Pre otprilike dvadesetak dana američki kongresmeni Henry Waxman i Bart Stupak uputili su pismo američkoj administraciji za bezbednost hrane i lekova FDA (Food and Drug Administration) u kojem traže od administracije da preispita svoju prvobitnu izjavu o bezbednosti hemikalije bisphenol-A (ili

Ako mi bilo šta nedostaje u inostranstvu - to je dnevno korišćenje maternjeg jezika. Testiram sebe non stop -bilo da mi je prijatno kad sedim sa mojim novim/starim nemačkim drugaricamam; posle četri, pet gutljaja kafe(!) - odjednom počnem na svom jeziku; dobro - dve, tri reči. Onda se one smeju u glas i kažu - ovo je dobar znak da smo izabrale dobro mesto- Tanja je opuštena. Ipak, kad sam počela da se svadjam sa birokratijom i to preko žice, gde ne vide moju crvenu kosu koja još više pocrveni i razrogačene oči-shvatila sam da znam nemački. Dobro, padež ovde ili onde, dativ, akuzativ ali me vrlo, vrlo dobro razumeju. Ipak, juče sam bila u novoj, potpuno novoj situaciji. Trebalo je da smirim 10-toro dece koje prave HAOS po kući-a sve pod pokroviteljstvom moje ćerke koja je slavila rodjendan.

Prije dva mjeseca vidio sam Momu Kapora u "Maloj fabrici ukusa", nedavno otvorenom restoranu u jednom od ljepših beogradskih kvartova, na Neimaru. Sjedio je odmah kod ulaza, s dvojicom starijih ljudi, čija su lica djelovala kao da se u životu nisu nagledali gradskih fasada. Morali smo proći pokraj Kapora, prolaz je bio uzak, tako da smo se on i ja skoro kucnuli laktovima.

Roman destilirane mržnje

Poslije sam sjeo tako da ga mogu gledati, onako iz stražnjeg poluprofila, i razmišljao sam o tome da mu priđem, pružim mu ruku i predstavim se. Pa da tako završimo

Tolerancija nije u odobravanju onoga što razumemo, ili u razumevanju onoga što odobravamo. Ona je u toleranciji onoga što niti razumemo, niti odobravamo. - Borislav Pekic   DT je bivsi ozloglasnii gangster, vodja bande iz Longsight-a. Uvek je bio agresivan. Ubica. Pre 20 godina je od droge dobio psihozu, a zatim i dijabetes, kao bilo ko drugi. Od tada je pacijent jednog psihijatra koji je zakljucio da se ne radi o psihozi po prestanku prve drogom uzrokovane epizode, nego o patoloskoj licnosti. Patoloska licnost se ne leci.

 

 Opšte je poznato da moja varoš, Zrenjanin, ima muku sa pijaćom vodom. Verujem da je isto toliko poznato i da se dugo tražilo rešenje, ugovaralo pa otkazivalo, da bi konačno bila angažovana firma koja je napravila postrojenje i poslednjih godinu-dve u nekoliko navrata isporučivala vodu u režimu probnog rada tokom kojeg su se javljali razni problemi.  

Ponosim se što imam prijatelja, školskog drugara iz okoline banje Rogaške Slatine, jednog od najuspešnijih menadžera današnjeg vremena, koji je u zadnjim godinama bio tihi dobrotvor Milenenin za vreme njene teške bolesti. Siguran sam da retki znaju za njegovo dobro delo i njegovo ime. Uz sve zapise, koji izlaze

          Pre nekoliko dana je moja kumica koja uskoro puni deset godina, koju sam krstila i čije roditelje sam venčala, došla kući iz škole i onako usput pitala: „Kako se, beše, zove azbuka koju koriste invaliditeti?" Sve nas je nasmejala do suza. Zaista je lepo što u četvrtom razredu osnovne škole deca uči o tome. E sad, o čemu tačno uče?

U stvari, ne sećam se kakvo je bilo to jutro.

Sećam se samo da je bila jesen osamdeset i neke i da je jedan drag mi dečak na gitari svirao tu Keminu pesmu. Bio je jako tužan, raskinuo sa tadašnjom curom, a mi, neosetljivi, stalno ga moljakali da opet svira...

I svirao nam je.

A onda je došlo vreme da se "poraste".

Posle fakuleteta je otišao u Derventu da radi.

Sreli smo se samo još jednom, baš pre nego što je izbio haos, reče mi da ima dve ćere i da sad svira neke druge Kemine pesme.

I to je bilo to.

Više se nismo videli. Niko od društva nije znao da mi kaže šta se devedesetih sa njim dogodilo.

Ostalo je samo sećanje...

Zahvaljujući majstoru.

Oni svojom interpretacijom pišu novu Bibliju, tačnije Knjigu postanja. Samo što u njihovoj Bibliji na početku nije više reč, već pogled. Po njima, ovaj naš, a i svaki dugi univerzum ili ne postoji ili egzistira samo kao mogućnost. Svaka čestica, a od njih je sačinjen čitav univerzum, može postati  stvarna tek ako i kada oni na nju usmere svoj svevišnji  pogled. 

Razmišljam o tome kako me uvek, iznova oduševi zaključak da „nije prvi ko je prvi", samoproglašenje za moralne pobednike, i uopšte taj pokušaj da svaki poraz pretvorimo u pobedu. Istorijski posmatrano, a rečnikom psihoanalitičara izgovoreno, to sigurno mora da je neka trauma u detinjstvu!

A šta će nam veće traume od najtragičnijeg poraza u srpskoj istoriji. Boj na Kosovu je i u trinaestercu, zvanično, najveća naša pobeda!

A fin smo narod, kao da smo prvi susedi Finske. Malo smo, doduše, prgavi. Ali, dobri smo u duši... i junaci... svi odreda... Ponekad se,

... i kad tebe nema - teško mi je!!!

 

Palačinka ili palačinak? Žagor ili žamor? Štiklirati ili štriklirati? Skalpel ili skalper? Oftamolog ili oftalmolog? Hidratantna ili hidrantna (krema)?

Ako ste u dilemi, pogledajte novi nastavak Svetionika - kliknite OVDE. Za pregled ostalih video zapisa iz ovog serijala, kliknite OVDE.