Феђа Димовић

ДА УРЛАМО КАД НАС БОЛИ !

Оно што нудим је неслагање са стварима које нас тиште 

Отето је Косово! Седим кући тужан и бесан и немоћно пиљим у све вести које извештавају о најврелијем шамару који

Slika Spiridona Kopicla

Na domaćem tržištu trash književnosti pojavila se nova knjiga pod nazivom „Slika Spiridona Kopicla", autora Predraga M. Azdejkovića. Reč je o delu koje na sasvim jednostavan, ali potresan način čitaoce vodi kroz avanture jednog ambicioznog mladića, koji je vremenom zbog svoje ambicije dušu prodao Đavolu. Knjigu možete nabaviti na svim kioscima za samo 299 dinara.

Odlomci iz knjige

...

Rođen je uz velike muke jedne oktobarske večeri 1958. godine. Pupčana vrpca je bila obmotana oko njegovog vrata koja ga je davila. Doktori su ga jedva spasili i plač Spiridona Kopicla začuo se porodilištem.

Bio je jako usamljeno dete. Nije se družio s decom iz komšiluka, jer su ga ismejavali zbog njegovog prezimena i zvali ga Spira kopile. To je jako uticalo na njega i kako će vreme pokazati ostavilo jako puno posledica na njega.

Još jedan primer pogrešnog diskursa, toliko sistemski ukorenjenog u ovdašnji način razmišljanja: da bi nepravedno zapostavljenog Mihajla Pupina, ili bilo koju drugu našu svetsku veličinu, podigli iz zaborava i dali mu zaslužno mesto i značaj u našem društvu - hajde da malo oduzmemo od Nikole Tesle ili bilo koga drugog "ko ima previše pažnje".

Ideja da se uzdigne Pupin, ili bilo ko drugi, bilo kakvim skretanjem pažnje sa Tesle - velika je greška. Ovde, u jadnoj, bednoj i zaostaloj Srbiji, niko nema dovoljno pažnje i dovoljan značaj u društvu - od onih koji to zaista zaslužuju.

Ako ne računamo statističke repove, sex, boks i slične đakonije, gde su neki mišići ponekad prirodno zategnuti, crni pojas deseti dan danas odnose, bar ponekom od nas u kasnijim adolescentnim godinama, oni koji umeju da nas nasmeju do bolno zategnutih trbušnih i oklolnih mišića, opuste u prirodnom osmehu pametne i kreativne osobe, bez obzira na prazne reči koje, možda, tačno znaju gde idu u svojoj nepotrebnosti, dok niko na njih ne obraća pažnju, iznenada veselo urade iracionalnu stvar, uzbuđeno skuvaju nešto dobro, pevaju do prijatnosti uz dobru muziku bez obzira na kanonično odsustvo izvođačkih kapaciteta, igraju uz ritam ako ne uz graciozno njihanje celog tela a ono bar uz oštro cimanje glavom sa prihvatljivo malim faznim kašnjenjem u odnosu na muziku, ... ima svašta, sve u svemu.

Oni što umeju da bleje sa iskrenim osmehom na licu, da se izrazim na književnom prigrevačkom (lažem, ovo sam maznuo od Beograđana).

U invaziji raznih informativnih gremlina što su donele godine blagih tehnoloških zima, svaki intelektualac (ili intelektualka, the singular includes the plural, he shall include she, and vice versa) koji drži do sebe u preletanju preko znanja koja nemamo mi, nego drugi, uz pomoć premalo proverenih obrazaca da nova znanja stavimo gde im je mesto, će prvo pokušati da uradi sve da bi se podigao na viši nivo.

Koji nivo?

NIje da se hvalim - imam svog ličnog stihopisca. Iz milošte ga zovem Maj Prajvat Sajko.

On mi piše: Kao čovek od pera, ti ćeš razumeti: Nama pesnicima kad je teško;  mi svoju bol najlakše u stihu izrazimo.

Priznajem, posedovanje privatnog poete godi mom egu. Veoma! Šta ja tu mogu? Osećam se kao Danteova Beatriće ili nekakav veliki vezir. Ma ne veliki vezir – padišah

Dragi blogeri i još draže blogerke,

U moru ozbiljne politike koje nas svojim treš talasima zapljuskuje ovih dana najveći utopljenik bio je i ostao smisao za humor. Ovdašnji političari napraviše atmosferu kao da je neka velika, kolektivna sa'rana u pitanju, a ne formiranje koalicija koje em ne traju vo vjek i vjekov, em ih mogu zameniti drugi kad se najmanje nadamo -- takva je anarhična priroda demokratije i na tome joj velika hvala.

Stoga, da malo razvedrimo, jer život ne može da čeka, a život se ne iscrpljuje u političkom, kao što se ni političko ne iscrljuje u stranačkom. Došlo lepo vreme, valja šetati -- kažu da je zdravo! -- družiti se uz šah il' na pikniku kakvom, čitatli lagana štiva a la Vesna Radusinović, uživati u najvećoj kič manifestaciji pop-kulture Eurosongu. I divota od života!

