu 1992. godine koji je činio uvod mog izdanja „KPGT - Niš 1992 - 1996". Mare me je asocirao na Ljubišu Ristića, takođe Klajnovog studenta, Ljubiša na Jožefa Kasu, gradonačelnika Subotice u zlatnom pozorišnom dobu tog grada, a svi zajedno na davnašnju tezu da „država stanuje u pozorištu"

"I really enjoyed the five minutes between covid and world war III"

U neko davno doba, pre ere interneta, a kada sam prvi put okačio dvogled oko vrata, video sam svog prvog „galeba snegara“, a da sam znao šta gledam. Naravno da sam ga viđao i ranije, ali ranije nisam umeo da mu prilepim etiketu s imenom vrste. U stvari, ta vrsta se u Srbiji nije ni zvala snegar, to je bio hrvatski naziv, koji sam, u nedostatku definisane srpske nomenklature ptica, pokupio

autor teksta: Tomaž Mastnak

Da li smo opet u hladnom ratu? Prijateljica koja predaje u Njujorku noviju istoriju rekla je njenim studentima prošle nedelje da mogu zahvaliti američkoj vladi za posebnu ljubaznost jer im je u realnosti predstavila ovu vrstu političkog delovanja, koju bi inače morali da uče iz knjiga i dokumenata. Nekima od mojih američkih poznanika koji su doživeli prvi hladni rat se - tako mi kažu - od njegovog sadašnjeg oživljavanja povraća. Meni je sve to uglavnom novo. To ne znači da o tome ništa ne znam, samo sam bio pošteđen te vrste iskustva. Dok smo

Neke od izjava Verice Barać:

21.04.2009. Stranke na vlasti najgrčevitije brane javne fondove, javne nabavke, javna preduzeća i ne dozvoljavaju njihovu kontrolu upravo zato što se iz njih finansiraju političke partije.

07.04.2010. Višegodišnje kontinuirano donošenje štetnih odluka dovelo je do opasnosti da Srbija uskoro ostane

Mi smo dobro, hvala na pitanju, ovde je predivno i dobro je što niste s nama. U primorju bura divlja preko svih granica brzina dozvoljenih na autoputevima, ali nema pandura koji bi se usudio da stane pred 200 km na sat i zaustavi je. Na dnevniku glavne slike su veselnik koji uprkos upozorenjima da se ostane kod kuće, pokušava da baci đubre po orkanu, zbog čega biva odnesen sa sve kontejnerom, džakovi peska na krovovima koje vetrina nije postigla da oduva, zabavljena čupanjem drveća, talasi k'o kuće i kuće koje jedva vetru odolevaju.