Ne znam kome će se carstvu prikloniti Dačić i dal' je doterao cara do duvara sa Koštunicom i da li će se popušiti nargile večnog mira u slavu koalicionog sporazuma (a ne Vučelin tompus!); nisam siguran da li je uvek seksipilni Srećko Šekeljić nabacio efiksanu kletvu kao nepozvana vila Grdana na Vučićevoj konferenciji za štampu i da li će se ovom pod dejstvom moćnih mađija izmaći gradonačelnička fotelja; ne mogu da tvrdim da je kampanja pod sloganom "Širi dalje" poziv na seksualni razvrat (ali podržavam ako jeste, kao i upotrebu dobro podmazanog kondoma!); i na kraju sumnjam da je Tadić revolucionar, sem u domenu matematike, jer tvrdi da je 102 + 13 + manjine veće od 126, pa ćemo možda dobiti novu algebarsku operaciju poznatiju kao "predsedničko sabiranje", originalni domaći doprinos razvoju "kraljice nauka".

No, ono u šta sam siguran jeste da su, posredstvom talasa renomirane medijske kuće Radio Šabac, mnogi ovih dana poslali muzičke čestitke, komentarišući rezultate izbora. Pa da vidimo šta je ko kome poručio, poželeo i poklonio!

Pa hajde kad je tako važno, a baš im je, vidim i stalo, strankama mislim, da porazgovaramo otvoreno i o ovim izborima.

Napravio sam malu anketu, hajde da vidimo kako stojimo u ovom našem malom izolovanom delu našeg društva, pa da na kraju uporedimo sa zvaničnim rezultatima, u anketi možemo

1. samo jedan odgovor sa jednog kompjutera, nema varanja

2. Prikaz rezultata će biti kada se dogovorimo

3. Ko otvori anketu, pa se predomisli i ne završi, hmm, nek proba dobiće odgovarajuću poruku.

Predsednik Vlade Republike Srbije, Mirko Cvetković, se u subotu ujutro lično sastao sa članovima OO Povorke ponosa i tom prilikom im ukazao čast tako što im je svojeručno predao jedno važno Rešenje potpisano od strane direktora policije, Milorada Veljovića.

Budući da je u medijima prethodno osvanula vest kako Vlada podržava Povorku ponosa, a Ministarstvo unutrašnjih poslova mesecima uverava da bezbednost u Srbiji i glavnom gradu drži pod svojom kontrolom, sadržaj ovog Rešenja je bio iznenađujući. Rešenje kaže da skup koji ta Vlada podržava ne može da se održi u centru glavnog grada zato što Ministarstvo unutrašnjih poslova i druge bezbednosne službe ne uspevaju da garantuju bezbednost svojih građana. Izvršna vlast Srbije, oličena u njenom premijeru, i bezbednosne službe, oličene u direktoru policije, stavili su na papir priznanje da ne vladaju ulicama glavnog grada svoje zemlje. Za to vreme, ministar unutrašnjih poslova i drugi čovek Vlade, Ivica Dačić, šmugnuo je iz zemlje dok se stvar ne smiri. Kakav obrt samo 24h pred najavljeni dogadjaj!

Ovo priznanje praćeno je šokantnim potvrdama, u vidu vesti o premlaćivanju stranih državljana u centru Beograda.

Pre nego što vlast u svim svojim granama i na svim nivoima počne javnu raspravu o tome koje mere treba preduzeti, neophodno je utvrditi - KO JE ZA OVAKVO STANJE ODGOVORAN?

Klizate, skijate, igrate odbojku?  Kad ste naucili i kako? Da li ste ikada skocili u pesak, bacili kuglu/koplje/disk, preskocili preponu? Veslali, skakali u vodu, ronili...

Da li ste isli na fizicko, ili ga izbegavali? 

Zapanjilo me je na prvoj godini fakulteta koliko je bilo mojih vrsnjaka neplivaca.  I dalje me zapanji kad vidim nekog ko ne zna da potrci.

Moje prvo bavljenje sportom vezano

izmiče klasifikacijama.
definitivno ne pripada. nikome osim sebi.
i o tome piše. o nepripadanju.

„Volim te ćopavu“, rekao mi je Žmu i pogledao me s visine samilosno. Ovo „s visine“ nije bilo teško izvesti, jer od subote jedna od moje dve noge i ja ležimo poduprte jastucima. Toliko se vuče to ležanje i mirovanje na kauču da sam sasvim sigurna da će pilići uskoro da se izlegnu. Što se tiče prideva „ćopava“, tu se ljubav podrazumeva, jer je pomenuti odavno potpisao da će me voleti i u dobru i u ćopavosti. „Samilosno“ se manje odnosilo na moju fazu pundravaca u frasu od mirovanja, a mahom na činjenicu da mi je danas promocija knjige „Zovem se Mama 2“ koju sam jedva čekala i po prvi put je dočekala – ćopava.

  U noći između subote i nedelje u Temerinu je mučki napadnuta “Devojka koja se češlja“. Noćni razbojnici, verujući samo u silu, divljački su nasrnuli na njenu lepotu, nežnost, nevinost, postojanost u vremenu i prostoru.

...ne oklevaj ne sneevaj već Srbiju u EU  spreemaj .... Što su zgodne ove zimske čarolije. Ne padaju izbori da pokriju breg već da svaka stranka pokaže trag ( ne program).

Narodnjačka koalicija nam je uputila čestiku. Ne mogu  da odolim da joj  ne posvetim  post, eno  je i dole u celini i celosti sa mojim boldovanjem. Ukratko, sad oni ucenjuju EU, kao da EU recimo drži Mladića, pa mi odbijamo da sa njima takvima potpišemo SAA. Bar se zna na čemu smo/su sa njima.  

Obrni, okreni